Milton Friedman u svom intervjuu za “New York Magazine” 1970.god. je rekao: “Postoji samo jedna socijalna odgovornost biznisa a to je da angazuje sve raspolozive resurse I zapocme aktivnosti da povisi profite a da pri tome ostane u dozvoljenim granicama igre tj da se ukljuce u natjecanje na otvorenom trzistu bez obmana I prevara.”
Nema sumnje da su bankari ovu izreku znali puno prije I oni je koriste.
Kako se stranke na vlasti mjenjaju a ekonom.politika je ista bilo bi dobro napraviti dodatni kolosjek koji ce biti nevezan za politicke stranke I koji ce zivjeti kao kao paralelni legalni sistem za stjecanje materijalnog dobra na medjusobnoj kooperaciji I postivanju privatnih poduzetnika.
Zato ovaj prijedlog mora doci od njih.
Ja necu pricati o ovim bankarima ali cu pokazati da postoji u svijetu I drugaciji nacin bankarskog sistema koji sluzi ljudima I njihovim potrebama.
1) U Svedskoj 1965. osnovana “JAK asocijacija ”(Jord Arbete Kapital-Zemlja Rad Kapital tj faktori proizvodnje) a od 1997. je dobila licencu banke. Danas ona ima oko 35 000 clanova I okrece oko 200miliona eura godisnje.
Koja je poslovna filozofija ove banke?
Ona radi pod 4 osnovna principa a to su:
Kamata je neprijatelj stabilne ekonomije
Kamata je uzrok nezaposlenosti, inflacije I unistavanja okolisa
Kamata prerasporedjuje novac od siromasnih prema bogatim
Kamata favorizira projekte koje daju visoke profite u kratkom roku
Kako JAK banka funkcionira?
Bit banke je da su svi clanovi upravo i dionicari, prilikom uclanjenja, svatko kupi 1 dionicu.
Banka nema profita i “zaradjuje” samo da se financira njezin rad, da se ne ugasi.
Ona kao i svaka druga banka uzima depozit od stedisa i daje kredite ali bez kamata.
Umjesto da stedisa na kredit dobije kamatu on dobija pravo da podigne kredit bez kamata.
Znaci novac koji se stedi ide u zajednicki “bazen” iz kojeg onda svi imaju pravo da podignu kredit bez kamata.
Kako se uopce odredjuje kredit?
JAK banka je 2003. napustila bodovni sistem(novi daje vecu slobodu upravi) ali ja cu pokusati objasniti na tom bodovnom sistemu prije-stednje kako se izracunava.
JAK stednja bodova
Za 1 eur na 1 mjesec dobije 1 bod a kada se placa kredit za 1 eur na 1 mjesec vraca se 1 bod.
Bodovi= (S+(S*M))/2*M*SF
=S*M*SF
Kredit=(2P(F+1))/(A+3)
Osnovni kredit=2P/(A+3)
Dodatni kredit = G* F
Poslije stednja = LF/(1+F)
S depozit
M mjeseci
SF stedni faktor
A otplata u mjesecima
F faktor koji odredjuje uprava (mjesecno)
G osnovni kredit
L ukupni kredit
P ustedjeni bodovi
T dodatni kredit
Npr. clan donese 1000E na stednju u banku ( moze na 6, 12 ili 24 mj.) na 12 mjeseci i ostavi na racunu. Postoje razlicite vrste racuna(sa vezanom i bez vezane stednje) sa razlicitim SF koji je u nasem slucaju 0.8
On ima 12*1000* 0.8=9 600bodova. Nas clan ima pravo podici 800E na 12mj.
Posto u realnom zivotu ljudi nemaju dovoljno novca on aplicira za dodatni kredit.
Koliko on moze podici ovisi o njegovim bodovima i „F“ faktoru koji koji multiplicira njegove bodove
(izmedju 8 i 19 tako se kretalo u JAK banci).
Kredit je veci u rati,ali na kraju kada se isplati kredit, clana na racunu ceka kolicina novca za koju je on aplicirao kao dodatni kredit!
Posto je Svedska rjesila problem financiranja svojih kompanija danas je 90% korisnika fizicka lica za kupovinu nekretna.
Banka da bi se zastitila ona uzima hipoteku nad nekretninama (70%trzisne vrijednosti nekretnine) i jos druge zastite koje ovise o razlicitim faktorima.
Trebalo bi vidjeti sta zakoni Republike Srbije dopustaju i pokusati sto vise se primaknuti ovom sistemu ali unutar granica, koje bi postavili u suradnji predstavnici JAK banke iz Svedske i domacih eksperata iz bankarstva.
2)Moj mali prijedlog bi isto bio da recimo svi clanovi banke, kada bi se osnovala, krenu putem medjusobne suradnje i udruzivanja radi povecanja proizvodnje i izvoza a ova banka bi bila srce i krvotok novog sistema.
Isto tako banka bi mogla davati “strogo kontrolirani aval za clanove” koji bi placali izmedju sebe na dobrovoljnom principu mjenicama.
Privatnik bi se obavezao da postuje 2 pravila:
a)pravilo “potpunog pokrica” tj da prilikom izlaska iz clanstva otkupi sve mjenice sa avalom banke.
(osiguranje bi bila nekretnina-70% trzisne vrijednosti ili nekakav drugi vrijednosni papir)
b)pravilo”inflatornog ponistavanja” da prilikom izdavanja mjenice kamata bude (+-2%) od onoga sto banka predvidja za sljedecu godinu(postavlja se svaki mjesec).
Posljedica ovih mjenica bi bila da ovaj medjusobni kredit zapravo postaje bezkamatni novac i nema u sebi lihvarsku kamatu dok kruzi u ovom obliku.
I dan danas postoje razliciti oblici medjusobnog kreditiranja npr “WIR bank” u Svicarskoj koja okrece nekoliko milijardi franaka I ima oko 20 000 malih privatnika.
U ova vremena treba razmisljati “out of box” i pokusati primjeniti nesto novo jer i “WIR banka” I “JAK banka” su idejno nastale 1930ih u doba ekonomske depresije u svijetu.
To nisu banke u klasicnom smislu, to su stedno kreditne zadruge, nekad se kod nas to tako zvalo. Inace su rasprostranjene sirom sveta i u nekim drzavama kontrolisu i do 90% potrosackih kredita. Samo to su svuda male stedionice, gradjani nemaju dovoljno slobodnog novca da bi mogli da ih finansiraju, takodje nemaju ni pristup emisionim parama.
Da bi uopste postojale mora da postoji visok nivo poverenja u drustvu, mislim da ga kod nas nema. I sto je najvaznije, nedavno je bilo jedno istrazivanje, gradjani najvise stede da bi imali penziju, a to znaci da im novac mora donositi i nekakav profit. Istrazivanje sprovedeo na malim akcionarima IBMa je pokazalo da oni uopste ne zele da budu akcionari IBMa, nego penzioneri IBMa, i da imaju neku drugu mogucnost da stede za penziju uopste nebi bili akcionari. U Evropi gde postoje drzavni penzioni fondovi manje od 10% stanovnistva trguje na berzi u SAD to je skoro 90%.
Sistem je tako postavljen da iako kreditne zadruge imaju svoju funkciju one ne mogu da zamene banke.
Gosp. Miso,
da bi se ista radilo u drustvu mora postojati povjerenje u drustvu. Sva tuga i nesreca Srbije dolazi zbog toga sto nema povjernja jednih u druge a kamoli istih prema drzavi, da ista rjesi na dobrobit cijelog drustva a ne samo clanova svojih partija.
Generator sve nesrece jeste politika politickih partija kroz drzavnu administraciju.
Gradjani u Srbiji stede za penziju i to je sasvim normalno zbog toga sto nemaju gdje da ulazu a to je posljedica gornjeg paragrafa.
Nisam se dovoljno usredotocio na poantu ovih banaka pa zato niste dobro shvatili. Moja krivica.
One su nastale (JAK,WIR)dogovorom privatnih poduzetnika u doba velike ekonomske depresije tj. zbog nesposobnosti drzavnih administracija toga doba da rjese problem nedostatka novca.
Niti jedna od ovih banaka nisu i niti dan danas nemaju cilj poput komercijalnih banaka da stvarju profit time sto daju kredite a da uzimaju kamatu ili da ulazu pare u cilju profita banke, one su nastale da olaksaju zivot poduzetnika koji trguju izmedju sebe u cilju stvaranja novih roba i usluga i jacanju konkurentnosti njih samih.
Kao sto sam rekao mislim da je Svedska drz. admin. davno sazrjela i rjesila problem financiranja svojih kompanija sto se nemoze reci za srpsku, pa dok ona nesazrije treba vidjeti nesto drugo.
SKZ nemogu zamjeniti banke zato i mislim da bih oni(mikro,mala i srednja poduzeca) morali pokusati osnovati banku na ovom principu.
Koliko sam procitao „zakon o bankama“ one imaju puno ovlasti i mogucnosti da se financiraju, da rade razlicite poslove.
Gradjani ovdje tek nastupaju kasnije i oni su dobro dosli ali oni nisu inicijator ovog projekta u Srbiji.
Inace, puno Vam hvala sto ste reagirali na komentar.
U petom nastavku cu pisati o socijalnim grupama i poverenju.
Ali dali bi ti pozajmio pare Peconiju, Cumetu…
Znam sta su kreditne zadruge i kako su nastale, samo kazem da one ne mogu da prikupe mnogo sredstava, jer ih ni mala privreda ni gradjani nemaju. Ne znam za Svedsku, ali u SAD postoji gomila kreditnih zadruga i one kreditiraju potrosace i malu privreda, ali one nemaju pristup emisionom novcu, nemaju dovoljno sredstava da kreditiraju krupni biznis, ne igraju na berzi niti izdaju derivate, niti rade platni promet. One su ili neprofitne ili niskoprofitne, zato ne mogu da prikupe veliku aktivu.
Sistem je takav da te tera da svoj novac oplodis koliko god mozes, zato gradjani mnogo vise ulazu u berzu nego u kreditne zadruge. U SAD je stednja za vecinu jedini prihod za starost.
Posudio bih im kao sto bi i oni meni, bez kamata.
Banka se moze zastititi sa malom izlozenoscu prema jednom licu 2-3% ukupnog novca.
Banka se moze osnovati sa 10miliona eura, sad ja polazim od toga da nisu u Srbiji svi poduzetnici lopovi a da Srbija nije Etiopija.
Vidim da se slazete samnom oko zadruga i sta one mogu i nemogu. Po Vasem izlaganju je jedino problem sto one nemogu skupiti novca, moramo priznati i to da jeste problem za rjesavanje cjelokupne situacije u Srbiji, ali to nije niti namjera „nove“ banke.
Napisao sam tekst sta one mogu tj da olaksaju zivot svojih clanova pa nakraju i njihovih radnika, kao jedne interesne skupine.
Ovo da bi mogao biti nevezani proces u odnosu na razvojnu politiku drzave.
U pravu ste da sistem tjera da oplodis novac koliko mozes jer mu je priroda postojanja kriva,inflaciona, ali mislim da bi se novac brze oplodio ako bi ga privatnik ulagao u proizvodnju roba i usluga nego da lezi u banci a banke skupljaju profit.
Ma slazem se ja da kreditne zadruge imaju svoje mesto u drustvu i da ih treba razvijati, samo kazem da one ne mogu da zamene banke. Tacnije one mogu da istisnu banke samo sa trzista potrosackih kredita.
Kreditne zadruge pre ili kasnije moraju da evoluiraju u akconarska drustva. Kako se kapital bude povecavao tako ce i interes ali i zelja za kontrolom kapitala rasti. U principu to je samo bezanje od problema uredjenje bankarskog sistema tj. izmestanje problema .
Nije globalno problem u kreditiranju vec u dugu koji nastaje kao posledica aktivnosti bankarskog poslovanja. U doba ekonomske procvati na to se ne obraca posebna paznja ali u godinama krize uvek se postavlja pitanje resavanja nastalog duga.
Ako se dugovi ne otpisu to uvek uzrokje revoluciju ili rat i to je istorijska cinjenica.
Srbija nema problem sa kapitalom jer istog ima dosta u zemlji vec sa nemogucnoscu njegove aktivacije usled vec nastalog duga i samim tim rizika poslovanja.
To opet uzrocno posledicno dovodi do nekonkurentnosti i nelikvidnosti..
Osnovni problem je problem duga kako unutrasnjeg tako i spoljasnjeg. Ako se privreda ali i fizicka lica ne oslobode ili bar ne relaksiraju duga privreda se nemoze pokrenuti a samim tim i spoljni dug ce postati neresiv problem.
Zato kako u Srbiji tako i u svetu ostaje krucijalno pitanje ko je jaci drzava ili kapital. U kapitalistickim drzavama to je kapital i to krupan kapital ali za Srbiju nije jos sve izgubljeno ako drzava smogne snage da interes i buducnost drustva stavi ispred interesa pretezno stranog apitala.
Zato se u izbornim godinama uvek treba zapitati ko su predstavnici i zastitnici stranog kapitala u Srbiji. Proces pridruzivanja EU kao i sama EU nije nista drugo do ekonomska tvorevina sa ciljem da zastiti krupan kapital.
To mora svima biti jasno jer to uopste nije sporno niti upitno. Procenat vlasnika krupnog kapitala u svetu je jednocifren i njihova nocna mora je trenutak zasicenja u kom se prestaje sa vracanjem duga. To je trenutak kaa sistem puca po savovima i kad vlasnici krupnog kapitala posezu za represivnim merama.
U Srbiji nije nista vise nenaplativog duga u odnosu na SAD ili druge drzave sto govori da je bankarski sistem prenapregnu. Na kraju krajeva upravo „represivnom“ merom drzave svetski bankarski sistem je spasen pre 5 godina ali ta sanacija je bila kratkog daha. Sada se vidi da je to dugorocan problem svestskih razmera i njegovo resenje ne ide u pozeljnom smeru. Vlasnici krupnog kapitala branice svoj interes do poslednje kapi krvi kao i uvek do sada.
U preneseno smislu razna „proleca“ su uveliko pocela sirom sveta i pitanje je samo trenutka kada ce neki veliki i opsti dogadjaj posluziti kao okidac za „poravnjanje dugova“.
To je uvek tako ,jednostavno i prirodno jer osnova sveta je u potrebi za balansom i ravnotezom.
„Kreditne zadruge pre ili kasnije moraju da evoluiraju u akconarska drustva.“- u slucaju JAK banke nema stranaka nego su clanovi i akcionari
„U principu to je samo bezanje od problema uredjenje bankarskog sistema tj. izmestanje problema .“- drzava ima ulogu da postavi granice a ne dionicari odredjene banke a moj pogled je sa strane privatnika a ne drzave.
„@Nije globalno problem u kreditiranju@ vec u dugu koji nastaje kao posledica aktivnosti bankarskog poslovanja.“– @izmedju@ se slazem jer tesko da netko moze skupiti novac pa kupiti masinu, mislim da nije problem dug ako se ulaze u ponovnu proizvodnju a ne u potrosnju ALI jos veci su problem kamate koje cine u startu srpske proizvode skupljim.
„Srbija nema problem sa kapitalom jer istog ima dosta u zemlji vec sa nemogucnoscu njegove aktivacije usled vec nastalog duga i samim tim rizika poslovanja.“–pa iz vasih dosadasnjih izlaganja sam shvatio da gradjani nemaju sta da jedu a sad mi govorite da ima dovoljno novca.
„Osnovni problem je problem duga kako unutrasnjeg tako i spoljasnjeg. Ako se privreda ali i fizicka lica ne oslobode ili bar ne relaksiraju duga privreda se nemoze pokrenuti a samim tim i spoljni dug ce postati neresiv problem.“– ja ne polazim da su svi jednaki nego da ima manje i vise zaduzenih a sada dolazimo do sive ekonomija, zar nemislite da bi recimo se moglo povuci 100miliona eura iz sive ekonomije da se pokrene srpska „JAK banka“? Ako privatnici vide da im je od koristi vise da uzimaju kredit tj fakticki da kreditiraju jedni druge, bez lihvarskih kamata da unaprijede biznis, nego da „zaradjuju“ na kamati imalo bi za posljedicu unapredjenje biznisa a onda i zaposljavanje ljudi.
U arhivi tekstova na temi:“Izvoz ili Smrt: Uni hop čarape i helanke za ceo svet“ (Dec 21/13) sam napisao moje misljenje o drzavi i NBS.
„Mikro, mala i srednja preduzeća najbrojniji su i naoko najnemoćniji deo srpske privrede. Od 319.304 registrovana preduzeća samo tri odsto su mala, tek 0,7 odsto srednja, a najveći broj čine mikro preduzeća.
Za njih je tipično da zapošljavaju vrlo mali broj radnika, fokusirana su na mikro tržište, manje su izvozno i uvozno orijentisana, finansiraju se većinom iz sopstvenih izvora i ulažu skromnija sredstva u razvoj poslovanja.
Uprkos generalno lošim pokazateljima poslovanja u prošloj godini, dva od tri preduzetnika izjavljuju da su zadovoljna svojim poslovanjem u prethodnih godinu dana, a teret krivice za poslovanje lošije od očekivanog, kao što je to već uobičajeno, prebacuju na državu.“
Ovo bi bilo kao lijek na ranu a pogotovo zbog zadnje recenice!
Da ,primetno je da ne poznajte ekonomske prilike u Srbiji. Bankarski sektor je likvidan,kapitlala ima a visoke kamate su posledica rizika koji je izmedju ostalog uzrokovan i prezaduzenoscu privrede i stanovnistva. Privreda vise nije u mogucnosti da servisira dugove i nastalo je klasicno zagusenje. Odatle nastaje citava spirala nasta bankarski sektor samo kaze da Srbija nije jos zaduzena 100% BDP.
Dakle kapitala ima ali nije dostupan a to obesmisljava njegovo postojanje? Ovde se jos od 2001 godine igra jedna monetarna igra sa kapitalom i njegovim zadrzavanjem i animiranjem pomocu ref.kam, stope..Itd…
U najkracem zaduzili smo se u prethodnoj deceniji nepromisljeno u zelji za vecim standardom ..Sindrom gladnih ociju..
Primjetno je da Srbija nije ni prva niti zadnja drzava sa ovim problemom tako da nemoram tocno gledati u Srbiju da vidim njezine ekonomske probleme tako da igranje na ovog djokera se neisplati.
Kao sto sam rekao ali ocito se necita tekst, da ovo nije prijedlog da se rijese ekonomski problemi Srbije nego da privatnici pokusaju unaprijediti svoje poslovanje necekajuci politiku da rjesi probleme jer da ona ista zna nebih dovela do ovog stanja.
Postoji u Srbiji i takav vid finansiranja ali kamate su jos vece?? Poenta nije u tome kako izigrati kreditni biro koji jeste sustinski problem u Srbiji jer njegova funkcija je trebalo da bude smanjenje rizika i za zajmodavce i zajmoprimce,ali samo u uslovima rasta i ekspanzije privrede. U trenutnim uslovima krize taj biro je omca oko vrata.Naravno besmsleno je i decje naivno pominjati da Hrvatska nije imala kreditni biro pa su svi u dugu do guse? To je negatvna gradacija i greska i jednih i drugih ali ne i resenje problema.
I da ponovim jos jednom nije problem privrede kapital vec postojeci dug. Svi su u dugu i javna preduzeca,i privatne kompanije i fiz, lica.
Kada je 2011 Delta prodala Maxi Delezu, razlog je upravo bio dug i iz njega kreirana nelikvidnost. Privatna kompanija je jos tada svoj problem resila prodajom dela imovine dok ostatak Srbije nije ucino nista da resi taj problem.
Dakle Delti je i tada bio dostupan kapital ali u uslovima postojeceg duga i tadasnjim trzisnim uslovima dalje pozajmlivanje kapitala nije bilo razumno i predstavljalo bi prevelik teret za kompaniju.
Identican problem imaju sva privredna i fizicka lica u Srbiji ali ne cini se nista u tom pravcu. Da paradoks bude veci iz svega onog sto vlada cini i najavljuje nije ni priblizno moguce doci do resenja. Najava novih „investicija“ kroz zaduzenje je pogresan pristup kao sto je pogresan pristup i opsti trend stednje. Novo zaduzivanje je preveliki balast a stednja je krakorocna mera za drzanje nosa iznad vode.
U takvim trzisnim uslovima nema pravljenja razlike izmedju privatnih preduzetnika ,javnih kompanija ili fiz. lica jer svi zajedno jesu trziste…
Dakle potrebno je relaksirati dugove i to jeste pokazivanje misica politike kapitalu i to pretezno stranom kapitalu…
Drugacije ,nece da moze…(osim da se sedi ,cackaju nokti i ceka neko balkansko prolece)i svako malo ide na besmislene izbore…
Zato sto je to vise od 2/3 duznika ?? Banke i uopste trziste, duznika u problemu primecuje tek kada je ovaj u nemogucnosti da servisira obaveze a to ima malo veze sa finasijskom pozcijom zajmoprimca.
Ne morate tek kada bankrotirate shvatiti da je postojeci dug isuvise veliki teret za poslovanje. Pri tom ne ulazim u razloge za nastanak duga …
Zato nam treba relaksacija u nekoj formi a po drzavu je to najlogicnije da bude zakon o bankrotstvu.
Naravno da je proemna vlasnistva takodje jedan od nacina ali i to trziste ima ogranicenja sto je trenutno slucaj..
Ameri i Englezi nisu mislili tako, kad su najvece banke i firme bile pred bankrotom, oni su ih konfiskovale, restruktuirale, a neke su ponovo preprodale. Ne vtreba spasavati duznike bez promene vlasnistva.
Pa tu i nije krucijalni problem…Mada rec konfiskovati je svakako prejaka…Nemam informaciju da je i jedan vlasnik pretrpeo ozbiljni finasijski gubitak ??
Darko, udarate u stomak a ne u glavu. Ako se i donese zakon o bankrotstvu sta ce to rjesiti? Rjesiti ce proslost.Nisam protiv toga ali nece rjesiti problem financiranja u buducnosti o kojem ja govorim.
Varate ako mislite da bi to pokrenulo privredu. Zasto?
Pogledajte 4ti red filozofije JAK banke:
„Kamata favorizira projekte koje daju visoke profite u kratkom roku“.
Doklen NBS trguje sa hartijama po kamatama od 10-15% sto ima za posljedicu da banke neulazu u privrede a da drzava tu istu privredu istjeruje sa trzista nece biti normalnog financiranja privrede u klasicnom smislu. Sa ovim kamatama i Njemacka privreda bi bankrotirala a o konkurentnost njihovih proizvoda da ne govorim.
Viskoka stednja u drzavi(neulaganje) i malo kreditiranje tih istih banaka su posljedica istjerivanja drzave sa financijskog trzista.
Ovo sve je smrt za privatni sektor ponavljam za privatni sektor jer iza njega nitko ne stoji osim njih samih.Zato sam napisao da nemoram da gledam uopce koja je to drzava jer ovo je univerzalna stvar koja se dogadjala, dogadja i dogadjat ce se.
Mi prvo moramo da dinar pretvorimo u novac, a narodnu banku u banku a ne menjacnicu. Monetarna politika je vazna poluga privrede. ne moze NB samo da odgovara za inflaciju i da bude kvazi samostalna. Nema razvoja u Srbiji dok se sadasnji sistem ne promeni, nikakve pausalne mere nece dati rezultate, samo ce troskove prebacivati sa jednog subjekta na drugog
„U arhivi tekstova na temi:”Izvoz ili Smrt: Uni hop čarape i helanke za ceo svet” (Dec 21/13) sam napisao moje misljenje o drzavi i NBS.“
Sistem se mjenja na izborima i uskoro cete imati priliku.
Za koga ja nemam pojma, jer jedni su pisali stubove rzvoja a drugi neke brojke za poljoprivredu 2014-2024 a kad odes na budzet za poljoprivredu ono isti!
Kao sto sam rekao nema vise: mi svi skupa zajedno imamo nemamo smo zaduzeni, doslo je vrijeme za:ja sam ja nisam JA…
Bit ce bolje kad se pocme tako razmisljati(eto reforme ljudi) a dali je pausalno o tome opet bi morali pitati netkog sa imenom i prezimenom ko bi dobio posao i naucio neku vjestinu za daljni zivot a mozda i emigraciju u neku zapadnu zemlju.
„Banka da bi se zastitila ona uzima hipoteku nad nekretninama (70%trzisne vrijednosti nekretnine) i jos druge zastite koje ovise o razlicitim faktorima.“
Ja mislim da zakoni o hipoteci i zakon o obligacionim odnosima to dozvoljava i sve to dobrovoljno!
Kad bi NBS spustila ref.kam.stopu na recimo 5% ,to ne bi prenaputilo novac u privredu Srbije vec bi ga dislociralo iz Srbije. Nakon toga uzelela bi se Srbija novca koji je opterecen kamatom od 20%…Kamate su uzrocno-posledican problem naseg „rizicnog siromastva“.
Meni je vec autisticno da nanovo govorimo o tome nakon svih ovih godina.
A koliko vidim treba ocekivati da u narednom periodu ref.kam.stopa raste bez obzira na dogovor sa MMF..
Nikom nista nije placeno, npr. General motors je bankrotirao, akcionari su sve izgubili, a poverioci se slozili da drzava reorganizuje firmu. Kad si bankrot gubis sve sto si ulozio u kompaniju, ali mnogo su gore prosli oni koji su ulagali u privatne penzione fondove, oni su ostali bez penzija.
Da ,ali to je pruzilo sansu Crajsleru tj. zaposlenima ali i mnogim poveriocima. Inace ako smatras konfiskacijom ulazak u vlasnistvo drzave sto se desilo onda to nije bas adekvatan naziv. Drzava je dala novac za ulazak u vlasnistvo i tako fakat spasila direktnog bankrota poverioce GM pa i LB,World Com..
Pa Dubai je bankrotirao pa svedski SAAB itd…Nije to kraj sveta vec kontrolisan proces u kom se na najbolji nacin sanira steta. Da je Srbija imala proces bankrota pre 20 lli makar 10 godina sve bi bilo drugacije. Ni proces privatizecije ne bi bio ovako nakaradan niti bi budzet izgledao kao lonac bez dna…
Mogucnost planitranog ishoda i nove sanse je jako vazno u ekonomiji drzave i to ne samo zbog pojedinacnih slucajeva vec upravo zbog opsteg zdravstvenog stanja ekonomije jednog drustva.
Ekonomija i bavljenje istom nije preki sud gde nakon nacinjene greske morate ici na dozivotnu robiju ili streljanje. Preduzetnistvo kao i ekonomija su alat u funkciji drustva i zato su mogucnosti nove sanse kao i sanacije gresaka neophodnost.
Naravno u Srbiji se to apsolutno ne razume pa tako i dan danas imate ono presudu o zloupotrebi polozaja gde se privrednici vuku po zatvorima i sudovima.
U Srbiji se sudi preduzetnicima iz svih mogucih razloga sto je apsurd za siromasnu drzavu dok se istovremeno privreda sanira subvencijma drzave od pozajmljenog novca iz inostranstva.
To je potpuni kosmar i gotovo protiv prirodni blud nad drzavom i stanovnistvom. To je ozbiljan mentalni problem koji uvek pravi razdor izmedju drzave i privrednika…To je izvor nepoverenja,destabilizacije i rizika koji na kraju rezultira visokim kamatama sto citavo drustvo vuce ka dnu.
E hebiga sad Misa, ja o MMS poduzecima u Srbiji a vi u srce kvazi-kapitalizma. hehe
Znaci bit ovoga je, ako Dragan nas privatnik koji nemoze platiti mjenicu a ima hipoteku kod nase banke ta mjenica je treceg reda naplativosti sto znaci da nasa banka isplacuje prvo Darku a ne ostalim povjeriocima.
„Hipoteka je založno pravo na nepokretnosti, koje ovlašćuje poverioca da, ako dužnik ne isplati dug o dospelosti zahteva naplatu potraživanja obezbeđenog hipotekom (u daljem tekstu: potraživanje) iz vrednosti nepokretnosti, pre običnih poverilaca i pre docnijih hipotekarnih poverilaca (u daljem tekstu: poverilac), bez obzira u čijoj svojini se nepokretnost nalazi.“ + dug napisan mjenicom se nemora dokazivati.
Darko,
drzava poput SADa si to moze dopustiti da udje u kompaniju pruzme dugove i izadje. Ona kada preuzme dug to postaje i moj i tvoj dug dug sviju na pvoj planeti osim onih plemena na Papua Novoj Gvineji i Amazoni.
Pogledaj indexe hrane, energije i ostalih zivotnih stvari sa M2 dollara i duga SADa.
To je i Radulovic rekao isto to i tu je pogrijesio, jer bi svi u firmi u Srbiji od radnika, sindikata, uprave se dogovorili kako da naprave da drzava udje i vise nikad ne izadje.
Isto tako to salje signal svima da je na kraju ipak drzava koja ce vas spasiti, a to na kraju krajeva onda nista nemjenja u glavama.
To je floskula ,to u mogucnosti da drzava udje i izadje iz vlasnistva. To nema blage veze sa ekonomijom vec sa realnom politickom moci u svojoj drzavi. Mnoge kompanije su propale a da SAD nisu ni prstom mrdnule.
U Srbiji i oni koji daju i oni koji uzimaju novac sa kamatom od 25 % znaju da ga je nemoguce vratiti.Da bi se to komentarisalo moraju se ljudi koji odlucuju poznavati licno. Njihove karijere i njihovi karakteri.
U Srbiji je jos uvek nepozeljno biti bogat i tu jeres sire politicke partije. One biznismene pezorativno nazivaju tajkuni,hapse ih ,prete im i na svaki zakoniti i nezakoniti nacin ih onemogucavaju u poslovanju.
Ako registrujete firmu danas u Srbiji vec sutra vas ceka abnormalni trosak od nekoliko hiljada eura na ime takse za isticanje firme.A onda krece sve ostalo sto bilo koju delatnost cini nekokurentnom i gotovo nemogucom.
Da paradoks bude veci politicke elite takvim populizmom opravdaju i traze alibi za siromastvo u Srbiji. Sto je neka partija bliza mogucnosti za formiranje vlade to je pritisak na ekonomiju veci jer tako prave populisticki balans.
Danas je recimo NBS smanjila prognozu rasta na 1% za sledecu godinu jer je prosla bila poljoprivredno izuzetno dobra pa ih je to kao ponelo u prognazama… To dokazuje da drzavom upravljaju dunsteri bez obzira na cinjenicu da je nesretnu vest preneo neko ko nikada ne bi trebalo da takvim dunsterima bude spiker.(Hinic)
Uglavnom mala populacija od 7M dusa da se ekonomski srihtati za 100 dana kad se hoce,zna i sme.
Narod smatra da su sadasnji kapitalisti ne legitimno stekli bogatstvo. I ne gresi, ne mozes se obogatiti u zemlji koja propada, na posten nacin. Vlada to radi jer joj pored para kapitalista za izbore, ipak trebaju i glasovi naroda, zato i hapsi finansijere konkurentnih partija.
Ne smatra narod nista niti je ikada ista smatrao,a nije ni zakonski relevantno sta narod smatra?? Narodom se vlada i upravlja od plemenskog uredjenja do danasnjih dana..( ne secam se da li pecinski covek pripada plemenu ..)
Danas je glavni problem velikih firmi na zapadu taj sto je funkcija upravljanja odvojena od vlasnistva. Menadzment ima za cilj sto vece plate i bonuse (oportuno ponasanje), a akcionari , kojih je cesto i preko milion, nemaju nacina da efikasno kontrolisu menadzment.
Misa, kad su davali pomoc propalim bankama u SADu onda su sve banke morale uzeti pomoc da se prikrije koje su banke propale a koje nisu. HSBC su uhvatili da je prala novac za narkokartele, da su kupovali oruzje preko nje, da je Iran trgovao preko nje i kada su pitali politicare u SADu sto ih nehapse oni su rekli da nesmiju hapsiti pojedince da se neurusi bankarski sistem.
Di ti mozes u drzavi u kojoj imas to zna koliko nezaposlenih i gdje ljudi rade za par stotina eura steci carstva na legalan nacin.
Nije narod bas bio odesevljen ni legitimnoscu delovanja britanske kraljice pa opet nista…A opet koliko se secam ona je pisala zakone a ne narod..I sve legitimno. Pitanje je samo koliko se daje „pucini pustoj“..taj osecaj za filing ,sto bi rekli mladi, je presudno bitan..
I sta sa tim, menadzment je upravljao bankama, a ne akcionari. I kako predsednik da hapsi bankare, bilo koja partija, kada su oni glavni finansijeri predizbornih kampanja i njegove i kongresa.
Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Milton Friedman u svom intervjuu za “New York Magazine” 1970.god. je rekao: “Postoji samo jedna socijalna odgovornost biznisa a to je da angazuje sve raspolozive resurse I zapocme aktivnosti da povisi profite a da pri tome ostane u dozvoljenim granicama igre tj da se ukljuce u natjecanje na otvorenom trzistu bez obmana I prevara.”
Nema sumnje da su bankari ovu izreku znali puno prije I oni je koriste.
Kako se stranke na vlasti mjenjaju a ekonom.politika je ista bilo bi dobro napraviti dodatni kolosjek koji ce biti nevezan za politicke stranke I koji ce zivjeti kao kao paralelni legalni sistem za stjecanje materijalnog dobra na medjusobnoj kooperaciji I postivanju privatnih poduzetnika.
Zato ovaj prijedlog mora doci od njih.
Ja necu pricati o ovim bankarima ali cu pokazati da postoji u svijetu I drugaciji nacin bankarskog sistema koji sluzi ljudima I njihovim potrebama.
1) U Svedskoj 1965. osnovana “JAK asocijacija ”(Jord Arbete Kapital-Zemlja Rad Kapital tj faktori proizvodnje) a od 1997. je dobila licencu banke. Danas ona ima oko 35 000 clanova I okrece oko 200miliona eura godisnje.
Koja je poslovna filozofija ove banke?
Ona radi pod 4 osnovna principa a to su:
Kamata je neprijatelj stabilne ekonomije
Kamata je uzrok nezaposlenosti, inflacije I unistavanja okolisa
Kamata prerasporedjuje novac od siromasnih prema bogatim
Kamata favorizira projekte koje daju visoke profite u kratkom roku
Kako JAK banka funkcionira?
Bit banke je da su svi clanovi upravo i dionicari, prilikom uclanjenja, svatko kupi 1 dionicu.
Banka nema profita i “zaradjuje” samo da se financira njezin rad, da se ne ugasi.
Ona kao i svaka druga banka uzima depozit od stedisa i daje kredite ali bez kamata.
Umjesto da stedisa na kredit dobije kamatu on dobija pravo da podigne kredit bez kamata.
Znaci novac koji se stedi ide u zajednicki “bazen” iz kojeg onda svi imaju pravo da podignu kredit bez kamata.
Kako se uopce odredjuje kredit?
JAK banka je 2003. napustila bodovni sistem(novi daje vecu slobodu upravi) ali ja cu pokusati objasniti na tom bodovnom sistemu prije-stednje kako se izracunava.
JAK stednja bodova
Za 1 eur na 1 mjesec dobije 1 bod a kada se placa kredit za 1 eur na 1 mjesec vraca se 1 bod.
Bodovi= (S+(S*M))/2*M*SF
=S*M*SF
Kredit=(2P(F+1))/(A+3)
Osnovni kredit=2P/(A+3)
Dodatni kredit = G* F
Poslije stednja = LF/(1+F)
S depozit
M mjeseci
SF stedni faktor
A otplata u mjesecima
F faktor koji odredjuje uprava (mjesecno)
G osnovni kredit
L ukupni kredit
P ustedjeni bodovi
T dodatni kredit
Npr. clan donese 1000E na stednju u banku ( moze na 6, 12 ili 24 mj.) na 12 mjeseci i ostavi na racunu. Postoje razlicite vrste racuna(sa vezanom i bez vezane stednje) sa razlicitim SF koji je u nasem slucaju 0.8
On ima 12*1000* 0.8=9 600bodova. Nas clan ima pravo podici 800E na 12mj.
Posto u realnom zivotu ljudi nemaju dovoljno novca on aplicira za dodatni kredit.
Koliko on moze podici ovisi o njegovim bodovima i „F“ faktoru koji koji multiplicira njegove bodove
(izmedju 8 i 19 tako se kretalo u JAK banci).
Kredit je veci u rati,ali na kraju kada se isplati kredit, clana na racunu ceka kolicina novca za koju je on aplicirao kao dodatni kredit!
Posto je Svedska rjesila problem financiranja svojih kompanija danas je 90% korisnika fizicka lica za kupovinu nekretna.
Banka da bi se zastitila ona uzima hipoteku nad nekretninama (70%trzisne vrijednosti nekretnine) i jos druge zastite koje ovise o razlicitim faktorima.
Trebalo bi vidjeti sta zakoni Republike Srbije dopustaju i pokusati sto vise se primaknuti ovom sistemu ali unutar granica, koje bi postavili u suradnji predstavnici JAK banke iz Svedske i domacih eksperata iz bankarstva.
2)Moj mali prijedlog bi isto bio da recimo svi clanovi banke, kada bi se osnovala, krenu putem medjusobne suradnje i udruzivanja radi povecanja proizvodnje i izvoza a ova banka bi bila srce i krvotok novog sistema.
Isto tako banka bi mogla davati “strogo kontrolirani aval za clanove” koji bi placali izmedju sebe na dobrovoljnom principu mjenicama.
Privatnik bi se obavezao da postuje 2 pravila:
a)pravilo “potpunog pokrica” tj da prilikom izlaska iz clanstva otkupi sve mjenice sa avalom banke.
(osiguranje bi bila nekretnina-70% trzisne vrijednosti ili nekakav drugi vrijednosni papir)
b)pravilo”inflatornog ponistavanja” da prilikom izdavanja mjenice kamata bude (+-2%) od onoga sto banka predvidja za sljedecu godinu(postavlja se svaki mjesec).
Posljedica ovih mjenica bi bila da ovaj medjusobni kredit zapravo postaje bezkamatni novac i nema u sebi lihvarsku kamatu dok kruzi u ovom obliku.
I dan danas postoje razliciti oblici medjusobnog kreditiranja npr “WIR bank” u Svicarskoj koja okrece nekoliko milijardi franaka I ima oko 20 000 malih privatnika.
U ova vremena treba razmisljati “out of box” i pokusati primjeniti nesto novo jer i “WIR banka” I “JAK banka” su idejno nastale 1930ih u doba ekonomske depresije u svijetu.
http://jak.se/
http://www.anielski.com/Documents/The%20JAK%20Bank%20Report.pdf
To nisu banke u klasicnom smislu, to su stedno kreditne zadruge, nekad se kod nas to tako zvalo. Inace su rasprostranjene sirom sveta i u nekim drzavama kontrolisu i do 90% potrosackih kredita. Samo to su svuda male stedionice, gradjani nemaju dovoljno slobodnog novca da bi mogli da ih finansiraju, takodje nemaju ni pristup emisionim parama.
Da bi uopste postojale mora da postoji visok nivo poverenja u drustvu, mislim da ga kod nas nema. I sto je najvaznije, nedavno je bilo jedno istrazivanje, gradjani najvise stede da bi imali penziju, a to znaci da im novac mora donositi i nekakav profit. Istrazivanje sprovedeo na malim akcionarima IBMa je pokazalo da oni uopste ne zele da budu akcionari IBMa, nego penzioneri IBMa, i da imaju neku drugu mogucnost da stede za penziju uopste nebi bili akcionari. U Evropi gde postoje drzavni penzioni fondovi manje od 10% stanovnistva trguje na berzi u SAD to je skoro 90%.
Sistem je tako postavljen da iako kreditne zadruge imaju svoju funkciju one ne mogu da zamene banke.
Sistem je pukao …
Informacija za sve koji nisu svesni…
Penzije i plate ne postoje u svetu kao realna osnova.Ekonomija najnaprednijih drzava sveta nije profitabilna ,ona je samo u funkciji…
Kako smo na ovim stranicama dosli na ovakve price ???
Stvarno ,mislim da je vreme da se Makroekonomija.org pozabavi ovim ,fakat,globalnim fenomenom…
Ima li zivota nakon smrti…
Gosp. Miso,
da bi se ista radilo u drustvu mora postojati povjerenje u drustvu. Sva tuga i nesreca Srbije dolazi zbog toga sto nema povjernja jednih u druge a kamoli istih prema drzavi, da ista rjesi na dobrobit cijelog drustva a ne samo clanova svojih partija.
Generator sve nesrece jeste politika politickih partija kroz drzavnu administraciju.
Gradjani u Srbiji stede za penziju i to je sasvim normalno zbog toga sto nemaju gdje da ulazu a to je posljedica gornjeg paragrafa.
Nisam se dovoljno usredotocio na poantu ovih banaka pa zato niste dobro shvatili. Moja krivica.
One su nastale (JAK,WIR)dogovorom privatnih poduzetnika u doba velike ekonomske depresije tj. zbog nesposobnosti drzavnih administracija toga doba da rjese problem nedostatka novca.
Niti jedna od ovih banaka nisu i niti dan danas nemaju cilj poput komercijalnih banaka da stvarju profit time sto daju kredite a da uzimaju kamatu ili da ulazu pare u cilju profita banke, one su nastale da olaksaju zivot poduzetnika koji trguju izmedju sebe u cilju stvaranja novih roba i usluga i jacanju konkurentnosti njih samih.
Kao sto sam rekao mislim da je Svedska drz. admin. davno sazrjela i rjesila problem financiranja svojih kompanija sto se nemoze reci za srpsku, pa dok ona nesazrije treba vidjeti nesto drugo.
SKZ nemogu zamjeniti banke zato i mislim da bih oni(mikro,mala i srednja poduzeca) morali pokusati osnovati banku na ovom principu.
Koliko sam procitao „zakon o bankama“ one imaju puno ovlasti i mogucnosti da se financiraju, da rade razlicite poslove.
Gradjani ovdje tek nastupaju kasnije i oni su dobro dosli ali oni nisu inicijator ovog projekta u Srbiji.
Inace, puno Vam hvala sto ste reagirali na komentar.
U petom nastavku cu pisati o socijalnim grupama i poverenju.
Ali dali bi ti pozajmio pare Peconiju, Cumetu…
Znam sta su kreditne zadruge i kako su nastale, samo kazem da one ne mogu da prikupe mnogo sredstava, jer ih ni mala privreda ni gradjani nemaju. Ne znam za Svedsku, ali u SAD postoji gomila kreditnih zadruga i one kreditiraju potrosace i malu privreda, ali one nemaju pristup emisionom novcu, nemaju dovoljno sredstava da kreditiraju krupni biznis, ne igraju na berzi niti izdaju derivate, niti rade platni promet. One su ili neprofitne ili niskoprofitne, zato ne mogu da prikupe veliku aktivu.
Sistem je takav da te tera da svoj novac oplodis koliko god mozes, zato gradjani mnogo vise ulazu u berzu nego u kreditne zadruge. U SAD je stednja za vecinu jedini prihod za starost.
Posudio bih im kao sto bi i oni meni, bez kamata.
Banka se moze zastititi sa malom izlozenoscu prema jednom licu 2-3% ukupnog novca.
Banka se moze osnovati sa 10miliona eura, sad ja polazim od toga da nisu u Srbiji svi poduzetnici lopovi a da Srbija nije Etiopija.
Vidim da se slazete samnom oko zadruga i sta one mogu i nemogu. Po Vasem izlaganju je jedino problem sto one nemogu skupiti novca, moramo priznati i to da jeste problem za rjesavanje cjelokupne situacije u Srbiji, ali to nije niti namjera „nove“ banke.
Napisao sam tekst sta one mogu tj da olaksaju zivot svojih clanova pa nakraju i njihovih radnika, kao jedne interesne skupine.
Ovo da bi mogao biti nevezani proces u odnosu na razvojnu politiku drzave.
U pravu ste da sistem tjera da oplodis novac koliko mozes jer mu je priroda postojanja kriva,inflaciona, ali mislim da bi se novac brze oplodio ako bi ga privatnik ulagao u proizvodnju roba i usluga nego da lezi u banci a banke skupljaju profit.
Ma slazem se ja da kreditne zadruge imaju svoje mesto u drustvu i da ih treba razvijati, samo kazem da one ne mogu da zamene banke. Tacnije one mogu da istisnu banke samo sa trzista potrosackih kredita.
Kreditne zadruge pre ili kasnije moraju da evoluiraju u akconarska drustva. Kako se kapital bude povecavao tako ce i interes ali i zelja za kontrolom kapitala rasti. U principu to je samo bezanje od problema uredjenje bankarskog sistema tj. izmestanje problema .
Nije globalno problem u kreditiranju vec u dugu koji nastaje kao posledica aktivnosti bankarskog poslovanja. U doba ekonomske procvati na to se ne obraca posebna paznja ali u godinama krize uvek se postavlja pitanje resavanja nastalog duga.
Ako se dugovi ne otpisu to uvek uzrokje revoluciju ili rat i to je istorijska cinjenica.
Srbija nema problem sa kapitalom jer istog ima dosta u zemlji vec sa nemogucnoscu njegove aktivacije usled vec nastalog duga i samim tim rizika poslovanja.
To opet uzrocno posledicno dovodi do nekonkurentnosti i nelikvidnosti..
Osnovni problem je problem duga kako unutrasnjeg tako i spoljasnjeg. Ako se privreda ali i fizicka lica ne oslobode ili bar ne relaksiraju duga privreda se nemoze pokrenuti a samim tim i spoljni dug ce postati neresiv problem.
Zato kako u Srbiji tako i u svetu ostaje krucijalno pitanje ko je jaci drzava ili kapital. U kapitalistickim drzavama to je kapital i to krupan kapital ali za Srbiju nije jos sve izgubljeno ako drzava smogne snage da interes i buducnost drustva stavi ispred interesa pretezno stranog apitala.
Zato se u izbornim godinama uvek treba zapitati ko su predstavnici i zastitnici stranog kapitala u Srbiji. Proces pridruzivanja EU kao i sama EU nije nista drugo do ekonomska tvorevina sa ciljem da zastiti krupan kapital.
To mora svima biti jasno jer to uopste nije sporno niti upitno. Procenat vlasnika krupnog kapitala u svetu je jednocifren i njihova nocna mora je trenutak zasicenja u kom se prestaje sa vracanjem duga. To je trenutak kaa sistem puca po savovima i kad vlasnici krupnog kapitala posezu za represivnim merama.
U Srbiji nije nista vise nenaplativog duga u odnosu na SAD ili druge drzave sto govori da je bankarski sistem prenapregnu. Na kraju krajeva upravo „represivnom“ merom drzave svetski bankarski sistem je spasen pre 5 godina ali ta sanacija je bila kratkog daha. Sada se vidi da je to dugorocan problem svestskih razmera i njegovo resenje ne ide u pozeljnom smeru. Vlasnici krupnog kapitala branice svoj interes do poslednje kapi krvi kao i uvek do sada.
U preneseno smislu razna „proleca“ su uveliko pocela sirom sveta i pitanje je samo trenutka kada ce neki veliki i opsti dogadjaj posluziti kao okidac za „poravnjanje dugova“.
To je uvek tako ,jednostavno i prirodno jer osnova sveta je u potrebi za balansom i ravnotezom.
„Kreditne zadruge pre ili kasnije moraju da evoluiraju u akconarska drustva.“- u slucaju JAK banke nema stranaka nego su clanovi i akcionari
„U principu to je samo bezanje od problema uredjenje bankarskog sistema tj. izmestanje problema .“- drzava ima ulogu da postavi granice a ne dionicari odredjene banke a moj pogled je sa strane privatnika a ne drzave.
„@Nije globalno problem u kreditiranju@ vec u dugu koji nastaje kao posledica aktivnosti bankarskog poslovanja.“– @izmedju@ se slazem jer tesko da netko moze skupiti novac pa kupiti masinu, mislim da nije problem dug ako se ulaze u ponovnu proizvodnju a ne u potrosnju ALI jos veci su problem kamate koje cine u startu srpske proizvode skupljim.
„Srbija nema problem sa kapitalom jer istog ima dosta u zemlji vec sa nemogucnoscu njegove aktivacije usled vec nastalog duga i samim tim rizika poslovanja.“–pa iz vasih dosadasnjih izlaganja sam shvatio da gradjani nemaju sta da jedu a sad mi govorite da ima dovoljno novca.
„Osnovni problem je problem duga kako unutrasnjeg tako i spoljasnjeg. Ako se privreda ali i fizicka lica ne oslobode ili bar ne relaksiraju duga privreda se nemoze pokrenuti a samim tim i spoljni dug ce postati neresiv problem.“– ja ne polazim da su svi jednaki nego da ima manje i vise zaduzenih a sada dolazimo do sive ekonomija, zar nemislite da bi recimo se moglo povuci 100miliona eura iz sive ekonomije da se pokrene srpska „JAK banka“? Ako privatnici vide da im je od koristi vise da uzimaju kredit tj fakticki da kreditiraju jedni druge, bez lihvarskih kamata da unaprijede biznis, nego da „zaradjuju“ na kamati imalo bi za posljedicu unapredjenje biznisa a onda i zaposljavanje ljudi.
U arhivi tekstova na temi:“Izvoz ili Smrt: Uni hop čarape i helanke za ceo svet“ (Dec 21/13) sam napisao moje misljenje o drzavi i NBS.
„Mikro, mala i srednja preduzeća najbrojniji su i naoko najnemoćniji deo srpske privrede. Od 319.304 registrovana preduzeća samo tri odsto su mala, tek 0,7 odsto srednja, a najveći broj čine mikro preduzeća.
Za njih je tipično da zapošljavaju vrlo mali broj radnika, fokusirana su na mikro tržište, manje su izvozno i uvozno orijentisana, finansiraju se većinom iz sopstvenih izvora i ulažu skromnija sredstva u razvoj poslovanja.
Uprkos generalno lošim pokazateljima poslovanja u prošloj godini, dva od tri preduzetnika izjavljuju da su zadovoljna svojim poslovanjem u prethodnih godinu dana, a teret krivice za poslovanje lošije od očekivanog, kao što je to već uobičajeno, prebacuju na državu.“
Ovo bi bilo kao lijek na ranu a pogotovo zbog zadnje recenice!
Da ,primetno je da ne poznajte ekonomske prilike u Srbiji. Bankarski sektor je likvidan,kapitlala ima a visoke kamate su posledica rizika koji je izmedju ostalog uzrokovan i prezaduzenoscu privrede i stanovnistva. Privreda vise nije u mogucnosti da servisira dugove i nastalo je klasicno zagusenje. Odatle nastaje citava spirala nasta bankarski sektor samo kaze da Srbija nije jos zaduzena 100% BDP.
Dakle kapitala ima ali nije dostupan a to obesmisljava njegovo postojanje? Ovde se jos od 2001 godine igra jedna monetarna igra sa kapitalom i njegovim zadrzavanjem i animiranjem pomocu ref.kam, stope..Itd…
U najkracem zaduzili smo se u prethodnoj deceniji nepromisljeno u zelji za vecim standardom ..Sindrom gladnih ociju..
Primjetno je da Srbija nije ni prva niti zadnja drzava sa ovim problemom tako da nemoram tocno gledati u Srbiju da vidim njezine ekonomske probleme tako da igranje na ovog djokera se neisplati.
Kao sto sam rekao ali ocito se necita tekst, da ovo nije prijedlog da se rijese ekonomski problemi Srbije nego da privatnici pokusaju unaprijediti svoje poslovanje necekajuci politiku da rjesi probleme jer da ona ista zna nebih dovela do ovog stanja.
Postoji u Srbiji i takav vid finansiranja ali kamate su jos vece?? Poenta nije u tome kako izigrati kreditni biro koji jeste sustinski problem u Srbiji jer njegova funkcija je trebalo da bude smanjenje rizika i za zajmodavce i zajmoprimce,ali samo u uslovima rasta i ekspanzije privrede. U trenutnim uslovima krize taj biro je omca oko vrata.Naravno besmsleno je i decje naivno pominjati da Hrvatska nije imala kreditni biro pa su svi u dugu do guse? To je negatvna gradacija i greska i jednih i drugih ali ne i resenje problema.
I da ponovim jos jednom nije problem privrede kapital vec postojeci dug. Svi su u dugu i javna preduzeca,i privatne kompanije i fiz, lica.
Kada je 2011 Delta prodala Maxi Delezu, razlog je upravo bio dug i iz njega kreirana nelikvidnost. Privatna kompanija je jos tada svoj problem resila prodajom dela imovine dok ostatak Srbije nije ucino nista da resi taj problem.
Dakle Delti je i tada bio dostupan kapital ali u uslovima postojeceg duga i tadasnjim trzisnim uslovima dalje pozajmlivanje kapitala nije bilo razumno i predstavljalo bi prevelik teret za kompaniju.
Identican problem imaju sva privredna i fizicka lica u Srbiji ali ne cini se nista u tom pravcu. Da paradoks bude veci iz svega onog sto vlada cini i najavljuje nije ni priblizno moguce doci do resenja. Najava novih „investicija“ kroz zaduzenje je pogresan pristup kao sto je pogresan pristup i opsti trend stednje. Novo zaduzivanje je preveliki balast a stednja je krakorocna mera za drzanje nosa iznad vode.
U takvim trzisnim uslovima nema pravljenja razlike izmedju privatnih preduzetnika ,javnih kompanija ili fiz. lica jer svi zajedno jesu trziste…
Dakle potrebno je relaksirati dugove i to jeste pokazivanje misica politike kapitalu i to pretezno stranom kapitalu…
Drugacije ,nece da moze…(osim da se sedi ,cackaju nokti i ceka neko balkansko prolece)i svako malo ide na besmislene izbore…
A mozes da pustis sadasnje vlasnike da bankrotiraju, a imovinu da preuzmu novi vlasnici. Zasto spasavati sadasnje kada su se pokazali nesposobnim?
Zato sto je to vise od 2/3 duznika ?? Banke i uopste trziste, duznika u problemu primecuje tek kada je ovaj u nemogucnosti da servisira obaveze a to ima malo veze sa finasijskom pozcijom zajmoprimca.
Ne morate tek kada bankrotirate shvatiti da je postojeci dug isuvise veliki teret za poslovanje. Pri tom ne ulazim u razloge za nastanak duga …
Zato nam treba relaksacija u nekoj formi a po drzavu je to najlogicnije da bude zakon o bankrotstvu.
Naravno da je proemna vlasnistva takodje jedan od nacina ali i to trziste ima ogranicenja sto je trenutno slucaj..
Ameri i Englezi nisu mislili tako, kad su najvece banke i firme bile pred bankrotom, oni su ih konfiskovale, restruktuirale, a neke su ponovo preprodale. Ne vtreba spasavati duznike bez promene vlasnistva.
Kada ,jel pre neki dan, 2008 ??
2008me i kasnije, Od GM do Barklays banke. U Engleskoj danas nemas ni jednu veliku p[rivatnu banku sve su konfiskovane
Pa tu i nije krucijalni problem…Mada rec konfiskovati je svakako prejaka…Nemam informaciju da je i jedan vlasnik pretrpeo ozbiljni finasijski gubitak ??
Darko, udarate u stomak a ne u glavu. Ako se i donese zakon o bankrotstvu sta ce to rjesiti? Rjesiti ce proslost.Nisam protiv toga ali nece rjesiti problem financiranja u buducnosti o kojem ja govorim.
Varate ako mislite da bi to pokrenulo privredu. Zasto?
Pogledajte 4ti red filozofije JAK banke:
„Kamata favorizira projekte koje daju visoke profite u kratkom roku“.
Doklen NBS trguje sa hartijama po kamatama od 10-15% sto ima za posljedicu da banke neulazu u privrede a da drzava tu istu privredu istjeruje sa trzista nece biti normalnog financiranja privrede u klasicnom smislu. Sa ovim kamatama i Njemacka privreda bi bankrotirala a o konkurentnost njihovih proizvoda da ne govorim.
Viskoka stednja u drzavi(neulaganje) i malo kreditiranje tih istih banaka su posljedica istjerivanja drzave sa financijskog trzista.
Ovo sve je smrt za privatni sektor ponavljam za privatni sektor jer iza njega nitko ne stoji osim njih samih.Zato sam napisao da nemoram da gledam uopce koja je to drzava jer ovo je univerzalna stvar koja se dogadjala, dogadja i dogadjat ce se.
Mi prvo moramo da dinar pretvorimo u novac, a narodnu banku u banku a ne menjacnicu. Monetarna politika je vazna poluga privrede. ne moze NB samo da odgovara za inflaciju i da bude kvazi samostalna. Nema razvoja u Srbiji dok se sadasnji sistem ne promeni, nikakve pausalne mere nece dati rezultate, samo ce troskove prebacivati sa jednog subjekta na drugog
„U arhivi tekstova na temi:”Izvoz ili Smrt: Uni hop čarape i helanke za ceo svet” (Dec 21/13) sam napisao moje misljenje o drzavi i NBS.“
Sistem se mjenja na izborima i uskoro cete imati priliku.
Za koga ja nemam pojma, jer jedni su pisali stubove rzvoja a drugi neke brojke za poljoprivredu 2014-2024 a kad odes na budzet za poljoprivredu ono isti!
Kao sto sam rekao nema vise: mi svi skupa zajedno imamo nemamo smo zaduzeni, doslo je vrijeme za:ja sam ja nisam JA…
Bit ce bolje kad se pocme tako razmisljati(eto reforme ljudi) a dali je pausalno o tome opet bi morali pitati netkog sa imenom i prezimenom ko bi dobio posao i naucio neku vjestinu za daljni zivot a mozda i emigraciju u neku zapadnu zemlju.
„Banka da bi se zastitila ona uzima hipoteku nad nekretninama (70%trzisne vrijednosti nekretnine) i jos druge zastite koje ovise o razlicitim faktorima.“
Ja mislim da zakoni o hipoteci i zakon o obligacionim odnosima to dozvoljava i sve to dobrovoljno!
Kad bi NBS spustila ref.kam.stopu na recimo 5% ,to ne bi prenaputilo novac u privredu Srbije vec bi ga dislociralo iz Srbije. Nakon toga uzelela bi se Srbija novca koji je opterecen kamatom od 20%…Kamate su uzrocno-posledican problem naseg „rizicnog siromastva“.
Meni je vec autisticno da nanovo govorimo o tome nakon svih ovih godina.
A koliko vidim treba ocekivati da u narednom periodu ref.kam.stopa raste bez obzira na dogovor sa MMF..
Nikom nista nije placeno, npr. General motors je bankrotirao, akcionari su sve izgubili, a poverioci se slozili da drzava reorganizuje firmu. Kad si bankrot gubis sve sto si ulozio u kompaniju, ali mnogo su gore prosli oni koji su ulagali u privatne penzione fondove, oni su ostali bez penzija.
Da ,ali to je pruzilo sansu Crajsleru tj. zaposlenima ali i mnogim poveriocima. Inace ako smatras konfiskacijom ulazak u vlasnistvo drzave sto se desilo onda to nije bas adekvatan naziv. Drzava je dala novac za ulazak u vlasnistvo i tako fakat spasila direktnog bankrota poverioce GM pa i LB,World Com..
Pa Dubai je bankrotirao pa svedski SAAB itd…Nije to kraj sveta vec kontrolisan proces u kom se na najbolji nacin sanira steta. Da je Srbija imala proces bankrota pre 20 lli makar 10 godina sve bi bilo drugacije. Ni proces privatizecije ne bi bio ovako nakaradan niti bi budzet izgledao kao lonac bez dna…
Mogucnost planitranog ishoda i nove sanse je jako vazno u ekonomiji drzave i to ne samo zbog pojedinacnih slucajeva vec upravo zbog opsteg zdravstvenog stanja ekonomije jednog drustva.
Ekonomija i bavljenje istom nije preki sud gde nakon nacinjene greske morate ici na dozivotnu robiju ili streljanje. Preduzetnistvo kao i ekonomija su alat u funkciji drustva i zato su mogucnosti nove sanse kao i sanacije gresaka neophodnost.
Naravno u Srbiji se to apsolutno ne razume pa tako i dan danas imate ono presudu o zloupotrebi polozaja gde se privrednici vuku po zatvorima i sudovima.
U Srbiji se sudi preduzetnicima iz svih mogucih razloga sto je apsurd za siromasnu drzavu dok se istovremeno privreda sanira subvencijma drzave od pozajmljenog novca iz inostranstva.
To je potpuni kosmar i gotovo protiv prirodni blud nad drzavom i stanovnistvom. To je ozbiljan mentalni problem koji uvek pravi razdor izmedju drzave i privrednika…To je izvor nepoverenja,destabilizacije i rizika koji na kraju rezultira visokim kamatama sto citavo drustvo vuce ka dnu.
To je neznanje.
Koji kapital? Onaj koji daje umjetnu moc dinaru da je na 115 umjesto na 150?
Jedino bi trebalo promeniti zakon, tako da vlasnici firmi i privatnom imovinom odgovaraju za dugove firme.
Naravno da odgovaraju,vecina privrednika je sve sto ima stavila pod hipoteku ,tu i jeste problem…
E hebiga sad Misa, ja o MMS poduzecima u Srbiji a vi u srce kvazi-kapitalizma. hehe
Znaci bit ovoga je, ako Dragan nas privatnik koji nemoze platiti mjenicu a ima hipoteku kod nase banke ta mjenica je treceg reda naplativosti sto znaci da nasa banka isplacuje prvo Darku a ne ostalim povjeriocima.
„Hipoteka je založno pravo na nepokretnosti, koje ovlašćuje poverioca da, ako dužnik ne isplati dug o dospelosti zahteva naplatu potraživanja obezbeđenog hipotekom (u daljem tekstu: potraživanje) iz vrednosti nepokretnosti, pre običnih poverilaca i pre docnijih hipotekarnih poverilaca (u daljem tekstu: poverilac), bez obzira u čijoj svojini se nepokretnost nalazi.“ + dug napisan mjenicom se nemora dokazivati.
Darko,
drzava poput SADa si to moze dopustiti da udje u kompaniju pruzme dugove i izadje. Ona kada preuzme dug to postaje i moj i tvoj dug dug sviju na pvoj planeti osim onih plemena na Papua Novoj Gvineji i Amazoni.
Pogledaj indexe hrane, energije i ostalih zivotnih stvari sa M2 dollara i duga SADa.
To je i Radulovic rekao isto to i tu je pogrijesio, jer bi svi u firmi u Srbiji od radnika, sindikata, uprave se dogovorili kako da naprave da drzava udje i vise nikad ne izadje.
Isto tako to salje signal svima da je na kraju ipak drzava koja ce vas spasiti, a to na kraju krajeva onda nista nemjenja u glavama.
To je floskula ,to u mogucnosti da drzava udje i izadje iz vlasnistva. To nema blage veze sa ekonomijom vec sa realnom politickom moci u svojoj drzavi. Mnoge kompanije su propale a da SAD nisu ni prstom mrdnule.
U Srbiji i oni koji daju i oni koji uzimaju novac sa kamatom od 25 % znaju da ga je nemoguce vratiti.Da bi se to komentarisalo moraju se ljudi koji odlucuju poznavati licno. Njihove karijere i njihovi karakteri.
U Srbiji je jos uvek nepozeljno biti bogat i tu jeres sire politicke partije. One biznismene pezorativno nazivaju tajkuni,hapse ih ,prete im i na svaki zakoniti i nezakoniti nacin ih onemogucavaju u poslovanju.
Ako registrujete firmu danas u Srbiji vec sutra vas ceka abnormalni trosak od nekoliko hiljada eura na ime takse za isticanje firme.A onda krece sve ostalo sto bilo koju delatnost cini nekokurentnom i gotovo nemogucom.
Da paradoks bude veci politicke elite takvim populizmom opravdaju i traze alibi za siromastvo u Srbiji. Sto je neka partija bliza mogucnosti za formiranje vlade to je pritisak na ekonomiju veci jer tako prave populisticki balans.
Danas je recimo NBS smanjila prognozu rasta na 1% za sledecu godinu jer je prosla bila poljoprivredno izuzetno dobra pa ih je to kao ponelo u prognazama… To dokazuje da drzavom upravljaju dunsteri bez obzira na cinjenicu da je nesretnu vest preneo neko ko nikada ne bi trebalo da takvim dunsterima bude spiker.(Hinic)
Uglavnom mala populacija od 7M dusa da se ekonomski srihtati za 100 dana kad se hoce,zna i sme.
Narod smatra da su sadasnji kapitalisti ne legitimno stekli bogatstvo. I ne gresi, ne mozes se obogatiti u zemlji koja propada, na posten nacin. Vlada to radi jer joj pored para kapitalista za izbore, ipak trebaju i glasovi naroda, zato i hapsi finansijere konkurentnih partija.
Ne smatra narod nista niti je ikada ista smatrao,a nije ni zakonski relevantno sta narod smatra?? Narodom se vlada i upravlja od plemenskog uredjenja do danasnjih dana..( ne secam se da li pecinski covek pripada plemenu ..)
Mnogi vladari su tako smatrali pa ostali bez glave.
Ti su lose vladali…ali to ne znaci i dalje da je relavantno to sto narod smatra.
Danas je glavni problem velikih firmi na zapadu taj sto je funkcija upravljanja odvojena od vlasnistva. Menadzment ima za cilj sto vece plate i bonuse (oportuno ponasanje), a akcionari , kojih je cesto i preko milion, nemaju nacina da efikasno kontrolisu menadzment.
Misa, kad su davali pomoc propalim bankama u SADu onda su sve banke morale uzeti pomoc da se prikrije koje su banke propale a koje nisu. HSBC su uhvatili da je prala novac za narkokartele, da su kupovali oruzje preko nje, da je Iran trgovao preko nje i kada su pitali politicare u SADu sto ih nehapse oni su rekli da nesmiju hapsiti pojedince da se neurusi bankarski sistem.
Di ti mozes u drzavi u kojoj imas to zna koliko nezaposlenih i gdje ljudi rade za par stotina eura steci carstva na legalan nacin.
ma zakon sve trpiu, ali pitanje je dali je i legitimno. Ako narod smatra da nije lose ti se pise.
Nije narod bas bio odesevljen ni legitimnoscu delovanja britanske kraljice pa opet nista…A opet koliko se secam ona je pisala zakone a ne narod..I sve legitimno. Pitanje je samo koliko se daje „pucini pustoj“..taj osecaj za filing ,sto bi rekli mladi, je presudno bitan..
I sta sa tim, menadzment je upravljao bankama, a ne akcionari. I kako predsednik da hapsi bankare, bilo koja partija, kada su oni glavni finansijeri predizbornih kampanja i njegove i kongresa.