Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Pre neko veče voditeljka dnevnika na nacionalnoj televiziji je ovim rečima otvorila temu koja se ticala poslovanja banaka , citiram:
“Malo je onih koji mogu da se pohvale da su prošle godine poslovali pozitivno i da su uspeli CAK i da povećaju profit, A banke su prema zvaničnim izveštajima zaradile 42 % više u poređenju sa prošlom godinom .”
Zatim su se nadovezali ostali komentari , da je u bankama besplatan samo dobar dan, da su banke zaradile 3 milijardi dinara više od kamata nego prošle godine itd .
I tako nakon nekoliko godina iznošenja , tačnih ili netačnih informacija, ali uglavnom paušalnih, javnost u Srbиji se ubedila da su banke ne institucije koje služe i doprinose razvoju privrede i društva, već institucije, koje koristeći svoju monopolističku poziciju, stvaraju za sebe ogromne profite na teret građana i privrede, i tako osiromašuju jadnu i već osiromašenu privredu.
Dugo vremena kritikovane i proglašavane ekstraprofiterima danas su čak i pogodna tema izbornih kampanja te se neki potparoli partija zalažu čak za narušavanje slobodnog tržišta u slučaju banaka i zagovaraju ograničavanje kamatnih stopa, dok drugi najavama dolaska banaka iz arapskog sveta očekuju sniženje kamatnih stopa, što možda i ne bi bilo sporno da se ne radi o onima od čijih politika upravo te kamatne stope i zavise i zbog kojih su one de facto jako visoke.
Mnogo ispravnije i korektnije bi bilo da se pomenuta voditeljka dnevnika obratila javnosti sledećim rečima :”Iako su banke uspele da za prvih 9 meseci ove godine ostvare rast neto dobiti u iznosu od 5,5 milijardi dinara u poredjenju sa 2012 godinom , pre svega štedeći na rashodima kamata (5,7%) i zahvaljujući povoljnijim odnosom pozitivnih i negativnih kursnih razlika i nizim neto kreditnim gubicima (25,4%) , to ni izbliza nije podatak koji treba da nas raduje, imajući u vidu da je i dalje prisutan rast problematičnih kredita koji su od početka godine porasli za čitavih 35,8 milijarde dinara a na čije pokrivanje je
samo u ovoj godini proknjiženo neto 26,8 milijardi dinara troškova ili čak 30 % neto dobiti po osnovu kamata . Zbog prethodno pomenutog treba i nadalje očekivati nastavak trenda smanjenja broja banaka (za dve godine broj banaka
se smanjio za 4) , filijala ( za dve godine broj organizacionih jedinica se smanjio za 14 % ili za 344) i broja zaposlenih u bankarskom sektoru ( za dve godine broj zaposlenih se smanjio za 2090 ili za 7,6%) .”
A kako nije, i kako mnogi drugi i nadalje neće, cilj ove male analize je pokušaj prezentovanja ne tako zavidnog položaja bankarskog sektora u Srbiji , ni izbliza onakvog kakvog ga javnost u Srbiji anticipira i pretpostavlja da jeste. Ko je kriv i zbog čega su kamatne stope u Srbiji visoke i da li one generišu dovoljan profit da postojeći akcionari budu zadovoljni ili neki drugi postanu zainteresovani za ulazak na srpsko tržište?!
I to odmah na samom početku da razjasnimo !
Ne , banke u Srbiji nisu profitabilne, ni izbliza koliko jesu banke u okruženju , u vodećim evropskim državama, zemljama BRIC-a i Americi, zadnjih godina!
(Tabela broj 1)
Stoga , ukoliko govorimo o atraktivnosti samog tržišta za nove ulagače, može se slobodno konstatovati da postoje i daleko atraktivnija , gde je oplodnja kapitala veća ili barem iznad minimuma koji predstavlja cenu kapitala. Novi će dolaziti samo u kontekstu praćenja velikih državnih projekata , poput ruskih banaka, dok će broj postojećih banaka i dalje opadati .
ROE-return on equity, ne samo da je u Srbiji niži u poredjenju sa zemljama iz tabele već je u nekim godinama , pogotovu
zadnjim , bio niži od prosećne ponderisane kamatne stope koju su banke plaćale komitentima.
(Tabela broj 2 )
Implicira na zaključak da je prinos na kapital komitenata banaka bio veći od prinosa na kapital samih banaka , te ukoliko su banke u zoni extra profita onda su i klijenti. Logično!
Prema istraživanju kompanije Mckinsey , ROE banaka na globalnom nivou u 2011 godini je iznosio 7,6%, nakon 8,4 % iz 2010 godine I 13,6 % iz 2007 godine. Zbog prilično nižeg prinosa u odnosu na prosečnu cenu kapitala od 10-12 % bankama se preporučuju nekoliko modela u cilju dostizanja nivoa ROE od 12 %, pre svega fokusiranih na uštedi u troškovima i smanjenju cost to income racija.
Šta u kontekstu prethodnog preporučiti srpskim bankama ? Na koji način i primenom kojih modela je moguće ostvariti globalni prosek , imajući na umu istorijske podatke o kretanju ROE racija u Srbiji ?
Možda odgovore treba potražiti u uzrocima ovako niske profitabilnosti sa jedne strane , i visokih kamata na kredite sa druge strane !?
I tako da podjemo od analize stepena konkurencije u samom sektoru.
Nakon relativno visokih stopa rasta Gdp-a u godinama posle 5.oktobarskih promena, stabilizacije makroekonomskih prilika i reforme bankarskog sektora s početkom 2000 godina, spoznajući potencijal za plasman i zaradu na tada nerazvijenom bankarskom tržištu , mnoge banke , neke čak iz vrha svetskih bankarskih grupacija, praćene onim manjim iz regiona, su ušle na srpsko tržište .
Čini se, njih previše!
(Tabela broj 3 )
Sudeći po tržišnom učešću prvih 5 banaka na tržištu, vrednosti GDP-a koji otpada na jednu banku , stepen konkurencije na srpskom bankarskom tržištu je visok tj. stepen koncetracije izuzetno nizak .
Najrelevantniji podatak o stepenu koncetracije je takozvani HHI (Hiršman-Herfindal indeks) koji meri sumu kvadriranih učešća pojedinačnih banaka u ukupnoj kategoriji koja se posmatra (aktiva, krediti, depoziti , itd.)
(Tabela broj 4 )
Po definiciji, vrednost ovog pokazatelja ispod 1.000 ukazuje na odsustvo koncetracije, vrednost izmedju 1.000 i 1.800 na postojanje umerene koncetracije , a vrednost iznad 1.800 na postojanje izražene koncetracije.
Iako je vrednost HHI indeksa u porastu , kao posledica gašenja određenih državnih banaka, daleko je od vrednosti koja bi mogla okarakterisati koncetraciju u bankarskom sektoru čak kao i umerenu.
Stoga izlišno je danas, a imajući u vidu prethodno iznešeno , pričati o monopolskoj poziciji banaka, zelenaštvu i kartelnim dogovrima, svoditi na to argumentaciju u prilog tezi da su kamatne stope prilično visoke.
Medjutim , kako god paradoksalno zavzučala teza da je upravo ovolika konkurencija doprinela visokim kamatnim stopama na kredite , ima osnova da se u to veruje.
Tržišta siromašna kapitalom po definiciji tržišnog mehanizma podrazumevjau veće kamatne stope na kapital, depozite. Sa druge strane, stanovništvu u Srbiji, čiji depoziti i štednja predstavljaju dominantan izvor banaka, nije strano opredeljenje ka visokim kamatnim stopama i nepažnja za stepene rizika koje one sa sobom nose .Već viđeno! Juče Dafina i Jezda , danas Agro banka, Razvojna banka, Privredna i Universal banka! Stoga je posledica izrazite konkurencije u bankarskom sektoru, a u delu prikupljanja depozita , čiji je tempo uglavnom, nekada i jedno vreme, diktiran od strane banaka u državnom vlasništvu sa nedostatkom drugih izvora sem depozitnih tj.kapitala , prilično visoka cena koštanja izvora, posledično visoka kamatna stopa na plasmane, bez obzira na veoma uske margine i razliku izmejdu aktivnih i pasivnih kamatnih stopa.
*
Na efikasnost i ekonomičnost upotrebe ukupno angažovanih sredstava , osim načina na kojim se upravlja ovim sredstvima u bankama, svakako veliki uticaj imaju i visoke sope imobilizacije finansijskih potencijala banaka po osnovu instrumenata obavezne reserve, a što se preko visokih oportunitetnih troškova odražava na stopu prinosa na ukupno angažovana sredstva banaka, samim tim i na stopu prinosa na kapital i visinu samih aktivnih kamatnih stopa .
Zemlje u tranziciji tokom 90-ih su intezivno koristile instrument obaveznih rezervi sa ciljem regulisanja likvidnosti banaka , time i finansijske stabilnosti , ali i sa ciljem upravljanja ekonomskom aktivnošću i inflacijom preko regulisanja ponude kredita. Nakon uspostavljanja i razvoja finansijskih tržišta i institucija koje obezbedjuju efikasno korišćenje tržišnih instrumenata , danas tranzicione privrede se sve više okreću tržišnim instrumentima, kamatnoj stopi na operacije na otvorenom tržištu ili intervencijama na deviznom tržištu .
Kako Srbija do danas nije izgradila efikasne institucije finansijskog tržišta a finansijsko tržište ostalo poprilično nerazvijeno, tako se i instrument obaveznih rezervi održao u Srbiji za razliku od svih ostalih razvijenih ali i tranzicionih zemalja:
(Tabela broj 5 )
Može se danas voditi diskusija oko toga da li je sistem obaveznih rezervi u Srbiji očuvao stabilnost finansijskog sistema i
doprineo izrazito visokom nivou likvidnosti bankarskog sistema , ali ono oko čega ne treba da postoje sporovi je
činjenica da su obavezne reserve u priličnom doprinele visokim kamatnim stopama na kredite . I to uz prihvatanje činjenice
da EUR depoziti čine 70 –ak % depozitnog potencijala banaka i to sa ročnošću manjom od 2 godine , i da je stoga dominantna stopa koja se primenjuje prilikom obračuna obaveznih rezervi 29 % , uticaj obaveznih rezervi na cenu kredita se meri cifrom od minimum 40.8 % preko cene koštanja tj. kamatnih stopa koje banke plaćaju svojim depozitarima , ne računajući dodatne troškove usklađivanja valutne strukture obavezne rezeerve .
*
Možda je ovaj pasus trebao da bude na samom početku priče , jer iznos i učešće NPL-ova u ukupnom bankarskom portfoliju po svojoj snazi i efektima na makroekonomskom planu je daleko najvažniji i najuticajni faktor koji za sobom povlači sve ostale pomenute , i cenu kapitala i nivo obaveznih rezervi i na kraju kamatnu stopu na kredite.
Nije to samo gorući problem srpske ekonomije već i drugih, a nakon izbijanja svetske ekonomske krize. Medjutim, čini se da je ipak on izraženiji kod nas sudeći po podacima iz priložene tabele.
(Tabele broj 6 )
A rastući trend NPL –ova se nastavio i tokom 2012 i 2013 godine te danas bankarski sektor broji 21.1 % NPL-ova u ukupnom portfoliju zaključno sa septembrom prošle godine. Parcijalno gledano, privreda prednjači sa izuzetno visokim
procentom od 26 % , dok stanovništvo je nešto uredniji platiša sa 9.4 % NPL-ova . Ne treba gajiti iluzije! Očekuje se dalji rast nezaposlenosti , kako zbog otpuštanja u hronično nelikvidnoj privredi u privatnoj svojini , tako i zbog neophodnih dubljih rezova u javnom sektoru. Nema na vidiku novih investicija koje bi apsorbovale dodatni porast broja nezaposlenih. Stoga će i broj onih građana u kašnjenju i u problemima u otplati kredita rasti daleko brže u budućnosti.
Epidemija se širi ! Zaražene treba izolovati u karantin a žarište lečitu !
Do tada , cena je plaćena i još će se plaćati :
(Tabela broj 7 )
U zadnje 4 godine , neto rashodi po osnovu otpisa plasmana su opterećivali prihode od kamata u rasponu od 18 % pa čak do
30 % , time i toliko samu kamatnu stopu. Da tih troškova nema ,ili da je barem kreditni rizik manji , i kamate bi bile niže , logično! Medjutim, čini se, sudeći po tabeli , kako je opterećenje same dobiti od kamata otpisom plasmana znatno veće, da banke celokupnu premiju kreditnog rizika nisu uspele da prevale na komitente , a zbog izuzetno jake konkurencije, već su deo tih troškova pokrivale Iz sopstvene dobiti od kamata tj. margine. Pošteno, ili je to bio jedini način !
*
Svi pomenuti faktori niske profitabilnosti banaka , a visokih kamatnih stopa za klijente sa druge strane, a i oni nepomenuti poput kreditnog rejtinga zemlje i stope inflacije , su sistemskog karaktera, te ne mogu biti rešavani od strane samih banka, već zahtevaju sistemska rešenja na nivou države, počevši od rešavanja nelikvidnosti privrede i visokog kreditnog rizika, čije će rešavanje sistemski posledično uzrokovati i nižu stopu obavezne reserve i višak kapitala a time i manju cenu depozita.
Do tada će banke morati da se fokusiraju na racionalizaciji troškova i izvegavanju izlaganja suviše velikim kreditnim rizicima.
Kad smo kod ovog drugog na tome se uveliko i radi , te banke plasiraju više državi anticipirajući u tome manji kreditni
rizik, a manje privredi .Tokom 2013 godine, zabeležena je visoka negativna stopa rasta plasmana privredi!
A kada smo kod ovog prvog, na tome treba još da se radi kako smo i u tom pogledu u zaostatku u odnosu mnoge
zemlje i na globalne proseke, sudeći po Cost to income- raciju koji meri odnos operativnih rashoda i prihoda od kamate
i provizija.
(Tabela broj 8 )
Kako bi dostigli globalni prosek treba i u buduće očekivati gašenje filijala i smanjivanje broja radnika u bankarskom sektoru , što će sve prouzrokovati niži kvalitet usluge .
Banke će do daljnjeg ostati “zelenaši” ali od sada i sa nižim kvalitetom usluge što i priliči samom terminu i pojmu zelenašenja.
Ako su kamate na „dozvoljene minuse“ 40, 50 ili vise procenata, sve drugo reci osim ZELENAS bilo bi pogresno. Kada vas banka saceka sa gornjim i donjim kursom i razlikom od 5% tesko da cete imati neku lepu rec po izlasku iz neke ekspoziture ili se sazaliti zbog teske finansijske situacije u kojoj su. Zasto banke imaju sve vise nenaplativih kredita, zasto zatvaraju ekspoziture? Zbog svoje alavosti i zelenaskih kamata banke vas sve vise zovu i nude kredite. Zelja za vecom zaradom smanjuje kvalitet analize podataka potencijalnog korisnika kredita i sve vise se odobravaju krediti za koje je u startu velika verovatnoca da ce biti nenaplaceni. Svoju bahatost banke su pokazale i pre desetak godina kada su pocele sa sirenjem na srpskom trzistu. Jedna mala ekspozitura (na Banovom brdu) je imala zakup od samo 7 hiljada evra mesecno, sitnica, ogromne su bankarske provizije pa ce se lako pokriti troskovi. I sta se sada desava: komitenti koji su ozbiljni, poslovni, koji nikada nisu kasnili u otplati bilo kog kredita, beze banaka jer ne zele ponizavajucu saradnju. Bankama ostaju ovi drugi koji uzimaju kredite bez davanja cvrste garancije, banke se nadaju da ce naplatiti a ovi drugi da nece platiti – ko koga prevari.
Banke pozivaju statistiku u pomoc samo kada zele da opravdaju svoju prevarantsku poziciju. Ubacivanjem podataka navedenih banaka koje su propale u ukupnu analicu dobija se stara prica o proseku: neko jede kupus, neko meso, u proseku sarma. Ako bi iz analize bankarskog sektora izbacili propale politicke banke, onda bi rezultat ovih ostalih banaka u Srbiji bio izuzetno dobar. Pa ne mogu se iznositi milijarde evdra na godisnjem nivou iz Srbije kada bi strane banke lose poslovale. Nesto se tu ne uklapa.
Ne uklapa se zelja veca od mogucnosti. Banke tu nisu krive.
U Srbiji svi a to znaci i narod i politicka elita zeli da zivi americki san. Taj novac „koji se iznosi“ nije nas ,on je tudji. Otkud nama novci ,mi ih i nemamo?? Niti imamo novce ,niti imamo i umemeo da zaradimo ist. Tako je od pamtiveka.
Inace u Srbiji se samo o novcu i govori i on je pocetak i kraj svega. Srbija vodi politiku finansijske koristi ,citava proevropska orjentacija je zapravo gledanje u evropski stanard kroz kolicinu novca . Srbija od Evrope ali i zapada ne zeli nista drugo sem novca ,svega ostalog se gnusa.
Reforme u Srbiji se pretezno odnose na finansije iako 3/4 promena po vertikali i horizontali nemaju nikakve veze sa materijalnim . No o tome se ne govori,to niko ne planira ,ne razume a i ne zna da uradi.
kada se sve to ima u vidu ne treba biti iznenadjen da to ima svoju cenu. Evropa Srbiji vec 15 godina prodaje nadu i to prodaje je odlicno. U srbiji NADAide odlicno ,ne pita se koliko kosta i kolika je kamata.
Odgovorno tvrdim da u Srbiji polovina stanovnistava,kompanija a i drzavni aparat kada uzima kredit ne misli isti i da vrati. Jednostavno misli da ce se dogiti nesto sto ce taj dug anulirati. I to je istorijska cinjenica ,to je nacin zivota.
Dakle nema zelenasenja ili ti postar nije kriv ,radi se o megalomanskom psiholoskom poremecaju nacije.
U Srbiji su plate bile 10 eura pre i neposredno nakon Zapadnog NATO ravnjanja dugova a onda je neko dosao i rekao ; Plate treba da budu 200 eura ?? I svi su rekli treba …. I to je to …Sad krive banke. A pred bankama ne stoji niko sa puskom i vuce komitente za usi da zajme novce..
Vidim i drugar’ca guvernerka govori bankama da su zelenasi i da nije lepo to sto rade ali to vise govori o nesvesti nego svesti,njenoj. No to pominjem jer se prenosi na medije koji jedva cekaju drzavnu potporu kao alibi.
Dve godine ovde govorim o neophodnosti zakona o bankrotstvu a da nikom nije ni palo na pamet cemu to sluzi osim Dugalicu naravno ?!!
Kako je rađena analiza sektora, naravno da “ sarma“ mora da bude poslužena za ručak.Nema drugog načina i ništa drugo ne može biti na meniju. .
Naravno je i da su neke banke profitabilne , neke i prilično profitabilne.
Ali isto tako je činjenica da neke i nisu, da su i prilično u minusu.
Ali sarma može biti poslužena i bez političkog začina kakva je poslužena na 30.09.2013, gde je ROE iznosio 3.81 % .Opet malo, prosto mizerno. Nije za porediti sa drugima.
A i nije moguće više.Barem ne za sada.
Kako zbog konkurencije, tako i zbog cene izvora, nivoa obavezne rezerve, NPL-ova,inflacije i kreditnog rejtinga zemlje.
Neka se pomenuto reši i sve će biti ok.
Slažem se sa Darkom , da pare koje se pominju nisu naše , i nije red da zavlačimo ruku u tudji novčanik.Reč je upravo o parama, koje su te strane banke unele u Srbiju kako bi obezbedile jeftinije kredite svima a u obostranom interesu.
I samo u obostranom interesu , dok postoji i dok traje.
A trajaće onoliko , koliko smo mi u stanju da regulišemo otvorena pitanja ekonomije uopšte.I neće na to još dugo čekati!
„Kako zbog konkurencije, tako i zbog cene izvora, nivoa obavezne rezerve, NPL-ova,inflacije i kreditnog rejtinga zemlje.“
Nikako da spomenete (ne)efikasnost poslovanja banaka. Koliki je udeo kamatne marže u kamatnoj stopi, koliki su operativni troškovi banaka? naravno da treba da zatvaraju poslovnice kada ih ima više nego pekara.
Za NPL su krive same banke koliko i makroekonomska situacija. Kakav im je bio risk menadžment, koliko su čekali da uopšte priznaju NPL da bi sačuvali bilanse i bonuse?
Pre krize, kada su bile visoke kamatne stope na depozite osnovni izvor su bila inostrana sredstva. Sada su domaći depoziti glavni izvor ali su kamate 2%
Vrzino kolo na cijem kraju se puca sebi u nogu. Visoke kamate na stednju obezbedjuju stednju ali i viskoke kamate plasmana. Ako se smanje kamate nema obima stednje i ….
Negativna spirala koja kupuje vreme do nekog bitnog dogadjaja koji ce u ovom ili onom pravcu ozvaniciti kraj ovakvog statusa. Sa velikom verovatnocom moze se predvideti buduci pravac …posebno ako bi reforme podrazumevale jos vecu stednju i otpustanja radnika.
Otud iskreno mislim da buduca vlada nema blage veze sta da radi kao sto nije znala ni do sada jer trenutno nije ni pocela a vec mora da misli kako da spasava sopstvenu glavu…Mukice ali zato drugarica guvernerka kaze ako propoadamo ima da propadamo zajedno i elegantno. To znaci njeno obracanje vezano za pitanje koje joj nije ni postavljeno.
Jadni mali srpski bankari…
A sto se tice obostranog interesa, to je obicna floskula. Ne uzima prakticno niko od banaka kredit iz interesa, nego iz nuzde. Bankari to odlicno znaju, zato nas ovako i cepaju. Kamata je upravo i mera te nuzde, a ne rizika, kako se to obicno prica. Gde je nuzda veca, tu je i kamata veca… A to sto bankari placu o nenaplativosti kredita, takodje je velika laz, nenaplatii su krediti samo tamo gde su licno pojedinci umesani, sto bi se u zargonu reklo, gde su se izradili u dogovoru sa njihovim ljudima, a zasto i ne reci, iako svi o tome cute, gde su pojedinci zaposleni u bankama uzeli procenat. Realnost je ova – kako drugi u Srbiji zive, zaposlenima u bankama je fenomenalno. U bankama jedino obicni blagajnici rmbaju, a i najmanji sef povazdan mlati praznu slamu, a ima ogromnu platu. I sto je visi u hijerarhiji, mlacenje prazne slame je vece, a honorar za to visi.
Zanimljivo, bahato ponasanje salterskih radnika u drzavnoj sluzbi, prvo je preneto na radnike u bankama, koji, iako se ni za sta ne pitaju, ponasaju kao da oni licno pustaju kisu. Takvo ponasanje, pretpostavljam zbog krize, zahvatilo je i kompletan privatni sektor, prakticno celo drustvo, ko god da je u poziciji da ucenjuje drugog u poslovanju, obavezno to i radi. Ucenjivanje je postalo poslovni manir u Srbiji, to je i jedan od vaznijih razloga zasto se sve vise malih firmi zatvara, jer svi polako gube zivce.
Svedoci smo demonstriranja neznanja s jedne i nezainteresovanosti za pravu istinu s druge strane.Mišljenje javnosti se očigledno formira upravo na osnovu površnih stavova „stručnjaka“ koji ne žele i/ili ne mogu da govore ono što se ne dopada „gomili“…
Bankarstvo po svojoj suštini nije humanitarna niti delatnost koja za cilj ima smanjivanje socijalnih razlika…
Jedno od osnovnih svakako jeste pitanje opravdanosti politike obaveznih rezervi. Relaksiranje prenapregnutih pozicija moglo bi doprineti jačanju prisustva ozbiljnih igrača koji bi jasnije prepoznali interes da više svog kapitala plasiraju u Srbiji…
Kako ozbiljni bankarski igraci prepoznaju svoj interes, tako su i ozbiljni bivsi korisnici prepoznali svoj interes zbog cega su vec ‘zaboravili’ banke na duzi vremenski period.
Nema u Srbiji ozbiljnih ni po kapitalu ni po namerama .U tu grupu spada i politicka elita koja je uspela da za poslednje dve godine tiho implementira reformski model koji ne podrzava kapitalisticki pravac.
I mere koje se upravo siroko najavljuju su zapravo demontiranje postojeceg drustvenog uredjenje i to ne bi bilo opasno da postoji zamena ili makar proklamovani cilj.
Ovako to je izuvanje i bacanje cipela na kisi..Srbija trenutno jedno govori ,drugo radi a trece zeli..
A opet predsednik prima poklon od 1.000.000 eura sto je po meni korupcija par exelans ili predsednik lobira za UAE privredni model ?!
Da paradoks bude veci profit opet izvlaci nemacka kao proizvodjac vrednog poklona.
Vrlo nezgodno,razocaravajuce i reako bih jako opasno jer neko moze da se pita koliko kosta Beograd na vodi ili koliko kosta Kosovo.
Koliko sada treba da se iskazu Obama i Putin kada dolaze u Srbiju. O Merkelovoj da ne govorim ,njoj pored novca prilici da donese tortu i vino.
Ej Srbijo medju sljivama i gladnim ocima.
Darko, moramo da te ubacimo u politicare: mnogo toga napises ali nista ne napises konkretno (politicari: mnogo toga kazu a u sustini nista ne kazu)