Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Popis stanovništva u BiH nedostaje kako bi smo znali koliko na ovim prostorima ima ljudi, mada ima nas svakakvih i ljudi i „ljudi“. Stoga, ako je upitno, još uvek, koliko na ovim prostorima ima ljudi, za stoku nema nikakvih tajni, uredno je prebrojana, služi svojoj svrsi, i ne buni se. Na prostoru bivše Jugoslavije živi 2,6 miliona goveda, 5,5 miliona svinja, 4,4 miliona ovaca, 60 miliona živine, samo pola miliona koza dok se tačan broj konja ne zna, kao ni magaraca.
Prema podacima od pre 30 godina, SFRJ je imala 5,5 miliona goveda, 8,4 miliona svinja, 7,4 miliona ovaca, pola miliona konja i 67,4 miliona živine. Ispada da su, nakon ljudi, najveće žrtve tranzicije na ovim prostorima bili konji i goveda, dok je najmanje bila živina.
U Srbiji je broj konja za 30 godina smanjen 10 puta, u BiH sedam puta, u Crnoj Gori šest puta, dok je u Sloveniji broj konja povećan za trećinu. Stoga bi mogli reći da su konji najveći dobitnici tranzicije u Sloveniji, da pri tome nije povećan i broj ovaca 8,6 puta.
U Srbiji je povećan broj živine za 4%, pa bi se pilići, ili pilićari, mogli smatrati jedinim dobitnicima tranzicije u Srbiji, jer je broj ovaca smanjen za 28%, svinja za 37% i goveda za 54%.
Slično važi i za Hrvatsku: povećan je broj živine za 10%, dok je smanjen broj ovaca za 7%, svinja za 40% a goveda za 54%.
U BiH je povećan broj živine za 105%, dok je smanjen broj svinja za 16%, ovaca za 26% i goveda za 53%.
U Sloveniji su tranziciono stradali živina, čiji je broj smanjen za 58%, svinje (-30%) i goveda (-16%).
U Makedoniji nema tranzicionih dobitnika: broj svinja je smanjen za 6%, goveda za 28%, živine 62%, i ovaca za 65%.
I u Crnoj Gori je sva stoka stradala: svinja je manje za 21%, živina je smanjena za 36%, goveda je manje za 53%, a ovaca za 57%.
Ovo su tužne tranzicione statistike koje nam ukazuju na životinjske gubitke, jer kada stradaju ljudi, uz njih i stoka strada.
Vratimo se na sadašnje podatke. Kada se podaci o broju stoke stave u odnos sa brojem stanovnika dolazimo do indikatora intenziteta stočarstva. Svinja ima najviše u Srbiji: 441 na 1.000 stanovnika, goveda (230) i konji (11) su najbrojniji među Slovencima, ovaca ima najviše među Makedoncima (373 na 1.000 stanovnika), živine među Bosancima (6.680 na 1.000 stanovnika), a koza među Crnogorcima (38). Hrvatska nema ni jedne stoke u rekordnom broju.
Kada se podaci o broju stoke stave u odnos sa površinom dolazimo do podataka o gustini naseljenosti. Srbija je najgušće naseljena svinjama (40 po kvadratnom kilometru), Slovenija govedom (23) i konjima (1,1 po kilometru), Makedonija ovcama (30), a Bosna i Hercegovina živinom (365 po kvadratnom kilometru).
Ovi podaci nisu diskriminatorni: nije uzet u obzir „kvalitet“ stoke, meren njihovom jediničnom težinom, količinom mleka ili drugih proizvoda koje daju. Isto tako, nije uzeta u obzir vremenska dimenzija, da li su povećale produktivnost u odnosu na
podatke od pre 30 godina.
Nije mi jasno kako je isplativije uvoziti meso iz Argentine nego stimulisati i motivisati paore da povećaju produktivnost? Pa i ako ne znaju da ih proizvedu kvalitetno daj da ih naučimo, usmerimo, organizujemo. Ali ne, lakše je jednostavno ukalkulisati importnu stavku po ovom osnovu nego zasukati rukave, a paori mučenici će i dalje prodavati po prazničnim vašarima.
Vidite ovako gosn Pedja. Na Novom Zelandu imate 60 mil ovaca i oko 10 mil goveda. Pasnjaci nepregledni a zelene trave 12 meseci godisnje. Njihov najveci problem je kako da ostanu „geografski izolovani“. Nema prirodnih predatora, nema bolesti, i drzava se svim sistemskim merama iz sve snage trudi da to tako i ostane. Striktno je zabranjen uvoz (i relativno lako se kontrolise) bilo koje preradjevine u „polusvezem“ stanju. Zive zivotinje nije moguce uvesti vec samo njihove potomke, nakon sto su njihovi roditelji obitavali u karantinu na udaljenom (relativno) ostrvu i dobili dozvolu za „proizvodnju potomstva“. Najveci broj ovaca 99% i skoro 90% krava zivi potpuno „divlje“ (osim krava za muzu koje su relativno pod stalnim nadzorom) a „farmeri“ ih jednom godisnje (po negde 2 puta) sisaju i skupljaju jagnjad i izlucene zivotinje za klanicu. Godine 1998 izbio je veliki skandal kada je Vlada na zahtev farmera angazovala vojsku da artiljerijom unistava divlje konje (nisu mogli drugacije da se bore protiv njih) jer su pravili preveliku stetu i konkurenciju „gajenim“ vrstama, pa su zeleni zamalo srusili vladu. Kako konkurisati zemlji sa ovakvom proizvodnjom? Argentina je po mnogo cemu vise puta bolja od NZ. Primeticete da je proizvodnja svinja u obe zemlje zanemariva u odnosu na proizvodnju goveda i ovaca. Dakle gde je Bog rekao „ovo je mesto“ nema tog coveka da mu konkurise. Mozete vi da obucavate koga i koliko hocete jednostavno ogromne „divlje“ teritorije pod pasnjacima i vegetacija 12 meseci godisnje ne moze se pobediti „dobrom obukom“. Zasto uopste mislite da je EU uvela nivo Aflatoksina od 0,05% kada je preporuka svetske zdravstvene organizacije koja vazi svuda na svetu 0,5%. Nemojte mi reci da mislite da oni to rade da bi „zastitili potrosace“?
G. Boki, hvala na ovim interesantnim informacijama o NZ. Inače jasno je da će se zemlje specijalizovati za proizvode za koje poseduje obilate prirodne resurse. Ali da li to znači da smo mi nesposobni i da nemamo mogućnosti da proizvedemo pasulj za naše potrebe, već ga uvozimo iz Kazahstana? Ista je situacija sa lukom, krompirom i sl. Iz ovoga proizilazi da uvozimo velike količine proizvoda koje smo sami u stanju da generišemo. To sam hteo reći prethodnim komentarom.
A što se tiče Aflatoksina, mislim da je EU to učinila zbog navale kukuruza iz SAD i zaštite svog tržišta.
Laicki posmatrajuci podatke, a pod pretpostavkom da se ne poznaju prilike moglo bi se zakljuciti da je srpsko drustvo posmatrajuci u odnosu na pre 30 godina prilicno napredovalo pa je dobar deo stanovnistva koji se bavio raznoraznim “inspirativnim” poslovima cuvanje stoke pod plastom razvoja tehnologija pronasao novo uhlebljenje, a samo po sebi slobodno trziste nas je navelo da je ipak lakse prepustiti te iste” inspirativne” poslove drugima koji to znaju bolje da rade.
Boki,
Nije sporno da ne mozemo i ne treba da konkurisemo spomenutim zemljama, ali ne moramo da uvozimo ispod granice svakog kvaliteta, a da ne pricam o toliko pominjanom svercu mesa preko Alabanije, KiM.. koje bar po inf sa Interneta zavrsava u raznim poznatim proizvodima proizvedenim na nas „tradicionalan nacin.
Pedja,
Ne vidim razlog da ne uvozimo bar sa stanovista prosecnog potrosaca pasulj ili bilo koji proizvod iz Kazahstana ili iz bilo koje zemlje ako su proizvodi zadvoljili sve zadate kriterijme kvaliteta. Mozemo necim drugim da se bavimo
„Možemo nečim drugim da se bavimo.“
Svakako pevanjem turbo folka kao što izvesna pevačica po zanimanju veterinarski tehničar smer svinjarstvo već godinama radi.
Ali da se vratim na temu, po meni ssu ljudi bivše SFRJ najveći gubitnici procesa koji se ovde i drugde naziva Tranzicijom. Mada smatram da ima prikladniji verbalni pojam od spomenutog.
Uzgred g. Miroslave puno hvala na ovim podatcima, mada su mogli, bar kada je Srbija u pitanju, da budu proširenu na istorijski period Kneževine Srbije, a naročito njemu predhodeći, kada je Srbija bila izvozna velesila baš u sektoru svinjarstva.
cerski
Zasto spominjete „ispod svake granice kvaliteta“ kada je svetska zdravstvena organizacija dala preporuku 0,5. Eu je da bi uvela necarinske barijere ciljano uvela ovaj nivo da bi sprecila uvoz putera i mleka u prahu uglavnom iz Australije i sa NZ te kukuruza iz SAD (prakticki na nacin na koji oni rade ne mogu ispostovati te standarde). Nije tajna i svi se strucnjaci slazu da ne postoji ni jedan drugi motiv. Ali EU je nadaleko poznata kao visokozatvoreno protekcionisticko trziste i moje je misljenje da je ona pod celicnim stiskom Nemacke koja ako ne jedina onda ima najvise koristi od tog stanja stvari. Buducnost ce pokazati da li je ovo dobar nacin postupanja. Mogu samo da vam kazem da je recimo u energetskom sektoru Nemacka zloupotrebila panevropsku mrezu za relaksaciju svoje proizvodnje iz photovoltaic celija pa nakon sto joj je zapreceno iskljucenjem sa iste pristala je da joj plate cak negativnu cenu za isporuke u odredjenom terminu kako bi se nadoknadila steta neophodnim „Base Load“ centralama. Ista ta Nemacka je davala ogromne subvencije za „solarnu struju“ sve dok ih kineska konkurencija uprkos visokim carinama nije pregazila i nakon sto su izgubili spor pred STO i pozatvarali sve photovoltaic fabrike i dobili pretnju za iskljucenje sa mreze ukinuli su skoro sve subvencije. Dakle, drzava je itekako bitan faktor u Ekonomiji. Zato ako uvozimo sve zivo ukljucujuci voce (za koje smo mi bogom dan predeo) i pasulj,i… mozda nesto skripi u drzavi i organizaciji drustva, jer nismo ni najvece lenstine, ni najsiromasniji resursima ni najgluplji, a ipak smo najbedniji. Dok god neki „demokratski“ izabran parazit uzima od nekog po nahodjenju i deli kako on misli da treba (sebi najvise naravno) nema ni K od konkurentnosti. Ako pazljivije pogledate podatke koje iznosi Zdravkovic u svojim analizama docicete do frapantnog podatka da je na ovaj ili onaj nacin preko 70% BDP (odokativno ali prilicno sam siguran) pod direktnom kontrolom drzave (sto kroz kredite, sto kroz poreze, sto kroz vlasnistvo nad resursima i JP), a ocigledno je da taj sistem nije dovoljno stimulativan za razvoj kvalitetne konkurencije, barem ne one koja je konkurentna na svetskom nivou. Da ne ponavljam kao svaba tra la la Motivatori, Motivatori, Motivatori, a to nije samo novac nego mnogo siri pojam ukljucujuci i status u drustvu i priznanje zajednice i mogucnost ostvarenja licnih profesionalnih ambicija u zdravom konkurentskom okruzenju a da vas ne proglase ludim ili lopovom ili, …
Boki,
Mislim da se nismo razumeli, odnosno da sam ja pomalo bio kratak i nejasan. Ako oni uz date uslove mogu da nam isporuce kvalitet koji ce zadovoljiti standarde svetske zdrastvene organizacije(ko nam brani da budemo u tome kao Nemacka?), po ceni nizoj nego sto mi mozemo da proizvedemo, a u sta ja cisto sumnjam (npr 300.000 mladih ispod 30 godina nezaposleno) zasto mi ne bi uvezli to meso iz Argentine, voce iz Turske, ili pasulj iz Kazahstana. Posto se tekst odnosi na drasticno smanjenje “stoke”, a pretpostavljam da se najzanacajnije smanjene desilo nakon 2000 god prostom logikom namece pitanje gde su zavrsili ljudi koji su se bavili tim poslovima kao i kako se zadovoljavalju potrebe trzista nakon tako znacajog pada. Pretpostavka je da su otisli u neproizvodni sektor, eventualno ako su mladjih godina napustili zemlju ili sto mislim da je cesto slucaj otisli u deo ekonomije koji i ne obuhvata zvanicna statistika. Izgleda da je sam drzavni sektor ( drzava ) najveci svoj “trovac” je pretpostavlajm da su oni najcesci i najveci kupci mesa i njegovih preradjevina koje nastaju od mesa prilicno sumnjivog kvaliteta.
Nema tu nikakve misterije, Srbi zbog siromastva jedu najmanje mesa u Evropi (jedva 36kg godisnje po stanovniku), i za koga ces onda da proizvodis?
Ako se nadate izvozu onda podatak da je od 2000te dinar depresirao za oko 90%, a da je za to vreme inflacija bila preko 220%, pokazuje koliko smo skupi u proizvodnji. Nema izvoza bez znacajne depresijacije dinara (svi veliki izvoznici u svetu depresiraju svoju valutu), a onda ce i proizvodnja i izvoz krenuti.
Gospodine Miso, ja imam jednu malu licnu teoriju da je sve moguce realno proceniti kroz vizuru „energetskog novca“, sto je verovatno za ocekivati od tehnickog lica. Naime, proizvodnja je u najvecoj meri energetski zavisna i to je danas fakat. Ukoliko imate obilje jeftine energije mozete da gajite i svinje i goveda i ovce i budete konkurentni, u suprotnom ukoliko energiju nabavljate na svetskoj trznici onda morate mnogo da vodite raciuna o efikasnosti. Nema to nikakve veze sa kursom. Vidite pomenuta Argentina ima ogromna prostranstva pod travom, koja je nista drugo do energija koju je moguce zgodno konvertovana u zivotinjski prirast. Ta energija je dzaba (sunce i velika povrsina kopna), i ukoliko mi date nafte koliko mi treba dzabe, ja cu istu „cenu“ postizati u proizvodnji u Srbiji i to u stali postizuci i bolji kvalitet. Ipak, nemam realne izvore besplatne energije (upotrebljive u smislenoj proizvodnji), a i tamo gde postoje potencijali drzava ih obesmisljava svojim alavim apetitom da sve naplati i na sve stavi sapu. Gde su ljudi koji su gajili sve one zivotinje u Srbiji pitao je neko? Pa verovatno su pomrli a mladi ih nisu zamenjivali iz milion puta ovde iznetih razloga a izmedju ostalog i zbog toga sto je mnogo lepse lakirati nokte u klimatizovanoj kancelariji sa izvesnoscu, skolom za decu, soping centrom pod nosom, nego baviti se veoma neizvesnim i mukotrpnim poslom u nekoj zabiti bez osnovne infrastrukture. Na kraju zasto ne industrijalizovati poljoprivredu i prepustiti je velikim firmama koje sasvim sigurno mogu mnogo bolje optimizovati proizvodnju? Pitanje je koga ce drzava da krade kad „pismen“ menadzer napravi racunicu i kaze e pa ja sad vise necu da radim. Mozda je i to razlog zbog koga stalno pada proizvodni potencijal Srbije. Nezaboravite da novac nema nikakvu vrednost ukoliko ne postoji roba, alhemisite vi sa kursom koliko god hocete ali dok ne podignete efikasnost nema nista od konkurentnosti. Dakle, postati efikasniji na nacin racionalnijeg koriscenja postojecih resursa, i na nacin da se sto veci deo postojecih resursa upotrebi u proizvodnji na najsmisleniji nacin. Ako to drzava zna da uradi sta ceka?
Znaci mozemo da apresiramo dinar i dalje i da imamo produktivnu proizvodnju? Niko to ne radi, svi gledaju da depresiraju svoju valutu da bi bili sto konkurentniji na trzistu. Cak su i Svajcarci vezali kurs za evro da im privreda nebi propala.
Dinar je vec depresirao skoro 100%, to je cinjenica, nije mi poznato da je ijedna valuta u sirem okruzenju toliko depresirala i da li smo zbog toga postali konkurentniji?
Inflacija je bila preko 220%, tako da je dinar zestoko apresirao.
Ne tako davno(relativno)mrzeo sam ponedeljak jer nisam mogao da pridjem kolima firmi u kojoj sam radio ,a od kamiona sa italijanskim i grckim tablicama,koji su dosli da tovare nasu junad.Srpski BABY BEEF je bio poznat i priznat sirom Evrope.Grci nisu imali toliko para pa su se zadovoljavali sa losijim kategorijama junadi.Toliko o znanju o proizvodnji.Ali i pored ogromnog izvoza,glavna zarada je bila na uvozu.
Nazalost,posle su neki bizMismeni shvatili da je mnogo lakse kupiti devize od NBS i uvesti robu, jer je svaka proizvodnja komplikovana,a i uz svesrdnu pomoc velikih domacih magova ekonomije-zasto proizvoditi ako to moze kvalitetnije da se uveze.
Odlican naslov…