Analizirajući krizu postsocijalističkih privreda Janoš Kornai je za ove zemlje stvorio novi pojam-transformaciona recesija. Pojam bi trebao da odražava krizu izazvanu prelaskom iz jednog društvenog, političkog i privrednog sistema u drugi. Kako su te krize izgledale i kako izgledaju(niko nije objavio da je tranzicija u Srbiji završena, po svim karakteristikama ona je u toku) imali smo priliku da vidimo i osetimo.
Sa jedne strane, imamo tzv novi „val”, dobitnike tranzicije, sa druge strane imamo gubitnike tranzicije koji se s vremena na vreme podsećaju na “ dobra stara vremena”. I iskreno žale za njima. Imamo i neku treću rastegljivu kategoriju, koji su bili pripadnici tog novog talasa, ali se vremenom dobitnički položaj pretvorio u gubitnički. Na kraju, njihova tipična rečenica
jeste-nismo to baš tako zamišljali.
Srpska tranziciona reka nije donela samo mulj sa sobom. Isplivali su i novi termini. Možda je najupečatljivija bila ona slika radnice u jednoj našoj fabrici gde je ona u pet rečenica pomenula reč menadžment ili menadžeri najmanje 10 puta.
Pojmovi kao što su PR, Sales Manager, HR Manager, Outsourcing, CEO, Key Account Specialist, Sales Representative, Bysiness Development Manager,CFO, Legal Compliance Officer, Team Building, Recruitment i sl, postali su neizostavni deo naše
tranzicione svakodnevice.
Ako zađemo malo dublje u stvar videćemo da u konkursima skoro niko ne traži referente prodaje, poslovođe prodavnica, kadrovske službenike, komercijaliste. Jednostavno nije moderno. Moćnije zvuči ako se doda reč menadžer.
Jednako moćno se osećao jedan službenik ispred mene pre par godina kada mi je objasnio da je on Communication Specialist u firmi kojoj je zabranjeno reklamiranje. Još moćnije se osećao CEO koji me je u jednom času upitao da mu objasnim šta je
likvidnost.
Svedoci smo
da imamo poplavu PR-ova po javnim preduzećima koja često imaju opšte poznatu delatnost. Takođe, imao sam razgovor sa HR Managerom, koji mi je “objasnio” da on nema nikakve veze sa kadrovskom službom koja je nekad postojala jer su se oni bavili evidencijom ljudi, a on razvojem(ljudi).
Kad loan officer-i koji rade u branchu ne žele da odobre neki kredit, često se pravdaju klijentima pozivajući se na head office. CEO je morao da ide u outsourcing jer mu interni kadrovi nisu dali dovoljan support. A on mu je potreban za efikasan
decision making.
Ovo je samo deo verbalne poplave tranzicionog novogovora kako našeg poslovnog čoveka, tako i naših ljudi koji glume poslovne ljude. Tranziciona putanja osim što menja navike, imovinske karte, menja i pristup jeziku i govoru.
Da se razumemo, nemam ništa protiv novih termina. Treba da se upotrebljavaju. Uostalom učenje bilo koje nove reči na bilo kom jeziku ima manju ili veću upotrebnu vrednost.
Tranziciona terminologija i tranzicioni novogovor ma kako predstavljeni jesu deo forme a ne deo suštine. Transformaciona recesija sa početka priče ima elemente metastaze. Novogovor je placebo ili u najboljem smislu vrsta antibiotika(zbog upotrebne
vrednosti reči).
Titule same po sebi ne donose rešenje. Nominalizam kao filozofski pravac može dovesti do provale formalizma.
CEO iz primera, će upropastiti preduzeće. Communication Specialist iz primera samo pokazuje odsustvo realnosti u samom preduzeću u kome radi.
Insistiranje na tome kako se neko zove, a ne šta radi jeste ubijanje suštine. Jeste ukidanje logike. I potcenjivanje analitike.
Nušić je uvek aktuelan
Da li je ovo moguce?
„EPS samo u PR sektoru ima 70 stalno zaposlenih“
Nešto slično sa sledećim izrazima:
– samoupravljanje,
– SIZ,
– samoupravno sporazumevanje,
– društveno dogovaranje,
– OOUR,
– interna banka
Da citiram jednu pesmu: „Sve je isto samo njega nema“.