PREUZIMANJE TESLA ŠTEDNE BANKE OD STRANE KOMERCIJALNE BANKE AD BEOGRAD

Tekst je napisan 2017 godine i da je usvojen ova banka bi i danas radila.

 

U nastavku su dati pojedini pozitivni uticaji koje bi preuzimanje Tesla štedne Banke moglo imati na poslovanje Komercijalne banke,pod uslovom da se niskom dokapitalizacijom pokuša zadržati postojeći status po pitanju njenog trenutnog poslovanja  u narednom periodu od godinu do dve dana,uz dovodjenje potpuno novih kadrova na svim postojecim pozicijama.U pomenutom roku je predviđena stabilizacija poslovanja,nakon čega bi ta institucija stekla preduslove za otpočinjanje poslovnih operacija koje bi dodatno unapredile njen položaj na tržištu.Ovo se prevashodno odnosi na sticanje licence za poslovanje u EU,koju bi Kombank uz adekvatnu dokapitalizaciju obezbedila datom akvizicijom što svakako predstavlja najekonomičniju opciju za realizaciju tog cilja,a u svetlu razvoja poslovanja s evropskim delom dijaspore.

 

S tim u vezi ističemo nekoliko poslovnih mogućnosti;

 

1.DOZNAKE

 

Prema podacima NBS, za devet meseci 2015. godine, u Srbiju se po osnovu doznaka slilo 2,12 milijarde evra.Za prvih šest meseci 2015. najviše novca po osnovu doznaka stiglo je iz Nemačke 325,48 miliona evra, zatim iz Švajcarske 206,66 miliona, dok je iz trećeplasirane Francuske stiglo 160,71 miliona evra. Četvrta na listi zemalja iz koje je u prvih šest meseci po osnovu doznaka stiglo najviše novca je Austrija sa 127,26 miliona, a peta je Hrvatska sa 105,25 miliona.

U celoj 2014. godini, dijaspora je u Srbiju poslala 2,6 milijardi evra. Podaci NBS pokazali su da je u 2014. naviše doznaka stiglo iz Nemačke 629,21 miliona evra, pa iz Švajcarske 380,28 miliona, dok je na trećem mestu Austrija sa doznakama od 234,41 miliona evra. Na četvrtom mestu u 2014. po prilivu po osnovu doznaka našla se Francuska sa 224,96 miliona evra, a na petom Hrvatska sa 201,21 miliona evra.( http://rs.n1info.com/a115462/Biznis/Doznake-od-dijaspore-u-2015.html )

2.U Srbiji živi veliki broj ljudi,(penzionera), koji imaju različite vrste primanja,uglavnom od hrvatskog penzionog fonda.BPŠ bi akvizicijom Tesla banke mogla napraviti proizvod koji bi tim ljudima omogucio jeftiniji transfer novca iz Hr. u Srbiju .

 

3.Sličan model,po dobijanju evropske licence bi se mogao primeniti i otvaranjem poslovnica u Sloveniji,gde prema nezvaničnim  procenama živi oko 100 000 Srba, Austriji(300 000), Nemačkoj(600 000), Švajcarskoj(200 000), Francuskoj(150 000);

 

4.Mogli bi da otvore ekspoziture u većim preostalim srpskim enklavama,gde bi lokalno srpsko stanovništvo pozitivno reagovalo. Prema popisu iz 2011. Godine u HR živi 186.633 Srba.

 

5.U Slavoniji bi se mogli kreditirati srpski farmeri koji se bave ratarskom proizvodnjom,a u Lici,Dalmaciji,Kordunu I Baniji ima uslova za kreditiranje malih preduzeća iz oblasti drvoprerađivačke industrije,kao I  individualnih poljoprivrednih proizvođača iz oblasti stočarske proizvodnje,proizvodnje voća I povrća,s obzirom na blizinu jadranske obale I velike tražnje prozrokovane  brojem potrošača u turističkoj sezoni,čime se lokalno srpsko stanovništvo u seoskim sredinama I ranije bavilo.Takođe,postoje potencijali za kreditiranje smeštajnih kapaciteta  za lovni I seoski turizam.

 

6.Povratnički srpski živalj,uglavnom čine  penzioneri,iz čega bi se mogla graditi depozitna baza.

 

7.U toku letnjih meseci veliki broj ljudi,koji su poreklom iz tih krajeva odlazi tamo na odmor, kao I ljudi koji idu iskljucivo turisticki (2014. 106 000-prema podacima hrvatske turisticke zajednice),što je dobar potencijal za razvoj kartičarskih proizvoda.

 

Naravno za svaku ovu tacku bi trebalo uraditi I detaljnu analizu ekonomske isplativnosti ali potencijal je jasno vidljiv.