Jedan od bitnijih prioriteta na kojima se trenutno radi i od strane države je povećanje energetske efikasnosti objekata, što ujedno znači i uštedu pri korišćenju energenata, ali i promovisanje i sve češće uvođenje u upotrebu alternativnih izvora energije.
Država, odnosno Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja najavilo je još početkom godine aktivnu podršku kako privrednim subjektima, ustanovama, tako i građanima putem programa unapređenja energetske efikasnosti.
Banke u Srbiji prate trendove i prema ključnim temama u određenim periodima uvode novosti u svoju ponudu. Neke od banaka su već uzele aktivno učešće u ovom programu i uvele kredite za energetsku efikasnost u svoju ponudu.
Namena ovih kredita može biti za:
- zamenu spoljašnje stolarije
- postavljanje izolacije
- ugradnju energetski efikasnih peći i kotlova
- ugradnju toplotnih pumpi
- ugradnju opreme za sagorevanje biomase
- ugradnju solarnih kolektora i sl.
Pogledajte u sledećoj tabeli ponudu subvencionisanih kredita za unapređenje energetske efikasnosti:
Izvor: Finansijski portal Banke:online/, Bankarski proizvodi
Kao instrumenti obezbeđenja se zahtevaju menice za manje iznose kredita, zatim žiranti i hipoteke za veće iznose, a u nekim slučajevima i osiguranje kredita.
Od najčešćih dodatnih troškova izdvajaju se troškovi za menice (po 50 dinara), Izveštaj Kreditnog biroa (205 dinara), jednokratna naknada za obradu kredita koja se kreće od 0.5 do 1 odsto i naknade za izdavanje dodatnih obrazaca banke (200 dinara).
Pojedine banke nude komercijalne kredite za poboljšanje energetske efikasnosti, ali ih kamate i relativno visoko učešće čine znatno nepovoljnijim od subvencionisanih zajmova. U ovom trenutku jedno od povoljnijih rešenja je kredit koji odobrava Folksbanka u saradnji sa Nemačkom razvojnom bankom. Uslov za dobijanje ovog kredita je da će ušteda energije biti barem 20%, a zajam se može dobiti za rekonstrukciju stambenog i poslovnog prostora i kupovinu opreme. Efektivna kamatna stopa na zajmove ove banke je 17.02%, minimalan iznos kredita 5.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, a učešće je 20%.
Takođe i ProCredit Banka u saradnji sa Nemačnom razvojnom bankom nudi ovu vrstu kredita zaposlenima u stalnom radnom odnosu ili penzionerima sa minimalnim primanjima od 20.000 dinara. Iznos kredita u dinarima se može kretati od 500 do 150.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, krediti u evrima mogu iznositi od 2.000 do 150.000 evra. Rok otplate dinarskih kredita je 12 do 60 meseci, a kredita u evrima 36 do 360 meseci. Kamatne stope za dinarske kredite se kreću od 16.70% do 26.30%, dok za kredite u evrima fikne kamatne stope iznose 13.80% do 16.20%, a promenljive 5.35%+6m Euribor do 15.60%+6m Euribor. Učešće za kredite u evrima je 30%.
Raiffeisen Banka u svojoj ponudi ima Zeleni kredit koji se može koristiti za nabavku proizvoda sa nalepnicom na kojoj se nalazi oznaka energetskog razreda. Za podnošenje zahteva za kredit oznaka mora biti minimum A. Fotokopija ove nalepnice se prilaže uz dokumentaciju za kupovinu električnih uređaja i aparata za domaćinstvo.
Iznos kredita može biti od 100 do 5.000 evra. Kamatna stopa se kreće od 6m Euribor+8.60%, sa učešćem od 30%.
Detaljnije savete i mogućnosti korišćenja ove vrste kredita pogledajte na našem Blogu.
Autor: Sonja Đolai
Udruženje građana “Moj dinar”
Pokusao da dobijem subvencionisni kredit. Na vreme. Nisam uspeo. Misljenje ministarstva nije stiglo na vreme. Izgleda da je doslo do svakojakih prevara. Naslusao sam se neverovatnih prica od prodavaca ( mnoge sam obisao i bio dnevno u kontaktu) tj. raznih neverovatnih brojeva. Tipa 10 ljudi se pojavilo i podiglo 500 kredita u jednoj banci.. itd.
Naravno ovaj kredit sa fiksnom kamatnom stopom od 6% je bio neka vrsta poklona. Kao u stara dobra vremena. Problem je sto u Sr. ne postoje krediti. Vec legalizovani i uigrani sistemi pljacke drzave od povezanih ekipica, i legalizovani sistem pljacke nesrecnika kojima trebaju zajmovi, od strane banaka. U reziji drzave i banaka.
Ovaj kredit je ukinut pre par dana, tako da mi nije jasno cemu tekst.