Šta je to novac i kakva je njegova uloga?

Šta je to novac i kakva je njegova uloga? Da bi smo ovo razumeli moramo da se vratimo i objasnimo sta je roba, i šta to mi svaki dan kupujemo.

R O B A

(Kapital, knjiga prva, glava prva)

 

Roba je pre svega predmet koji svojim svojstvima zadovoljava neku ljudsku potrebu ma koje vrste. Svaka roba je proizvod ljudskog rada, nije vazno dali je to hleb ili muzika i jedno i drugo je proizvod ljudskog rada i zadovoljava neku našu potrebu.  Da bi neki proizvod postao roba moramo da ga iznesemo na trziste i zamenimo za neku drugu robu. Proizvodi za koje niko neće da da drugi proizvod nije roba i rad i sredstva utrosena na njegovu proizvodnju su bacena.                                                                                                                                          Vrednost robe se odredjuje vremenom potrebnim za njegovu proizvodnju. Ovde se podrazumeva da se govori o društveno potrebnom vremenu za njenu proizvodnju. Prosečnom vremenu  koje je potrebno za njegovu proizvodnju. Kao vrednosti sve su robe samo odredjene mere nagomilanog ljudskog rada.

Ako nam za proizvodnju jednog hleba treba sat vremena, a za proizvodnju litre mleka 2 sata, posle početnih lutanja na kraju će tržište prihvatiti da je 2 hleba jednako litri mleka.

Vrednosti robe koja se odnosi jedna prema drugoj nije fiksna veličina, nego se stalno menja. Razvojem proizvodnih snaga, napretkom nauke, tehnologije, školovanjem radnika…, stalno se skraćuje radno vreme potrebno za proizvodnju robe.  Kako se ovo ne dešava istovremeno u svim privrednim granama međusobne vrednosti raznih roba se stalno menjaju.  Šta mi kupujemo?  Kupujemo ljudski rad opredmećen u razne proizvode. Kada kupujemo hleb mi kupujemo rad seljaka, mlinara, pekara, trgovca opredmećen u hleb.

 

P R O C E S     R A Z M E N E

(Kapital, knjiga prva, glava druga)

 

Robe ne mogu same ići na tržište niti se mogu same razmenjivati. Roba mora da ima svog vlasnika, a promet robom je uzajamna volja dva vlasnika da je razmene, radi toga moraju jedan drugog da priznaju kao kao privatne vlasnike. Razmena robe je oblik ugovora u kojem su dva vlasnika robe saglasni da je razmene.                                                                                                                   Svaki proizvod postaje roba tek u trenutku razmene. Da bi se izvršila razmena robe bilo je potrebno da se dva vlasnika robe sretnu i utvrde da njihove robe imaju istu vrednost.                                            Naprimer morao je pekar da se sretne sa mlekarom i da jedan drugom potvrde da 2 hleba vrede litar mleka, tek onda bi se izvršila razmena. Kako je ovaj postupak veoma komplikovan jer je teško da se dva vlasnika robe, u isto vreme i na isto mesto iznesu svoje proizvode, društvenim dogovorom izabran je jedan proizvod u kojem ce sve robe iskazivati svoju vrednost. Tako je nastao novac.

Pojavom novca izmenio se i način prometa robom, vlasnici robe više ne upoređuju vrednosti svoje robe, a da je ne upoređuju sa jednom istom trećom vrstom robe, novcem.                                              Novac postaje opšti ekvivalent vrednosti u kojem sve robe iskazuju svoju vrednost. Pošto su sve druge robe samo poseban ekvivalent novca, a novac njihov opšti ekvivalent, one se odnose kao posebne robe prema novcu kao opštoj robi. Novac postaje opšta roba razmenjiva za sve druge robe, dok druge robe moraju prvo da budu razmenjene za novac.

Kolika je vrednost novca? Kao i sve robe i novac može iskazati svoju vrednost samo u nekoj drugoj robi. Ne možemo kazati da 100 din. vredi 100 din., tako ništa nismo saznali. Tek kad kažemo da 100 din. Vredi 2kg. hleba ili litar mleka, saznajemo vrednost novca.

Šta je novac? Novac je roba koja je društvenim dogovorom prihvaćena kao roba u kojoj će sve ostale robe iskazati svoju vrednost i koja ce posredovati u prometu svih ostalih roba.