Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
U Srbiji (u daljem tekstu Država) veci deo stanovnika čeka da se nešto desi, da se neko drugi izbori da bude bolje, da krenemo putem privrednog oporavka koje ce doneti bolji život.
Jedna grupa privrednika, deo jedne branse, nije želela samo da čeka, krenula je u borbu protiv nelojalne konkurencije, korupcije, rada u sivoj zoni i odmah je naletela na probleme.
Pogledajte kako je jedan privrednik video borbu, svojim pismom koje je uputio grupi posle jednog od sastanaka. Prenosim pismo u celosti.
u BGDu, 16.12.2013. DRAGAN RADOVIC
***
Proslog meseca predstavnici Vlade su konstatovali da Država ima preko 700 hiljada zaposlenih sluzbenika na svom platnom spisku. Struktura zaposlenih je šarolika: od službenika sa nižom školskom spremom, pa sve do onih sa visokom školskom
spremom. Od ovolikog broja zaposlenih Država je dozvolila da se paralelno razvije, svi mozemo da konstatujemo za proteklih dvadeset godina, baš prava PARADRŽAVA.
Kako?
Državni službenici su jednostavno postali više paradržavni tako sto su policajci, carinici, razni inspektori, šalterski radnici, službenici raznih profila (ne znam kako da ih nazovemo) koji izdaju razne dozvole, odobrenja, overe, potvrde za prelazak preko granice, oni koji treba da kontrolišu i odobravaju „nešto“, kontrolori-inspektori, sudije, tužioci, kao i svi drugi hijerarhijski i naravno, visoko rangirani državni službenici do ministara, koje srećemo na svakom radnom mestu u raznim ustanovama, upravo oni koji čine stub Države iskoristili su šansu i napravili sebi biznis. U stvari, napravili su spiralu paradržave i ne dozvoljavaju da radimo normalno, usporavaju nas u svakom pogledu.
U „normalnom“ svetu Država preko raznih taksi, kazni, sprečavanjem nelojalne konkurencije, sprečavanjem plagijata,
striktnim sprovođenjem zakona i sl. puni budžet i usmerava društvo u kom pravcu treba da se razvija i dalje vetar u krila legalnim i progresivnim poslovima.
Ovi naši parainspektori, parapolicajci, paracarinici i paraslužbenici veći deo legalne takse, kazne, prinadležnosti pretvore u svoje prinadležnosti, u svoju tarifu i dvostruko nas oštete: prvo za parataksu, parakaznu a drugo što su to nova pravila za
nelegalne poslove koji mogu da se „ipak“ rade i pored zabrane uz podršku paraslužbenika sa placanjem paratarife. Zato je lako objasniti propadanje Države uz pomoć velikog dela svojih radnika, od vec pomenutih nesto vise od 700 hiljada, koji su otvorili svoju radnju u okviru Državne radnje.
Ironija je još veca što taj veliki procenaat paradržavnih radnika bezobrazno prima platu i dalje od svoje, skoro izahnule, Države.
Iznošenjem prethodnih stavova mišljenja sam da vaš pokušaj i trenutna akcija suzbijanja sive ekonomije i korupcije u našoj bransi neće niti uspeti, niti dugo trajati, ako se paradržava ne razmontira.
Rešenje problema dragi moji prijatelj jeste, a vi to možete da pogurate, ne kao do sada, kao što neko drugačije misli da se, eto, samo prijavljujemo medjusobno i tako ce se problem sive ekonomije u branši rešiti, vec da se uvede sistem nadzora i kontrole. Mi sada taj sistem nadzora i kontrole nemamo uopste, zloupotrebljen je. Kontrola se radi kao što je Rudolf Djulijani,
bivši gradonačelnik Njujojka, pre vise od trideset godina uradio: uveo je kontrolu u tri nivoa usled ogromne korupcije i pocetka propadanja grada. Zaposleni u našim kontrolnim organima iako imaju zvanje policajac, inspektor, carinik ili neko drugo, ne garantuju da će te službe i funkcionisati, da će raditi svoj posao u skladu sa zakonima. Zato je sve jače slabljenje raznih nstitucija (MUP, carina, inspkcije, sudovi). Bez kontrole postaju samostalni, ne postupaju po zakonu i sve više rade na svoju ruku, instaliraju svoj zakon koji im omogucuje ostvarivanje interesa sto na kraju rezultira praznom drzavnom kasom i sve gorim položajem privrednika. Zar nije takvo stanje danas u Državi.
Naravno da sam to video i obrnuto, u uredjenim državama, gde nema paradržave i gde službenici rade isključivo u korist svoje države, kod njih problem prazne kase ne postoji. Ne radi se kao kod nas samo po sistemu prijavite onog u sivoj zoni, malo se digne prasina oko nekih akcija i karavan prodje a gladni „psi“ i dalje laju. Kod nas se i dalje prikriva javnost rada inspektora, policije, carine….nema nadzora, nema izveštaja šta rade i sve se zatvara u stari njihov krug interesa.
Na kraju se nameće samo jedino resenje, KONTROLA KONTROLE KONTROLA! I razmontiranje paradržave i
paradržavnih organa. Prijatelji, nadam se da sam bio jasan, bilo bi mi drago da uspemo da nešto promenimo.
Pozdrav.
najbolje da mi outsource-jemo carinu, policiju privatnim kompanijama
Postji sistemska greska u logici „ovdasnjih “ privrednika kada je drzava u pitanju a vezano za njihov status ,konkurentnost,napredak i ulogu drzave u njihovom radu i zivotu. I dan danas za mnoge je drzava na prvom mestu i mnogi je poistovecuju sa nacijom,nacionalnim ponosom ili patriotizmom. Drzava je simbol a drzavni aparat alat za funkcionisanje jednog drustva na jednom prostoru.
Vise od toga dravni aparat ne bi smeo da se sudbinski mesa u pojedinosti.
Da budem konkretniji nije poenta da drzava pomaze privredi vec da se sto manje bavi tom problematikom. Tek kad Srbija predje taj stepenik onda se moze govorito o finom steleovanju uredjenih drustava na neke segmenta privrede.
Mnoge je zbunila SEKA jer su drzavni aparati mahom poceli da se bave ekonomijom ali to nije dobro i nije nastalo iz potrebe vec upravo iz korena korupcije koji se javlja u vidu zastite krupnog kapitala.
Dakle jedno je kad SAD napadnu Irak zbog nafte i tako „guraju“ svoju drzavu ali drugo je kad neko u Srbiji trazi da drzava pomogne privredi. Drzava ne moze da pomogne preduzetnistvu mnogo ,u stvari moze vrlo malo i to samo ako je ista vec nasla svoje mesto pod suncem. Moze da je ucini samo malo interesantnijom za strana trzista i nista vise od toga . Ta je pomoc pretezno logisticka. Ili moze da se igra svevisnjeg tako sto ukine svoju autoindustriju i prepusti je drzavljanima druge drzave,sto je priznacete glupo i nedomacinski bez obzira na materijalno stanje.To je linija manjeg otpora i nesto cime se ne treba nacionalno diciti ?
Zato joj sve ove decenije i ne pomaze i zato privrednici uzalud cekaju da se nesto desi, da nastane privredni oporavak. To u sustini nije preduzimljivost to je nepreduzimljivost a ona ima precizan rezultat u realnosti.
Frapantno je sa kakvim i kolikom entuzijazmom pojedinci i citave grupe u Srbiji nastupaju apropo zahteva,zelja i predloga drzavi vezano za sopstvenu sudbinu.
U SAD ako donesete 500.000 dolara automatski dobijate drzavljanstvo u nekim drugim drzavama to je manje ili vise i onda ste resili tu vrstu „cekanja da se nesto desi“. U Kini pak dobijete od 50 do 100.000 dolara da odete u drugu drzavu i tamo prodajete kineske prozvode itd ..
U Srbiji svi sede ,puse i sitna slova pisu cekajuci da se neso desi. Cekaju da neka grupa ljudi koja se kompletno menja svake 2 godine, u proseku , pomogne njihove privredne aktivnosti.
Da nije do zla boga glupo i nezrelo a time i tuzno moglo bi sve to da posluzi kao materijal za komediju.
Naravno meni je jasno da nacija koja ratuje u ime drzave svakih 50 godina dobija uslovni refleks svebitnosti drzave i drzavnog aparata. Precesto je od iste zavisila glava na ramenima i hrana u stomaku ali ta vrta egzistencije je najgrublji oblik drzavnog uticaja na pojedinca. Ostalo ne treba ocekivati jer proces je suprotan ,pojedinci stvaraju drzavu svojom preduzimljivoscu a ova se svo vreme prilagodjava i raste ili pada sa preduzetnicima.
Sto pre se to shvati u Srbiji svakom pojedincu ce biti lakse i bolje, a i manje dosadno svakako.
U nasim uslovima ne vredi kontrola. Svi smo nauceni da korumpriramo i budemo korumpirani i jedino to u stvari i znamo.
Zasto ne bi pokusali da naravimo eksperimet za outsouce-ovanje gradjevinskih dozvola, licnih i saobracajnih dokumenta.
Prethodno treba imati podlogu u nedvosmislenim zakonima i kvalitetnom informacionom sistemu. Za to je vazan je i brz i efikasan sudski sistem.
Ako ja mogu brzo da nadoknadim realnu stetu sa kamatom od recimo drzave ili paradrzave. Taj ko mi uskracuje pravo ce da bankrotira pre ili kasnije.
Postoji jos jedna mogucnost, a to je da korisnici komuniciraju direktno sa informacionim sistemom, gde je uloga administratora minimalna. Ja produzujem pasos, vozacku u Uk tako sto se ulogujem sa svojim detaljima i dobijem dokumenta u posti za recimo nedelju dana.
Sve faze vase aplikacije za gradjevinsku dozvolu mozete pratiti onlajn.