Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Suzbijanjem sive ekonomije na prvom mestu bi se značajno povećali budzetski prihodi. Možda i najvažnije, smanjili bi se utajeni prihodi privrednika i velike količine gotovog novca koji je u opticaju.
Smanjenjem gotovog novca automatski se smanjuje potreba za korupcijom – kada nema novca iz sive zone privrednici nemaju razloga za korupmpiranje raznih inspekcijiskih organa.
1 AUTOBUSKI PREVOZ PUTNIKA
Preko 80 miliona evra su procenjene utaje raznih poreza i doprinosa u autobuskom prevozu putnika. Najveće utaje su u neregistrovanju prometa i radu neprijavljenih radnika. Tako imamo firme koje imaju višestruko više autobusa od broja vozača, firme koje sa više stotina vozača prave promet od nekoliko desetina miliona dinara i obrnuto, firme sa malim brojem radnika koje prave promet od vise stotina miliona dinara.
2. TURIZAM
Agencije svoje aranžmane prodaju u gotovini, dinarima i čvrstoj valuti, bez evidentiranja prometa. Tako imamo firmu iz BGDa koja ima šest autobusa, samo jednim autobusom za dve nedelje odveze turiste u inostranstvo za 100 hiljada evra, a godisnji prihod prikaze manje od 100 hiljada evra. Ova agencija ne prikaže cak i nekoliko miliona evra prometa. Većina agencija koje imaju svoje autobuse imaju isti sistem rada, niko i nikada ih nije kontrolisao. Sav keš koji dobijaju koriste za plaćanje inostranih aranzmana na ruke, takođe i domaće aranžmane plaćaju na ruke – znači dotičemo i nase hotelijere koji većinom u turistickim mestima rade za gotovinu i bez registrovanja prometa.
Sve dodatne usluge koje agencije vrše turistima u inostranstvu su potpuno neregistrovane.
Veliki turisticki centri su meka za pranje novca i sivu ekonomiju.
Pre par dana objavljen podatak da je kasa u Vrnjačkoj Banji prazna jer grad od gostiju nije naplatio ni dinara takse – sve su zadržali građani koji izdaju sobe i apartmane gostima a ne prijavljuju promet. Preko leta u toj banji dnevno ima i po 20 hiljada gostiju.
Zlatibor, Soko Banja, kao i mnogi turistički centri su vodeći u utajama novca po više osnova: neregistrovanje prometa gostiju,
neplaćanje gradske takse, ugostiteljske i mnoge druge usluge se vrse bez izdavanja racuna.
3. Razne firme za obezbedjenje objekata koje najčešće uzimaju i čišćenje.
Neverovatno da radnici u tim firmama rade na neke ugovore od 2 meseca za plate od 16 do 17 hiljada din., bez prijave na staz, kao neka obuka – posle dobijaju otkaz. Taj novac ide na ruke, bez evidentiranja. Kažu da ima firmi koje imaju i po 500 radnika na takve ugovore, a neke najjače i do 2000 hiljade radnika. Nema puno takvih firmi, vrlo lako bi se identifikovale. Firme za čišćenje učestvuju na tenderima gde nude radnika po ceni od 25 hilj. din. mesečno – takve firme ne prijavljuju radnike uopšte, isplate prvih mesec – dva, par meseci ne isplate platu i onda otpuštaju radnike. Vrlo jednostavno se proveri svaka firma iz ove branse – proverom sklopljenih ugovora sa naručiocima posla.
4. Ugostiteljski objekti
Već je poznato koliko ne dobijate račune u raznim restoranima, kafićima, pivnicama, picerijama. Ili se dobije račun koji u stvari
uopste nije račun, na kome sitnim slovima pise: molimo sacekajte račun. To su fore koje su ubacili programeri, vrlo lako se spreči utaja izbacivanjem takve opcije iz softvera. Već sam navodio primere da bolje sendvičare na ćosku, kao i restorani, dnevno utaje od 100 pa i vise stotina evra sto na godišnjem nivou daje od 30 do 100 hiljada evra utaje PDVa. Primeri velikih sala koje se izdaju za svadbe: često bude 200 do 500 gostiju, meni kosšta od 20 do 40 evra po osobi, ceh bude od 4 hiljade evra do 10 ili cak i 20 hiljada evra prometa – a utajeni PDV ide od 1 do 3 ili 4 hiljade evra samo za jedan dan u tom objektu – velike sale su najčešće svaki vikend oba dana zauzete. A gde su neprijavljeni konobari, hrana koja keteringom stiže iz Raške ili Novog Pazara, fotografi sa više hiljada fotografija po paprenoj ceni, muzičari koji su obično čisti divljaci.
5. Prodaja hrane
Obzirom da se u Srbiji najviše novca troši za hranu logično je da su utaje i najveće u prodaji hrane. Vraćamo se ponovo na sendvičare, pekare, kao i sve druge koji prodaju hranu – retko kada ćete dobiti račun. Takođe i piljare gde je većina robe prodata na crno. Vrlo zanimljivo da se u tim radnjama roba nabavlja zvanično, proda na crno, u knjigama se trenutno vidi nesklad – ali da ima ko to da pogleda.
O pijacama da i ne govorimo, sva roba se nabavlja na kvantaškim pijacama od preprodavaca, niko nema koristi, što je najgore ubijaju sa cenama one prodavnice koje su u blizini i htele bi da rade legalno. Kvantaši su leglo preprodavaca.
PEKARE su posebna tema u okviru prodaje hrane. Najsmesnije je kada pekari kažu da rade sa gubitkom a od kilograma brasna najcesce naplate i do 500 dinara od napravljenih pogačica i ostalih proizvoda – mnoge pekare do prošle godine nisu bile u sistemu PDVa, a promet od 4 miliona su ostvarivale mesečno. Kod pekara je sve na crno, od nabavke sirovina pa sve do prodaje.
Najčešće su i radnici bez prijave.
6. Buvljaci
Najcuveniji Pancevacki buvljak gde se sve prodaje nova roba. Direktor Poreske uprave je početkom godine obisao tu pijacu, konstatovao da je TO STRAŠNO i ništa nije uradio po tom pitanju – u prevodu je PODRŽAO takvu prodaju. Slično je i na Novom Beogradu, OTC je leglo sive prodaje gde su najveću korist imali reketaši tržisni inspektori.
7. TEKSTIL – proizvodnja i prodaja
Na buvljake se oslanja najviše prodaja TEKSTILA. O kineskim tekstilima koji dominiraju sivom prodajom da ne pricamo. Tu su i razni domaći proizvođaci: Pazarci sa teksasom, Ariljci sa svojim vešom, razni drugi prozvođaci rublja, posteljina (ove robe na pijacama ima u izobilju, sve na crno).
8. Carina kao izvor robe na crno.
Iz Asocijacije malih i srednjih preduzeca Milan Knežević je na konferenciji za novinare rekao da vrednost robe koja uđe iz inostranstva na carinu, izadje 4 milijardi evra manja vrednost – carina prokrijumcari toliko, podatak koji je izjavio pred direktorom Poreske uprave Srbije. O carini i njihovim sistemima se može pričati do mile volje. Stručnjaci iz Poreske policije
su mišljenja da treba uporediti sve papire uvoznih roba koji stižu u luke Pulu i Kopar sa papirima koji se predaju našoj carini (sve uvezene robe, najviše iz Kine)
9. OTKUPLJIVACI SEKUNDARNIH SIROVINA, VOĆA I POVRĆA
Otkup sekundarnih sirovina sa pumpanjem količina i cena sluzi za velika pranja (otkup svih vrsta voća: malina, kupina, jagoda, višanja, šipuraka). Posebna priča su otkupljivaci mleka – manje mlekare u unutrašnjosti koje imaju svoju proizvodnju kačkavalja, mekog sira – proizvode plasiraju restoranima ili manjim piljarama bez registrovanja prometa.
10. SPORT – o velikim pranjima prilikom prodaje sportista i ne treba pričati, sve je već poznato. Sportski savezi su generatori
sive ekonomije a klubovi izvršioci. U klubovima je samo keš u opticaju: članarina, plaćanje zakupa po raznim salama, angazovanje trenera, stipendije igrača i igračica. Sva plaćanja kada su takmicenja: sudije, delegati i druga zvanična lica idu keš na ruke – savezi ne dozvoljavaju pocetak utakmice ako nisu izmirene sudije, priznanica je dokaz.
11. GRAĐEVINARSTVO
Leglo rada na crno, bez prijave radnika. Jos veće pranje novca stečenog iz svih prethodnih tačaka. Vrlo lako se sve otkrije. Najčešće se vrši prodaja stanova i poslovnog prostora plaćanjem kešom, uvek se prikazuje niža cena od tržišne. Prilikom vršenja prenosa Poreska uprava Srbije – deo za prenos apsolutnih prava razrezuje porez na prenos – jedina korumpirana služba u
Poreskoj upravi (PU je, odgovorno tvrdim najnekorumpiranija služba u državi). Na prenosu službenici imaju istu foru u svim gradovima po Srbiji (u po nekom gradu su pošteni službenici): razrežu 50 do 100% veću osnovicu, onda oštećeni uvek nađe vezu, časti 100 do 200 evra, dobije rešenje koje je opet 30% jače od realnog – država više dobila, poreznik zadovoljan, kupac manje platio .
12. PROIZVODNJA I PRODAJA STOLARIJE
Proizvodnja stolarije od PVCa, drveta, aluminijuma – najčešće se radi u kućnim radionicama. Veće firme koje se bave proizvodnjom stolarije snabdevaju tačku 11., sve keš i na ruke.
13.NAMEŠTAJ OD PLOČASTIH MATERIJALA
Na tacku 11. se oslanja i proizvodnja kuhinjskog i sobnog nameštaja po meri od pločastih materijala – najveća je proizvodnja u
garažama, podrumima, malim radionicama – retko ko kupuje u namenskim prodavnicama sa izdatim računom.
14.Saobracaj – transport robe – domaći i inostrani
Manji kamioni i kombi prevoz skoro uvek se obavlja bez registrovanja prometa. Razne su procene koliko ima transportnih vozila, čak i preko 100 hiljada. Najčešće su vozači bez prijave na rad. Prijavljenim radnicima se skoro uvek obračunavaju plate po minimalnoj osnovici. Najizraženiji primer je međunarodni transport gde vecina vozača ima zaradu od 21 hiljadu din. Zvanične plate su od 500 do 1500 evra, odnosno 10 do 15 % od ugovorene ture koju voze – vlasnici im obračunavaju fiktivne dnevnice za službeni put u inostranstvo, radnik preda jedan obracun sa troskovima, vlasnik pravi drugi (falsifikat) sa naduvanim
dnevnicama, izvrsi se uplata na tekuci racun radnika, vlasnik vec ima ovlascenje i podigne novac. Tako se desi da na ime radnika bude i po 20 do 30 hiljada evra uplaćenih dnevnica na tekući račun godišnje a da radnik uopšte i ne zna da je preko
njegovog računa vrseno veliko pranje novca. Tako radi većina firmi iz ove branše. ‘Ako bi nam to ukinuli svi bi prestali da rade’, kažu vlasnici.
15. ZAKUP STAMBENOG I POSLOVNOG PROSTORA
Neke procene su da ima preko 500 hiljada zakupodavaca. Samo u Beogradu ima preko 200 hiljada stanova koji se izdaju i više desetina hiljada lokala. Trenutno je porez na zakup 20% na osnovicu koja je umanjena za 25% .
16. ZDRAVSTVO – većina doktora sa raznim specijalizacijama radi dodatno u privatnim ordinacijama. Razne sitne operacije
se naplaćuju po 1000, 2 hiljade evra za sat – dva posla, sve to ide na ruke. Katastrofalno je sto je pocetkom godine donet zakon da su sve ordinacije paušalci sa limitom od 6 miliona dinara. Dobićete doktore koji imaju i do 500 hiljada din.dodatnih mesecih primanja uz minimalni placeni porez.
17. ADVOKATI – isti zakon o paušalcima je donet i za advokate, limit do 6 miliona. Ove poslednje dve tačke, posebno advokati, koristiće svoje limite za pranje novca svojim komitentima uz proviz. od 10 %.
18. MENJAČNICE
Menjačnice značajno ucestvuju u pranju novca, sve veće količine gotovine koje se podignu sa računa firmi na razne načine menjaju se za valutu i to suprotno Zakonu o sprecavanju pranja novca, – transakcije preko 15 hiljada evra se ne registruju. Javna je tajna da mnogi menjači imaju i po nekoliko stotina hiljada evra neregistrovanog gotovog novca koji ima sluzi za obavljanje
poslova bez registrovanja prometa.
19. ESTRADA
Treba pojačati kontrole prodaje karata na svim većim koncertima u areni, većim gradskim halama. Posebno uvesti stalnu proveru poznatijih disko i nocnih klubova gde nastupaju domaće „zvezde“.
20. AKCIZNA ROBA
NAFTINI DERIVATI I DUVANSKE PRERAĐEVINE SU VEC IDENTIFIKOVANE OD STRANE DRZAVE KAO BRANŠE GDE SE UTAJI PREKO 300 MILIONA EVRA.
21. Prosveta
Na turizam se oslanja i prosveta sa svojim ekskurzijama, rekreativnim nastavama. Nastavnici i učitelji su posebno plaćeni za ekskurzije i rekreativne nastave, skoro uvek gotovinski i bez obracunavanja poreza po odbitku – vrlo je lako proveriti sve isplate preko provere turisickih agencija koje su bile duzne da po ugovoru naplate celokupan ugovoren iznos i od toga uplate dnevnice.
U prosveti je izrazena naplata ĐAČKOG DINARA. Perfidno se plasira da je to novac namenjen obezbeđenju, samo 10 do 20% tog novca ide na obezbedjenje a ostatak direktori raspolazu po svom nahodjenju bez ikakavog pravdanja bilo kome za trosenje tog novca.
Ceste su zloupotrebe sala za fiskulturu koje se izdaju raznim klubovima ili grupama gradjana za rekreaciju. Ili pak izdavanje terena na duzi rok gde ce neko napraviti balon za izdavanje.
O prodaji užine ili otvaranju neke pekarice u okviru škole i da ne pričamo.
22. PRIHODI LOKALNIH SAMOUPRAVA
Lokalne samouprave imaju mnogo nenaplacenih prihoda. Veliko je zloupotrebljavanje javnih površina najčešće od strane
ugostiteljskih objekata. U turističkim mestima je ogroman gubitak budžetskih prihoda od nenaplaćene turističke takse.
23. sve druge nepomenute branse.
u Beogradu, 09.12.2013. DRAGAN RADOVIĆ
Najveca siva zona je kod zanatskih delatnosti,ona je 100 procentna. Stolari,moleri,elektricari,zidari ,keramicari,vodoinstalateri,parketari,parnogrejaci pa sve do biljobera koji ne placaju nikom nista.Od Vardara pa do Triglava. Dakle treba aktivirati u svakom srezu Aleksu Zunjica ali onda molim vas sacekajte da ja prvi napustim Srbiju jer u tom grotlu zivot ce biti nemoguc. Brat ce bratu biti vuk a da ne govorim sta ce snaja biti zaovi…
Pozelece narod turaka a nigde turaka biti nece..
U glavnom ne jede se sve sto leti…
nemoj tako za molere ima tu i tudje krivice,ja recimo imam problem da moram da radim na silu sa firmama da bih imao promet na racun,nisu omogucili ni predvideli da mogu da radim za fizicka lica i da taj kes prijavim i uplatim kao pazar,kazu nemamo fiskalnu kasu i sad ispada da kas si preduzetnik mozes legalno raditi samo sa firmama a sa fizickim licima ne jer nemam fiskalnu da izdam racun a drugacije nije predvidjeno
Ако имате ситног и крупног дилера, акције сузбијања су усмерене на овог првог. Ако би се неким случајем решио проблем другог онда ни овај први не би имао мотив постојања. Увек ће се појавити неки нови мали а тренутна законска процедура иде у корист ових већих.
Упрошћено, пусти ти хиљаде и милионе битно је ко продаје бели лук испод тезге. Отуда и таква правна регулатива.
Сиротиња је та која пуни буџет.
U Srbiji je odavno na snazi podela između onih koji stvaraju i onih koji troše.Ovi prvi su nažalost u manjini, a ovi drugi postavljaju pravila.E sad pošto su ovi drugi nezajažljivi, i treba im sve više, onima koji zarađuju ne preostaje ništa drugo već da se bace na sivu ekonomiju, jer bi u suprotnom otali i „bez gaća“. I tako će bit i u budućnosti , i nema tog zakona ili policije koja može to da spreči-u pitanju je jednostavno opstanak.
Hocete da kazete da podrzavate vlasnika firme iz neke branse koji ima 50 do 100 radnika na crno? Ili podrzavate firmu koja prijavi par miliona prihoda a cinjenicno ima par stotina miliona? Ili vlasnika koji na godisnjem nivou utaji 50 do 100 hiljada evra (takvih je vise desetina hiljada u SRbiji)?
Ma kakve firme ,najmanja je utaja kod privrednih lica. Privreda ima neku toleranciju kojoj sve drzave sveta gledaju kroz prste ali glavni problem su vanprivredne aktivnosti. Zato se i zovu siva zona.
Nema drzave koja ne gleda malo kroz prste privredi a posebno gradjevinskoj industriji kod velikih infrastrukturnih radova. Izmedju imati i nemati bolje je imati bilo kako i to je covecanska zakonitost.
Evo kvantas ili ti Veletrznica je ocit primer jer je u drzavnom vlasnistvu a drzava se svesno tu odrekla naplate poreza. To kao i u slucaju advokata,zubara i ostalih nije siva zona vec drzavna poreska politka.
To je kao kad predlozite caru da razreze veci porez a on nece ,ne treba mu??
Na stranu nase budalastine da se predlaze oporezivanje poljoprivrednih gazdinstava a da se oslobadja roba u veleprometu,to je vec stvar elementarnog neznanja. Sto rece majkin sin ,sav problem je u kadrovima a to je govorio jos i pok. Tito.
Najveca siva ekonomija u Srbiji je pod plaštom zvanicne firme, sve ostale utaje su manje.
Dragane tu sivu ekonomiju ce te i najteze suzbiti. Tu se radi o korumptiranosti sistema daleko vise nego o sivoj ekonomiji.
Dragane! da ima politicke volje velike utaje bi se lako resile, samo mislim da je ceo sistenm korumpiran, a zakoni se sprovode selektivno.
Ja bi sve ovo podelio na tri grupe.
1} firme, one se ne bave sivom ekonomijom, nego izvrsavaju krivicno delo utaje poreza. Mislim da se ovde i najvise poara obrne. Nebi oni mogli to da rade da nisu u sprtezi sa drzavnim institucijama. I ovo se da relativno lako resiti ako ima politicke volje.
2) Monopolska udruzenja, npr. advokati i taksisti, koji su svojom organizovanooscu i monopolskim polozajem izborili posebne privilegije. I protiv ovoga se mora zestoko boriti, makar taksisti i advokati strajkali, drzava mora da sprovede svoj autoritet po svaku cenu, ako je ozbiljna drzava.
3) Buvljaci, kvantasi, pijace, rezani duvanzan, zanatske usluge…, e ovo je prava siva ekonomija, samo je nastala iz socijalne nuzde i kupaca i prodavaca. Njih je bolje ne dirati dokle god drzava nije u mogucnosti da im ponudi neku alternativu.
Ne, sve navedeno nije siva zona to je poreska politika Srbije. Mesate utaju poreza od oslobodjenja od poreza ,tj. pretpostavljate svoje misljenje i zelje poreskoj upravi.
Ako postoji odluka drzave o oslobadjanju onda je oslobadjanje, a ako je samoinciativno onda je utaja
Kamo srece da ih je toliko i da imaju toliku utaju poreza i tolike prihode. Nema ih na prste jedne ruke da stvaraju enorman profit.Da je tako banke bi u Srbiji zatvarale butike i bankarski sektor spao bi na dva slova.
Nije važno šta ja podržavam , već je gore napisano činjenično stanje.Jednostavno ne možete nekog da stimulišete da nešto proizvodi ili radi, da mu od stečenog dohodka uzmete onoliko koliko vama treba, i da on na tome bude srećan.Uostalom ako neko miosli da je u privatnom sektoru med i mleko, pa neka pokuša, nisam do sada imao prilike da čujem za nekoga ko je od državnog kazana prešao na privatni, sopstveni, pa makar mu i ostajale te silne desetine i hiljade utajenih evra . A inače sam maksimalno netolerantan na neplaćanja doprinosa i plata za radnike, iako sam opet mišljenja da je to samo namet koji se lepo sliva u džepove birokratije , a sami radnici nemaju i neće imati neku veliku vajdu od toga.
Problem ovdje nije identifikaciaj sive zone koja je mislim adekvatna I korektna vec sta bi se I koliko dobilo suzbijanjem sive zoen I koliko bi akciaj suzbijanja kostala.
Ja I dalje ostajem skeptican po pitanju profitabilnosti ekonomije u sivoj zoni. Autor , to sam 100% ubjedjen, tacno identifikuje kompaniej koje operisuci u sivoj zoni smatraju velike profite ali da li su u okviru sive zone ovakvi poslovi izuzeci ili opste pravilo. Ako autor grijesi te je situaciaj na terenu da vecian aktivnosti u sivoj zoni je tavorenje onda bi trosak suzbijanja siev ekonomije bio veci neko korist. Takodjer trebalo bi uraditi analizu koliko bi mjere suzbijanja ovih aktivnosti kostale.one nisu besplatne vec naprotiv bile bi papreno skupe.
Druga stvar diskuija o moralnosti I dugorocnoj korisnosti suzbijanja sive ekonomije. Da li je optimalnije njezan pristup I veliki stepen tolerancije ali sa nekim rokom od nekoliko godina gdje odredjene aktivnosti moraju postati potpuno legalne I transparantne. Nakon ovog roka bez milosti. Htjeli ne htjeli siva ekonomija ima svoju socijalnu funkciji, cesto je konkretna aktivnost realne ekonomija pa maker bila izvan zakonskog sustava – da li je dugorocno stetno suzbitijati nelegalnu realnu aktivnost ybog punjenja budzeta. Sta mali privrednici konkretno dobijaju, osim punjenja budzeta, I analiza uloge drzave poslednjih pet sest godina iz perspektive malog privrednika. Dali drzava stvorila ambijent u kome mali privrednici mogu nesmetano, I fer poslovati?
Nekoliko od stvari koje su nabrojane su dio sive ekonomije bilo koje zemlje. Neke stvari se jednostavno do neke mjere tolerisu. Sto se tice buvljaka, stavr je identicna gotovu svugdje u svijetu. I u Londonu na buvljaku ima robe koja se prodaje koja je nelehalno uvezena, ima kradene robe, fiskalni racun se ne izdaje a sam porez je regulisan odnosom opstine I trgovca na buvljaku. Ovdje nema potrebe izmisljati toplu vodu. Ako ljudi na buvljaku kupuju pastu za zube, sapune, hranu, sireve to niej parametar korumptiranosti unutar sive ekonomije vec je parametar socijalnog stanja drustva. AKo neko kupuje pastu za zube na buvljaku to sigurno niej motivisano hirom niti onog ko kupuje niti onog ko prodaje.
Pri svemu tome treba primjetiti da udar na buvljake, kineski tekstil itd je istovjetan dodatnom porezovanju najsiromasnijeg dijela stanovnistva. Bez socijalnog potresa ovo ne bi proslo.
No da ne duzim ova identifikaciaj je svakako dragocjena zbog million stvari. Od ovim million stvari razlozi punjena budzeta su mi na nekom 750000-tom mjestu.
Mislim da se ovde mora vršiti neka vrsta analize kroz ekonomski profit, gde bi stavka oportunitetnih troškova bila jako izražena. Nevolja je što bi se u ovakvoj analizi analitičar morao osloniti samo na kvantitativne parametre, a apsolutno apstrahirati sve sociološke, socio-političke i druge reperkusije.
Sasa, da ne ponavljam stavove od pre par dana, prodiskutovali smo ih dovoljno. Namera je da pokazem jedini nacin da privatni sektor opstane. Kada kazem privatni sektor mislim na fizicka lica koja obavljaju neku delatnost. Ta fizicka lica svojim radom treba da izdrzavaju svoju porodicu, da od svog rada zive dobro. Niko ne osniva firmu da bi drzava zivela bolje, vec da bi porodica zivela bolje.
Sto se tice akcije suzbijanja sive ekonomije, vrlo je jednostavna i mogla bi se obaviti sa istim brojem radnika sa kojima raspolazu sluzbe, za samo godinu dana bila bi iskorenjena.
Ne verujete da ‘ih ima toliko i da stvaraju profit u sivoj ekonomiji“ – budite sigurni da i te kako stvaraju profit.
Upravo suzbijanjem sive ekonomije drzava treba da stvori fer uslove.
Sivu ekonomiju u Srbiji cuvaju samo birokrate, njima jedino odgovara, zato se i ne suzbija. Svi privrednici koji rade u sivoj zoni su podlozni za davanje mita.
Privrednici koji legalno rade uopste nemaju razloga za strah, ne daju mito. Prevodjenjem u legalan rad smanjio bi se ogromni kes u opticaju, kada nema gotovine onda nema ni korupcije. Bez korupcije mnogi drzavni cinovnici napustali bi drzavnu sluzbu, kretali bi u privatne vode. Drzava bi postala jeftinija, opterecenje privredi bi se smanjilo i stvorili bi se uslovi za veliki ekonomski napredak Srbije.
Za početak da se ukine nalog za isplatu tj da se zabrani bilo kakvo plaćanje u kešu na relaciji pravna lica-pravna lica, pravna lica-fizička lica i naravno da se ukine paušalno oporezivanje.
Vi biste verovatno odbili keš od firme koja Vam je dužna i koja je upala u blokadu.
Odličan tekst gospodina Radovića. U suštini svi ovi oblici sive ekonomije se mogu podeliti na-potpuni rad na crno, rad na crno u kombinaciji sa legalnim egzistiranjem nekog privrednog subjekta i paušalno oporezivanje. Zajednički imenitelj svih ovih oblika privređivanja je to što je okvir odnosno ambijent koji treba da napravi država kroz institucije i zakonodavna rešenja šupalj. Primera radi potpuni rad na crno je u nadležnosti komunalne inspekcije a ne tržišne inspekcije, dok Poreska Uprava može da reaguje recimo oduzimanjem robe,propisivanjem poreza na stečenu dobit od 20%, i naredbom da se u roku od 60 dana registruje delatnost. Ovo je tek od nedavno uvedeno i jedan od prethodnih ministara se baš hvalio ovim. Postavlja se pitanje da li se ikom isplati da radi regularno, ako može da radi neregularno pa nakon recimo godinu, dve ili tri plati neki porez od 20% na neku procenjenu dobit, za koju niko ne zna šta je. Paušalno oporezivanje je posebna priča o kojoj se može napisati roman veličine Rat i mir. Kod paušalnog oporezivanja sve je nenormalno, od toga kome se može odobriti pravo na paušalno oporezivanje do toga kako se određuje osnovica za poreze i doprinose. Kao bazični kriterijum koji se koristi jeste sama šifra delatnosti koja bi ukazivala na to da niste u stanju da vodite poslovne knjige. Tako se pravo na paušalno oporezivanje bez problema priznaje svim zanatlijama, programerima, lekarima, advokatima, pa čak i vlasnicima ugostiteljskih objekata koji delatnost ili deo delatnosti obavljaju u pokretnim montažnim objektima. Kad Vam se odobri pravo dobijate odokativno cifru koju trebate da platite i to tako traje godinama a cifra se uglavnom pomalo povećava jer su kriterijumi za određivanje cifre subjektivni i nekvantitativni. Tako Vam se može desiti da ste recimo obućar i da imate promet od 20,000 dinara mesečno i da morate da date za poreze i doprinose paušalno mesečno 11,000 dinara, ali možete da budete recimo lekar ili advokat sa mesečnim prometom od 450,000 RSD(regularno sa izdatim računima) i da plaćate recimo 12,000 dinara ili čak 10,000 RSD. Kako izgleda kada se želi ukidanje paušalnog oporezivanja videli smo maja 2013 godine kada je došlo do ujedinjenja svih advokata što iz pozicije što iz opozicije u glasanju PROTIV ukidanja paušalnog oporezivanja. Sistem dozvoljava da iz pokretne prikolice ili montažnog objekta štancujete brzu hranu i plaćate porez paušalno.
Zašto da poreski obveznici ne plaćaju porez po ostvarenom prometu, a doprinose ako žele kroz institut lične zarade preduzetnika ako ne žele kroz razna proporcionalna rešenja?
Obućar sa početka priče, ako delatnost obavlja kod kuće vremenom će zatvoriti radnju i niko od toga neće imati koristi, ali će nastaviti da se bavi istim poslom neprijavljeno. Ukoliko bi mu se dozvolilo da recimo plati 2000 dinara za PIO, i 800 dinara za RFZO, on bi bio u situaciji da ima zdrravstvenu knjižicu, i da ima neki proporcionalni radni staž od 12 dana mesečno za 30 dana. Zašto bi on plaćao porez na neto prihod od samostalne delatnosti kad neto prihoda evidentno nema? Treba da plaća ako ga ima na osnovicu koja je realna, a koja se utvrđuje vođenjem poslovnih knjiga. Koliko bi se knjigovodstveni biznis raširio ukoliko bi svi poreski obveznici morali da vode poslovne knjige? Ovde bismo imali dvojake koristi sa jedne strane došlo bi do većeg ubiranja poreza i doprinosa kod samih poreskih obveznika nego kod paušala, a sa druge strane bi došlo do novog zapošljavanja u knjigovodstvenim agencijama. Siva ekonomija je i kad čekaš Rešenje o porezu iz Poreske Uprave devet meseci, siva ekonomija -davanje privatnih časova, pisanje diplomskih i master radova,plaćanje obezbeđenja u školskom dvorištu,itd-može se nabrajati unedogled. Bilo bi interesantno probati izračunati koliki se rezervoar prihoda ovde krije. Ministar Radulović je nekad pisao na svom blogu, i operisao sa nekom cifrom od 300 milion EUR.
Hvala Sinisa. Za sve sto ste napisali imam argumentovana saznanja, potpuno se slazem sa vama. Trenutno je u Srbiji najveca siva ekonomija pod plastom legalne firme, svi drugi oblici su manje zastupljeni, nisu za potcenjivanje. Po bransama, verujte mi, utaje su frapantne – procene su tri mlrd.evra na godisnjem nivou – vrlo odgovorno tvrdim da se ne bih iznenadio i da su vece.
Nisam razumeo za 300 miliona evra, u jednoj bransi ili gde?
Bloger Radulović je ako se dobro sećam mislio na paušalce samo.
Mislim da se daje previše značaja problemu sive ekonomije. On jeste prisutan i predstavlja veliko opterećenje ali to je isto kao da umesto privrede imate pacijenta sa dijagnozom prehlade koga pokušavate da lečite kapima za nos a on zapravo ima upalu pluća. Takva terapija privremeno će olakšati tegobe ali koren infekcije ostaće netaknut. Šta hoću da kažem, ako pretpostavimo da jedno od plućnih krila odslikava životni standard građana suzbijanjem upale (oporavkom standarda) i nosu će biti bolje, odnosno siva ekonomija će biti na znatno nižem nivou. Bolji uslovi za život dovešće do toga da trenutni akteri na sivom tržištu neće ni imati kome da prodaju svoju robu jer građani ne odlaze kod njih i kupuju na ulici zato što vole već zato što su prinuđeni. U krajnjoj instanci, „sivi“ će od strane naroda biti posmatrani kao deo društva koji odmaže daljem prosperitetu i od kojih se treba distancirati. Da bi do ovoga došlo potreban je podgojen šlajpik običnog naroda a to se ne postiže borbom protiv sive ekonomije koja u ovim trenucima može samo destruktivno uticati na najugroženije slojeve stanovništva, manipulatori će se snaći.
Cini mi se Predraze da ste pogresno protumacili ovaj clana. Zar u ovom clanku ne pise obrnuto. Ovde se ne pominju ulicne prodaje najsiromasnijih slojeva stanovnistva vec ogroman broj preduzeca kako sam ja razumeo koji rade a ne prijavljuju pazare. Tako sam ja shvatio ovaj clanak.
Napisano se odnosi generalano na tu temu, a apsolutno se slažem da tekst govori o tome o čemu vi pričate. Samo što od toga nema ništa, s obzirom na nedavne izjave da su buvljaci, kvantaši najveći problem, a da će preduzeća u „delimično“ sivoj zoni biti amnestirana jer su tobože bar u kakvom takvom sistemu. Negde je g. Mile u komentarima rekao, interpretiram, pucaju na slona a uloviće miša.
I biće tako.
Zato i pisemo da bismo ispravili pogresna shvatanja o sivoj ekonomiji.
Ako je reč o shvatanjima onda su po sredi akcije građana, medijska pažnja, psihološki faktor a ne jednokratni selektivni potezi. Ali pošto je potreban pun stomak i dubok dzep da bi se moglo razmišljati o tome onda se malo kome ima pričati, dok bi akcija iskrcavanja poreskih inspektora na ulice i pijace imala za posledicu samo veću muku ljudima što tu kupuju a novac od kazni ne bi znali kud se pre deo. Koliko do proleća bi se pojavile nove lokacije, načini prodaje.. itd. Sve u svemu, bacanje para na ekonomski mizerne a pri tome socijalno negativne akcije. Ima mnogo prečih stvari koje treba delati.
Bili Piton bi rekao: „Ja sam pošteno radio. Izlagao sam se opasnosti da me uhvate i oteraju na robiju!“
Toga će uvek biti, ali od drveća se ne vidi šuma.
Dovoljan je Zakon o poreklu imovine da bi se sve značajnije pronevere kaznile.
Inače uvek su mi simpatičniji Bili Pitoni od onih koji traže svakog prvog pare od države za izmišljena radna mesta.
Izvanredan clanak i treba ovo da procitaju gospoda iz Vlade. A komentar g. Vlade, pa na istim stranama su i razni Bili Pitoni i svi oni koji cekaju plate svakog 1. na svojim izmisljenim radnim mestima.
Nisu.
Bili nam nije platio porez na svoju zaradu, a onaj prvog nam je samo trošak.
Prvi može da ode na robiju, a drugi je, pravljenjem samo troška, stekao pravo da ode u punu penziju…
Ako se Bili stvarno obogatio „muvanjem“, zašto ne bismo doneli Zakon o poreklu imovine, koji izbegavamo da donesemo od 2001. godine?
http://www.politika.rs/rubrike/Hronika/Srbija-razgovara-Da-li-cemo-dobiti-zakon-o-poreklu-imovine.sr.html
Odlicna mi je teza da ce novac od sive zone u budzetu pomoci malim privrednicima.To je krucijalno nepoznavanje drustveno politickog sistema. Ekonomiju tu i ne pominjem jer ona nema kad da dodje na red.
Opet kazem ,ako moze da se poima tok novca, taj je novac u sistemu i to nema veze ni sa kakvim napretkom i nazatkom vec iskljucivo sa preraspodelom.
Da li ce taj novac da predje preko saltera(budzet) ili ne, vise je stvar psiholoske prirode. Poznato je da u Srbiji nista ne valja dok ne predje preko saltera….
Ne slazem se sa Darkom jer novac iz sive zone mnogo izlazi iz zemlje, znaci da nije u sistemu. Tu je najveci problem gospode iz neformalne ekonomije, novac ne daju u budzet a sa druge stdrane ga ne trose u Srbiji.
I ne treba se slagati ,slazu se samo kutije. No novac ne da ne izlazi iz zemlje nego u vidu doznaka ulazi u zemlju .Inace to je neodrziva teorija jer svi koji su bilo kako i bilo cim vezani za Srbiju znaju da je uvek ekonomijcnije trositi u Srbiji.
U tom smislu ne vidim da se predlaze oporezivanje doznaka a evo sad ce praznici pa …
TAcno je Darko, slazu se samo kutije. Ocigledno da vam je potpuno nepoznato iznosenje novca iz Srbije sto vam ne smeta da komentarisete. Kako novac ne izlazi kada drzava godinama ima veci uvoz od izvoza?
Govorimo o sivoj zoni a pod pojmom „doznake“ ne misli se na novac koji ima priliv zvanicnim kanalima. Dakle relevanto je za komentar o sivim tokovima sto odliv po osnovu izvoza nije..
Ima još maštovitih načina za pranje novca evo primera http://www.aikb.net
1.Kako Dragane, Vi mislite da neko može da vozi autobus bez radnog naloga i da nije prijavljen!? Ako imaju autobusa na stanju više nego vozača to znači da vode gomile autobusa na stanju koji nisu u voznom stanju. “Najveće utaje su u neregistrovanju prometa”, “sa malim brojem radnika koje prave promet od vise stotina miliona dinara”.
Znači ne registrovanjem prometa prave veliki promet!?
3.Firme za čišćenje rade dominantno za velike firme gde im se sigurno ne plaća u kešu, i promet im je prikazan vidljiv na računu. Ubedljivo najveća firma u Srbiji je Telus (osnivač je Telekom), druge firme su nekoliko puta manje, on ima manje od 2.000 zaposlenih. Koje su te “neke najjače i do 2000 hiljade radnika”.
4.Da ne dobijemo fiskalni u kafani je retkost, pogotovu zato što sve više ljudi plaća karticom ili preko računa. Malo ljudi je ludo da rizikuje zatvaranje od 15 dana zbog ne izdavanja fiskalnog računa. Čak gazde i insistiraju na fiskalnim računima da bi mogli da kontrolišu konobare.
5.Koja pekara u gradu Vam ne izdaje fiskalni račun? Radnici u pekari (ne računajući prodavačice) su jedni od najbolje plaćenih u Srbiji.
“Najsmesnije je kada pekari kažu da rade sa gubitkom”. Hleb & Kifle su sigurno firma koja najviše zarađuje na “pogačicama” pa na 900 miliona prometa nikako da prebace dobit preko 2,5 miliona. Verovatno bi im dobro došao Vaš konsalting.
9.“Posebna priča su otkupljivaci mleka – manje mlekare u unutrašnjosti koje imaju svoju proizvodnju kačkavalja, mekog sira”. Nije mi jasno zašto niste pomenuli i proizvođače tvrdog sira, i nije samo po restoranima ili manjim piljarama prodaja. Milivoje iz Užica već trideset godina prodaje sir u zgradama u bloku 28…i kajmak.
10.Sport u Srbiji je neisplativ. Zašto svi klubovi jure u zagrljaje države, gradova, opština…juriš na budžet…
11.Primer sive ekonomije: ” razrežu 50 do 100% veću osnovicu, onda oštećeni uvek nađe vezu, časti 100 do 200 evra, dobije rešenje koje je opet 30% jače od realnog – DRŽAVA VIŠE DOBILA, poreznik zadovoljan, kupac manje platio”!?
12.” snabdevaju tačku 11., sve keš i na ruke.” Ko zadnjih 5 godina u građevinarstvu plaća dobavljače u kešu? Platiću ti na račun, blokiran sam, evo ti stan da prebijemo, nemam vlasnički list, pod hipotekom je, ali ću to rešiti, prodaj ti to, neće biti problema…
Da ne davim, prilično nekompetentna analiza.
Nije mi jasno kako ste preskočili KLADIONICE!!!
Vlado idemo po tackama pa razmislite da li sam kompetentan:
a. za autobuski saobracaj korisceni su podaci iz APRa (prihodi, rashodi, broj radnika) i PKSa o prijavljenim linijama. Uporedjivanjem smo utvrdili da firma ima jednog radnika, a odobrene linije koje obvlja svaki dan po Srbiji zahtevaju 25 vozaca prosecno na godisnjem nivou. Nista objavljeno nije izmisljeno. A kako ta firma obavlja delatnost su trebali odavno da provere saobracajna inspekcija, poreska, verovatno i policija. sa slicnim neskladom imate jos stotinak firmi. Da li verujete da ima firmi koje su prikazivale po 5 do 10 puta manji promet od cinjenicnog. To su radile jedna grupa firmi, a drugi nacin bio je obrnut – mnogo zaposlenih radnika sa prikazanim minimalnim prometom. Treca je prikazivala minimalni broj radnika kao i promet minimalni. Primer: po odobrenim linijama firma mora na godisnjem nivou da prede nekoliko miiliona km, da utrosi oko 100 miliona dinara za gorivo, a u zavrsnom racunu prikazan trosak goriva bude okok 10 miliona dinara. Shvatate?
3. Firme za obezbedjenje i ciscenje, proverite malo podatke u APRu – ako se krecete po velikim firmama, popricajte sa radnicima iz obezbedjenja pa cete saznati kako se radi u tim bransama.
4. Primeri iz ugostiteljstva su sa teritorije cele Srbije. Obuhvaceni su i veliki turisticki centri poput Zlatibora, Vrnjacke i Soko Banje, kao i mnogi drugi gradovi. Mnogo puta je pisalo u dnevnoj stampi za fiskalne racune iz kafana i kafica da se ne dobije racun, vec papir na kome pise SACEKAJTE fiskalni racun.
5. Ima koliko hocete pekara koje ne izdaju fiskalne racune. Pogledajte malo u okolini skola kada su veliki odmori, retko cete dobiti. NIje grad samo centar, ima pekara i na 5 km od centra, i na 10 km. Ima ih i po Srbiji, u najuzem centru mnogih gradova gde je uvek red do vrata a da nisu bile u PDVu (kada je promet bio 4 miliona).
9.“Posebna prica“ zato sto cesto slusamo samo o problemu proizvodjaca mleka a ne i o ovoj strani price.
10. Uopste ne pricamo o isplativosti u sportu, vec pricamo o kesu koji se vrti neoporezovan. Zasto bi svi u sportu bili privilegovani?
12. Gradjevinarstvo – pogledajte u mnogim gradovima, investitori visespratnicu su u vecini fizicka lica. Kako moze fizicko lice da finansira zgradu od vise miliona evra? Uzmimo samo primer Zlatibora gde ima, mozda i stotinak zgrada, koje su fizicka lica izgradila. Fizicka lica dobavljacima placaju samo „solarno“.
13. Ne samo kladionice, ima jos tu bransi – jos dosta treba pisati o ovoj temi.
Verujem da cete promeniti misljenje o kompetentnosti analize . Sve napisano je iz visegodisnjeg pracenja i analize sive ekonomije
Evo primera za 1. http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/t28292.lt.html
BAS nije prevoznik, vec izdavaoc perona prevoznicima kao i organizato prodaje karata – svoju usluga naplacuje tako sto dobija procenat od prodatih karata.
Pod „Autobuski prevoz putnika“ valjda spadaju i autobuske stanice!?
Inače BAS je prodavao karte i nije plaćao PDV!?
Siva ekononomija je ek. aktivnost nad kojom drzava nema nadzor tj nenaplacuje porez a vezana je za obicne ek. aktivnosti kao prodaja roba i usluga. Neisplata placa je kriminalno djelo, a placati pdv od 10-20% za osnovne zivotne potrebe je ludost kao i astronomske doprinose na place.
Ajmo se pitati ako pljacku stavimo kao legalno kao u slucaju “Narodne” banke Srbije. Kako ona sa svojim “operacijama” (hartija od vrednosti ) unistava domacu valutu kroz inflaciju I ide na ruku “investitorima” I politicarima.
Prodaje dinarske zapise sa kamatom od 10%, da bi financirala deficit koje prave politicari (na kraju se svede na uvoz jer kupuje od “investitora” eure). Kad treba vratiti zapis “investitori” ojacaju dinar za par posto + kamata i matematicki dug drzave raste. Kroz ojacani dinar unistavaju privredu jer favoriziraju uvoz ( nema prirodnog priljeva I odljeva deviza ) a prave inflaciju kad ga puste u opticaj nema dovoljno roba niti usluga za novo stvoreni dinar . I sve je to legalno! A mjeri se u stotinam miliona eura!
Nakon ovoga reci da 1) autobuski prijevoz putnika, 3) firme za ciscenje, 4)ugostiteljski objekti, pogotov 5) prodaja hrane 6) zali Boze sto uopce postoje buvljaci 7) tekstilna proizvodnja 11)gradjevina 12)proizvodnja stolarije po kucama 13)namjestaj od plocastih materijapljackaju drzavu je u najmanju ruku bezobrazno! (op.a nisam htjeo korisiti tezu rijec).
Stavaljati advokate, pjevace, sportiste sa prodavacima na buvljacima, sendvicarima je opet u najmanju ruku …
Postavljate si kriva pitanja, od zrtvi pravite krivca a lopovima koji su legalizirali pljacku sa dva klika misa nista ni nepricate kao niti novine.
Puno pozz
Nele, mene zanima samo siva ekonomija. Vi hocete da kazete kao i Orvel u Zivotinjskoj farmi:“neki kriminalci su jednakiji od drugih“ – svi primeri po bransama zasnovani su na utajama (po glavi privrednika) od vise desetina hiljada evra, pa idu i po neki milion evra. Moja definicija sive ekonomije je: najveca siva ekonomija je pod plastom zvanicne firme, mnogo je manja od neregistrovanih gradjana. Uopste mi nije bio cilj da poredim branse, vec da naveden nacine utaja po bransama. Takodje, perfidno se forsira da je siva ekonomija utaja na kartonskim ulicnim tezgama i borba za prezivljavanje. Ta siva ekonomija nije kod nas strasna. Upravo je strasna ova o kojoj pisem. Buvljak, posebno Pancevacki, obrce vise novcagodisnje nego neki region na jugu Srbije.
Ako vam je APR i njegov specifikum po delatnostima izvor informacija onda to nije relevantno. Elem u Srbiji postoji iscasenost tj. paradoks kod registracije deletnosti. Naime vi mozete osnovati kompaniju i registrovati se za bilo sta i baviti se sa bilo cim. Mozete se registrovati za linijski prevoz ,mozete i dobiti neke linije a sustinski se ne baviti time.. To jednostavno nije relavantno a posebno u svetlu cinjenice da Srbija ima 2-3 ozbiljna prevoznika.
Kompanija registrovana kao DOO moze prizvoditi deleove za avione ali i prodavati leblebije no finansijski izvestaj je jedan. APR nikada ne moze biti izvor za targetiranje sive zone to je skljucivo u domenu Poreske i Carinske uprave uz ispomoc bankarskog sektora.
Srbija ima malo vise ozbiljnih i jakih prevoznika, po obradjenim podacima preko 100. To ne znaci da drugi nisu ozbiljni, vec imaju manji udeo na trzistu u obavljanju prevoza putnika. Vec sam pomenuo za ovu bransu da su podaci ‘ukrstani’ – prihodi, rashodi, dobit, broj radnika (sve APR), broj registrovnaih linija (PKS). Sve ostale branse su obradjene na bazi visegodisnjeg bavljenja materijom sive ekonomije.
Iskreno da Vam kazem ja sad ne znam na koje prevoznike Vi uopste mislite ? Putnicki ili teretni saobracaj. Zeleznicki,recni ili avio ?! Ili pak na distibutine kompanije koje spadaju pod uslugu..?! Gde je utaja poreza?!
Kod putnog putnickog saobracaja dominanti su Kavim i Lasta dok su ostali na ivici rentabilnosti ?! Ne znma jedino gore u Vojvodini kakvo je stanje..? Uglavnom veliki nose snjur..
Iskljucivo na tacku 1 mislim. Ivica rentabilnosti je diskutabilna kategorija – ne mislite valjda da sam izmislio cifru od 80 miliona utajenih poreza i doprinosa? Dostavite mi e-mail i dobicete materijal.
Utaja poreza: ako sakrijete 200 miliona prihoda vec znate da niste obracunali PDV od 20%, ili 8% ako je gradski prevoz. Sto vise krijete promet morate i mnogo vise radnika da sakrijete – porezi i doprinosi na zarade su oko 62%. A gde je porez na dobit kada bi se sve realno prikazalo? Pogledajte na drumovina koliko firmi ima nove autobuse, zar mislite da su svi oni gubitasi – od cega onda obnavljaju vozni park?
Obnavljaju kreditima ,na lizing est.. Evo vam BAS recimo koji je svakako najprofitabilniji i najbrojniji u Srbiji ?
Mislim da precenjujete profit u putnickom saobracaju koji je inace u odnosu na teretni daleko neisplativiji. Kako ste dosli do do te cifre ako se radi o utaji poreza ?!
Inace to je nisko profitna delatnost sa velikim troskovima pa mi je zaista cudno da vam je to nesto interesantno.
Recimo Arriva kao najveci Evropski prevoznik u putnickom saobracaju sa 60.000 zaposlenih prihoduje oko 250,000.000 eura godisnje. Sa nekih 5.000 vozila.
Uh, nesto ne stima u tim podacima. Nasi prevoznici imaju 6000 hiljada autobusa i 24000 radnika – da li to znaci da nasi prevoznici imaju vecu rentabilnost od ARRIVE? Ako su toliko nerentabilni, ponovo pitam, zasto se svi bore da nabave nove autobuse – pogledajte koliko je turistickih agencija nakupovolao novih vozila.
Ko ima 6000 autobusa u voznom stanju ?!? Koliko turistickih agencija kad samo 2 ili 3 funkcionisu sa malo vecim prometom. Nesto stvarno nije u redu sa izvorom informacija koje imate .
Arriva posluje u 15 drzava EU ??
Darko, vrlo se precizno izrazavam – 6ooo hiljada autobusa registrovanih u Srbiji ima u autobuskom saobracaju – bez turistickih agencija. Ponavljam, svi podaci su iz zvanicnih izvora, bez improvizacije.
Sad pogledah ,nije 6000 nego bezmalo 9000 registorovanih autobusa u Srbiji za 2012 godinu od cega 3,500 otpada na Beograd. Ostali regioni imaju po 1,500 sto je prihvatljivo i za mene ocekivano.
Iznenadjen sam brojem autobusa u Bg ali i ukupnim brojem jer ako je tacan podatak da Srbija ima 1,5 miliona putnickih vozila, sto znaci da svaki 5. stanovnik ima automobil ,pitam se koga prevozi 9000 autobusa.
Silne novce Srbija je potrosila na prevozna sredstva u protekloj deceniji .To je potpuni autizam . Recimo od 9000 autobusa samo je 300 potpuno novih registrovano 2011 godine sto znaci da smo apsolutni sampioni u skupljanju evropskog otpada.
Auuu kad ovako iskopam neki podatak potpuno se razocaram u nacionalni razum ,mi smo potpuni diletanti u svakom pogledu.
To je taj silni divlji novac koji pominjem u ovoj bransi – preko 250 miliona evra samo u autobuskom saobracaju. U turizmu se vrti oko 500 miliona evra neoporezovanog kesa (vecinom placanje inosranih aranzmana). Sve u svemu, ogroman novac koji se iznosi iz zemlje.
Nije to siva ekonomija ?! Siva ekonomija je ekonomksa ativnost koja se obavlja van institucija i tu imate nekoliko kategorija iste . Imate i crnu ekonomiju kao kategoriju ali to ne podrazumeva rad na crno.
Platnobilansni deficit koji se ogleda u prekomernom uvozu automobila i recimo velikom prekogranicnom turizmu je nacionalna nesvest ali ne i siva ekonomija. Imate problem sa terminologijom jer iznosenje novca iz zemlje nije siva ekonomija.
Otud vas verovatno Mile ,Sasa i je ne razumemo bas najbolje jer za ekonomske probleme koje Srbija ima siva ekonomija je poslednja rupa na svirali..
Darko, ajde malo pazljivije citaj sta pise – u turizmu se vrti oko 500 miliona neoporezivog kesa (vecinom placanje inostranih aranzmana) – sta ovde nije siva ekonomija: kes koji se iznosi i placaju se inostrani aranzmani bez registrovanja prometa? Uopste ne pominjem svest, vec samo utajene poreze usled neregistrovanja prometa. To Mile, Sasa i ti niste razumeli?
Iznosenje novca iz zemlje je druga faza, akcenat je na neregisrovanom prometu i neplacanju poreza zbog cega se stavara ogromni kes u rukama utajivaca. Kada bi drzava naplatila sve, iz budzeta bi ta sredstva bila iskoriscena za penzije, plate i jos mnogo toga – ne bi se iznosila iz zemlje za kupovinu nekretnina, skupih vozila i jos mnogo toga.
Nije svaki kes neoporezovan. Opet gresite apropo turizma. Nemozete dva ili tri puta oporezovati isti novac ..Neto zaradjen novac recimo u vidu plate ili po bilo kom drugom osnovu, potrosen u Grckoj nije siva ekonomija. To je fakat odliv ali ulazi u platnobilansni saldo. To nije promet ni u privatnoj reziji ni uplatom aranzmana preko agencije.Druga je stvar ako prodajete drogu u Srbiji( crna ekonomija) pa onda letujete u Spaniji. Mada i ta crna ekonomija tezi da opere kapital uvodeci ga u legalne tokove pri cemu se placa porez.
Na stranu sto imate potpuno pogresan zakljucak sto se tice budzeta i njegove funkcije .Da ste rekli da taj novac moze ici za infrastrukturu to bi imalo smisla ali ovako ne..
I jos jednom vam kazem da vise novca udje u Srbiju za kupovinu nekretnina ,skupih vozila i jos mnogo toga nego sto izadje. Kad tako jednostrano posmatrate odliv novca zasto ne razmislite i o oporezivanju priliva novca. Evo idu praznici i sada nasi ljudi a to su sustinski turisti, dolaze u Srbiju i nose u slajpiku novce. I sad ajde da ih oporezujemo da im na svakih 1000 eura uzmemo jos 100 ?!
To o cemu vi pricate zadire u ljudske slobode i Vi jedino mozete reci da bi Srbija recimo trebala da razvija vise svoj turizam da ne bi doslo do odliva deviz.a Onda bi recimo istim onim kanalom koji treba da spaja Beograd sa Solunom moglo da se upumpava Egejsko more u Panonsku niziju, gde je kazu nekad bilo. Karikiram ali nadam se da je ovako prihvatljivije za razumevanje..
Dragane vi ipak, meni se cinite, malo idealizirate a i sa ideoloskih pozicija posmatrate situaciju.. Evo pogledajte npr zadnju recenicu ovoga posta: “Kada bi drzava naplatila sve, iz budzeta bi ta sredstva bila iskoriscena za penzije, plate i jos mnogo toga – ne bi se iznosila iz zemlje za kupovinu nekretnina, skupih vozila i jos mnogo toga“.
Ja sam vjerovatno mnogo cinicniji od vas pa samim tim na poprilicno polarnoj poziciji od vase. Ja naime vjerujem sto vise para izvan Sistema, u zonama sive ekonommije to ce biti veca sansa Srbije da se kasnije podigne na noge. Obyirom da zadnjih desetak godina makroekonosmka politika uospte nije bila domacinska, kad vi kazete ovo “iskoriscena za penzije, plate i jos mnogo toga” ja cinicno naprotiv mislim da bi ta sredstva bila iskoristena samo da kupe jos malo vremena ali ne zbog toga da se ovo vrijeme iskoristi na racionalan nacin vec samo da bi par mjeseci odlozili neminovno dok ne prodje izborna kampanja u koju se uslo. O mnogim stvarima o kojim vi govorite, meni je elemenat sive ekonomije tu minoran problem. Meni je daleko veca frka sto vi u stvari sto vi sasvim jasno identifikujete korumptiranosti sistema I to na srpski specifican nacin. Cini mi se da u dosta drugih zemalja ova vrsta korupcije ne bi bila moguca cisto I mehanickim putem zbog insistiranja na elektronskom placanju. Kod nas korumptiranost Sistema dozvoljava te stvari ali to su netipicni primjeri sive ekonomije a problem nije siva ekonomija vec sistem.
Interesantna tema bi bilo prodiskutovati koliko sam sistem, finasiranje politickih stranaka itd je iz sredstava ostavrenih u zonama sive ekonomije. Da li ima ovoga.
Da, „poreski novac koji dolazi u budzet i treba dati penzionerima koji su svoje penzije zasluzili, prosvetnim radnicima koji rade za izyzeto niske zarade, kao i zdravstvenim radnicima, policiji i vojsci. Ponavljam, to su slojevi drustva koji ce novac potrositi na teritoriji Srbije. Vec sam dao primer 2,2 miliona korisnika budzetskih sredstava da dobije samo po 50 evra vece zarade imacemo 110 miliona evra vecu potrosnju na mesecnom, ili 1,32 milijarde evra na godisnjem nivou. Upravo su to sredstva koja nam nedostaju da bi se privreda pokrenula. Sto se tice uticaja novca iz sive ekonomije na korupciju, to cu posebno obraditi i napisati – bice vrlo zanimljivo. Takodje ce posebna tema biti kako (licni stav) skoro svi koji rade u sivoj zoni ranije ili kasnije su osudjeni na propadanje, a samo oni koji rade 100% legalno opstaju.
Gosn. Dragane
Bilo bi lepo da bez navođenja imena konkretnih firmi, sa X, Y, Z, napišete stvarne priče. To bi bila velika stvar.
Posluje se zbog profita a ne opstanka.Opstanak je disciplina u Srbiji ,to je iznudica.
Ne branim sivu ekonomiju vec pokusavam da Vam sustinski priblizim osnovnu funkciju poslovanja. Porez jeste jedan od nacina da stvarate drzavu ali nije najvazniji.
Pre budzeta vazno je da znate i da hocete da imate funkcionalnu drzavu za njene stanovnike .To u Srbiji nikada nije bio slucaj,nikada.
Dakle nije nacionalni imperativ napuniti budzet a posebno ne u siromasnoj drzavi.Siromasna drzava treba da ima skroman budzet po mogucstvu bez deficita da bi sto vise svoju privredu cinila konkurentnom. Dakle dok vi jurite sivu ekonomiju ja vam kazem da je sustina u tome da se smanjuju stope poreza sto je u direktnoj korelaciji sa smanjenjem sive ekonomije.
Dakle nije vazno opstajati vecno vec praviti veliki profit i stalno ga uvecavati.
Srbija je imala NIS ali ne i sirov naftu i nije bila poenta da NIS traje vecno vec da postane profitabilan.
Dakle kada imate enormnu sivu ekonomiju u drzavi ona je jos uvek ekonomija i ima svoju funkciju na trzistu kapitala.Nije dobar nacin suzbijanja sive ekonomije represivna mera vec stvaranje embijenta u kom ce se obesmisliti ilegalnost. Prodavac droge nikada nece postati legalan trgovac ,osim u Holandiji,i on je pripadnk crne ekonomije i tu su represivne mere nephodne ali kod sive ekonomije to nije slucaj. Sivqa ekonomija profit pravi svojim radom a siva je upravo zbog konkurentnosti tj.drzavnih opterecenja.
Pa recimo ako spustite stopu poreza na usluge prevoza ni jednom vlasniku autobuasa nece padati na pamet da utaji porez. On je ulozio svoj kapital ( autobus) u taj posao i nesigurnost poslovanja svakao nije ono sto mu je potrebno.
No ako drzava ,kao nasa, sustinski tezi monopolima ona ce ,kao sto i radi,uvek praviti ambijent kojim sprecava malog vlasnika da bude konkurentan. Tako zapravo drzava sama stvara sivu ekonomiju i unapred se odrice zelje da je smanji.Onda vi tu upadnete i objasnjavate joj da to sto radi moze jos gore da radi nego sto radi.
Nadam se da Vam je sada jasnije kako taj proces treba da tece..
Kada kazem opstali u poslu u opsste ne mislim preziveli – vec izuzetno dobro situirani, sa dobrom aktivom koja potice iz legalne pasive. Ovim firmama ne smeta ni svetska ekonomska kriza, niti promena vlasti – njima je svaki sistem dobar jer ne rade sa drzavnim firmama uopste, isti radnici im rade godinama, oni se ne opterecuju sa visinom poreskih stopa, nikada i nikoga nisu korumpirali. Ove firme i ne znaju da druge firme imaju problem sa korupcijom. I nikada se nisu zalile na los privredni ambijent.
Poreske stope u Srbiji su u granicama proseka, uopste nisu enormne. Samo je opterecenje zarada previsoko i mora se smanjiti za trecinu – jedina mera koja ce da zavrti privredu Srbije.
Ako bi smanjili stope poreza na usluge, kako predlazes, pre bi gospoda iz sive zone propala – toj gospodi odgovara sto vece poreske stope jer niko od utajivaca nije spustio cenu svojih poreza zbog neplacanja poreskih obaveza drzavi. Problem je sto svi gradjani placaju robu i usluge po punoj ceni, sa uracunatim porezom.
Trenutni nivo sive ekonomije, a pogorsava se u odnosu na prethodne godine, upravo su omogucili drzavni organi ne sprecavajuci je. Drzavnim korumpiranim sluzbenicima bas ovakvo stanje i odgovara – vec sam pomenuo, dokle god ima neoporezovanog novca u opticaju, bice i korupcije od strane uplasenih utajivaca. Pa zar mislite da bi inspktori radili za 40 hiljada dinara mesecne plate?
Ko li je to u Srbiji? U Srbiji i monopolisti imaju probleme a kamo li ostali. Postoji dosta kompanija koje posluje solidno ali to je samo i iskljucivo zahvaljujuci standardu i socijalnom okruzenju. Recimo hladnjacari i tekstilci se oslanjaju na jeftinu radnu snagu i el. energiju itd..
Postoji nekoliko malih kompanija koje imaju stalno ugovoreni izvozni posao i one posluju stabilno. Ali to je zrno peska u pustinji.
Nisam mislio da se smanje stope poreza na usluge vec sve, od PDV do poreza na kapitalnu dobit. To ce morati da se desi jer bez toga ni svi arpski princevi nam nece pomoci.
Inace isplata penzija od PDV je skandal i tu ce drzava morati da se odrekne nekog dela imovine da bi sanirala penzioni fond. Da su imali mozga mogli su prodati Kosovo ( figurativno) ali to su pileci mozgovi.
I jos da napomenem da je najveca utaja poreza kod kompanija koje posluju legalno sto znaci da oni placaju jedan deo poreza a neki deo utaje. Nisu to neki treci ili tek neki tamo cobani iz ilegalnog podruma. Ja mogu da vam ispisem stotine stranica o svim kompanijma u Srbiji i nacinima utaje poreza u poslednjih 50 godina. Najvece utaje poreza (poreska oslobodjenja) u Srbiji nastajale su donosenjem uredbi nekih vlada Srbije. Vi mislite da su to neki losi ljudi,nedomacinskog ponasanja ,skloni malverzacijama a to su u stvari isti oni koje pohvaljuju za uspesno poslovanje.
Recite mi bilo koju uspesnu kompaniju iz Srbije i ja cu vam odmah reci u cemu je kvaka 22.
Ova „analiza“ se uklapa u poznate srpske legende: mi smo bogata zemlja, al’ ONI(političari, direktori…) sve pokradoše…
Siva ekonomija u Srbiji je posledica pokušaja ljudi da prežive, a ne da steknu ekstra profit!
Ako imate ljude bez posla, koji malo šta znaju da rade, oni se guraju u taksiste, trafikante, prodavce na pijaci, dilere, kafane, pekare…U oštroj konkurenciji oni pokušavaju da prežive i kreću se u sivoj zoni samo da bi opstali. Ako bi radili legalno bilo bi ih manje, a robe i usluge bi bile skuplje.
Nama nije problem nemenjanje neodrživog sistema u Srbiji, za koji se znalo da je neodrživ mnogo pre dolaska Miloševića na vlast, nama je problem siva ekonomija, pronevere u javnim nabavkama, Mišković, pare sa Kipra…
Para ima sigurno negde samo ih treba pronaći, a sistem nije problem, još kad bi se povećale plate u javnom sektoru i penzije, onda bi taj „perpetuum mobile“ povećao tražnju u Srbiji za srpskom robom, koji bi povećao proizvodnju i uposlio radnike, tako da bi imali u budžetu više para, kojim bi mogli povećati plate u javnom sektoru i penzije, koje bi povećale tražnju…
Kad ih nadjete napisite ovde javno gde su ?! Samo mi ne pominjite prijateljske Arape koji usput bud receno imaju izreke poput „Pozajmljeni kaput ne cuva od hladnoce“,ili „Zivi slozno sa bratom ali poslujte kao stranci“.
Hoces da kazes Vlado da su svi biznismeni iz grupa koje sam pomenuo u sivoj zoni kako bi preziveli? Taksiste uopste nisam pomenuo. Kako moze da bude tri mlrd.evra utajenih poreza i doprinosa novac za prezivljavanje? pa to je skoro 500 evra po stanovniku Srbije na godisnjem nivou! Da li svaki stanovnik dobija ovaj novac godisnje, da li je pravilno rasporedjen? Nije. Ovaj novac upravo uzima mali broj ljudi, upravo svi ovi koje sam naveo. Ponavljam, to sigurno nisu slojevi koji se bore za „hleba i goli opstanak“
Francuska procenjuje, koja ima 70 puta veći BDP od nas, da ima 4,6 milijardi poreskih utaja, a mi imamo 3 milijarde!? Srpski budžet ima predviđenih prihoda 8 milijardi, a utaji se 3 milijarde evra poreza.
Zato i kažem „analiza“, i zato i kažem ima žita negde, samo treba jače čupati brkove seljaku. Valjda će opet neki Truman poslati jaja.
Na tu godišnju potrošnju dodati jos dvesta miliona i ima za autoput Negotin-Niš.
Evo Dragane ovde imate izvestaj za sve pare. FREN okuplja svesne ljude no ovaj izvestaj ima jednu sistemsku gresku. On se zasniva na postojecem stanju i ne ulazi u dublje drustvene promene koje bi svakao izmenile neke zakljucke.On ne kaze ovo je bilo greska ili ono ce biti greska vec sagledava trenutno stanje iz persepktive teme o sivoj ekonomiji.
http://www.fren.org.rs/sites/default/files/articles/attachments/siva-ekonomija-u-srbiji-studija.pdf
Drago mi je Darko da pratite ovu materiju izuzetno ozbiljno. Pre godinu ipo dana duhovni vodja FRENa, g. Arsic je izjavio da je siva ekonomija u Srbiji na nivou evropske, 12 do 15%. Desetine mejlova sam im poslao kritikujuci ih skoro uvek kada su komentarisali ovu materiju. I materijale sam im slao. Mislim da imam zasluge sto su upravo to analizu radili i uradili, konstatovali su da je 31,9% u tom materijal. Bar na pedesetak mesta mogu da rusim tu analizu zbog cega sam ih kritikovao. I odgovorio mi je clan Fiskalnog saveta, slicnim komentarima kao i vi ovde. Verovatno ste pre 15tak dana su objavili ponovo analizu trenutnog stanja, ostro su kritikovali Poresku upravu Srbije. Dan pre njih ja sam skoro iste zakljucke napisao, cak sam imao i prepisku sa clanom Fiskalnog saveta, prosledio sam ih deo analize materijala iz tacke 1 i dobio veliko priznanje za objavljeno istrazivanje i dobijene rezultate. Mozda cemo i zajedno da obradimo neke teme.
Fokusirajte se na zakljucke u tom tektu i shvaticete zasto to nije tako prioritetna tema u nekom vremenskom horizontu.
U tom tekstu se jasno vidi da povecanje ili smanjenje BDP direktno utice na procent sive ekonomije a da je ucinak na budet minoran.
Na stranu otvarnaje teme o oportunom trosku kod zaposlajavanja vise stotina poreskih inspektora i logistike.
No kod neminovne promene sadasnje ekonomske politike procenat sive ekonomije ce biti drasticno manji i ja verujem da bi to bilo ispod 10 procenata.
Njihova greska u proceni, kao i tvoja jer isto mislis. Videces brzo sledeci materijal o nacinu suzbijanja sive ekonomije za samo godinu dana pa ce ti biti sve jasnije. Sve stavove koje sam izneo, bar do sada, jedini zastupam i obrazlazem, verujem da cu ih i dokazati. Vec pomenuh da FRENovu analizu mogu da obaram bar sa 50 primedbi – osnovni nedostatak njihove analize je sto se bazira na cistu teoriju, naucno istrazivanje sto bi oni rekli. Nemaju saznanja sa terena, iz prakse od 1990. godine kada je krenuo da se razvija privatni sektor.
Dragane ja sve plasticno a vi nikako da razumete. Mora da postoji siva ekonomija u Srbiji ili ce nastati anarhija.Ako previse stezete obruc dovoljno je da jedna duga popousti i ode celo bure…
Posvetite se pronalazenju modusa za zaposljavanje 1.miliona ljudi i siva ekonomija ce biti zanemarljiva. Ako pak pokusate da uterate ,ionako preveliki porez i smanjite poreski jaz dobicete samo jos vise socijalnih slucajeva,nemire i jos veci otpor prema institucijama.
Ocikledno vam nisu jasne posledice tog cina u sirem aspektu.
Darko, moj model govori sve suprotno od toga sto si ti rekao. Da li ti je jasno da u autobuskom saobracaju vlasnici firmi, naglasavam: vlasnici firmi zadrzavaju 80 miliona evra ekstra protifa u sopstvenim dzepovima + svoju zaradu – na ustrb drzave i velikog broja neprijavljenih radnika. Ako se nastavi ovaj put neminovno je sledeci korak anarhija. Ako ove vlasnike sprecimo to da rade, njihov udeo u trzisstu preuzimaju firme koje se bave legalno ovim poslom: legalne firme opstaju, drzava puni budzet, par hiljada vozaca dobija staz i moci ce da se nada penziji – sta je ovde lose i za koga?
Danas je Informer objavio jos jednu analizu, o 350 hiljada stanova koji se izdaju i vlasnici nikome nista ne placaju, 126 miliona evra se zadrzava u dzepovima utajivaca.
Cilj je da se sprece veliki utajivaci, vlasnici, koji drze preko 500 hiljada radnika na crno.
Moj model objasnjava svim strucnjacima kako cemo stimulisati privrednike (vec znas da sam privrednik od 1990. godine) da zaposle nove radnike. Po ko zna koji put objasnjavam: doprinose umanjiti za trecinu i sami privrednici ce uz pritisak drzave da prevedu ogroman broj radnika sa rada na crno u legalan rad – preko 500 hiljada je trenutno radnika na crno. Vec rekoh: naplatom poreza od strane drzave mnogo vise sredstava ce ostati u Srbiji, pokrece se privreda. To cu sve objasniti u posebnoj objavi na sajtu, da ne duzimo vise.
I Dragan i Darko su u pravu al obojica pricaju al niti jedan slusa. Ja Dragane vjerujem da si pronasao gdje je najveca siva ekonomija i na to ti treba cestitati. Ti imas um racunovodje i gledas to cisto kroz matematiku (tolko eura ovoliki posto i cap problem rjesen), a ekonomija je ravnoteza ljudske inteligencije, osjecaja i matematike. I deficit budzeta i siva ekonomija je posljedica losih i neprilagodjenih zakona za privredu Srbije. Pogledaj podatke o sivoj ekonomiji u Europi i sve ce ti biti jasno! Za mene je recimo veci problem ako svercer prodaje uvezenu robu nego sto je prodaje bez racuna.
PS nemoj se uvrijediti za um racunovodje nisam nista mislio negativno.
Puno pzz
Nele sve je ovo u istom cilju,naci resenje. Racunovodje imaju samo jedan nacin razmisljanja: imas problem, cuti, radi, resavaj i idi dalje. Na trzistu sam od 1990.godine, prosao kroz vise poreskih reformi, vise vlasti, vise strucnjaka reformatora, licno obradjenih preko 600 poslovnih godina dokumentacija iz skoro svih bransi – svaki zakljucak je iz vec vidjenih dogadjaja.
Nele, kao sto je atletika bazni sport za sve druge sportove, tako je i knjigovodstvo baza za ekonomiju. Posto mnogi govore da drzava treba da smanji opterecenje kako bi se smanjila siva ekonomija evo mojih predloga koje sam prosledio Vladi g. Dacica:
1. porez na dobit ne povecavati, ostati na 10% (Dinkic povecao na 15%), dobit je kategorija koja se najvise stima pa drzava nece imati nikakve koristi.
2. ukinuti sve parafiskalne namete.
3. nikako ne povecavati stope PDVa sa 18 na 20%, sve dok je siva zona skoro 50% jer cete stimulisati utajivace i dati vetar u ledja sivoj ekonomiji.
4. porez na imovinu nikako ne povecavati, mnogi su nalsedili imovinu gradjenu u srecnim vremenima, ostali bez posla i ne bi mogli povecane namete da izdrze.
5. naplatiti porez na izdavanje, stopu ovog poreza smanjiti sa 20 na 10% kako bi zakupodavci bili stimulisani da plate obavezu.
Sve ove mere treba da obezbede vecu naplatu kako bi se opterecenje zarada smanjilo za trecinu.
Kako ovo izgleda Nele?
sad mi nije jasno oko cega smo se mi sporili. pa sad ja ne znam je ste vi pazlljivo citali darka, mene, mila…poceli smo se odavno ovdje vrtiti u krug temom
Uporno govorim da se drzite konkretnih primera a vi mi navodite taksiste i one na kartonskim kutijama. Uporno govorim o ogromnim parama a vi kazete prezivljavanje. I jos samo da dodam: prvi mejl sam uputio u junu 2011.godine sa jednim materijalom o sivoj ekonomiji. Od tada sam stotinak mejlova poslao Vladi g. Cvetkovica sve do smene, kao i nekoliko stotina mejlova od pocetka nove Vlade. O sivoj ekonomiji se samo kad-kad par reci izgovaralo, uzimam kao licnu zaslugu sto je poslednjih nekoliko meseci intenzivno prica i razmislja. I jos mnogo truda treba.
Prestajemo sa ovom temom, za sada.
pa zato sto pazljivo ne citate. citavo vrijeme je prica oko toga da je izabran banalan primjer sive ekonomije i da mjere vlade unovom budzetu nisu sustinske sto se prije dvije poruke vi se takodjer slozili.
Ma…meni nisu još jasni ni ti autobusi. Kaže se:“vlasnici firmi zadrzavaju 80 miliona evra ekstra protifa u sopstvenim dzepovima + svoju zaradu – na ustrb drzave i velikog broja neprijavljenih radnika.“
Ispada da samo autobuski prevoz ukrade 1% budžetskih prihoda Srbije, a to im nije dosta nego „+ svoju zaradu“.
Ako znamo da najveći autobuski prevoznik u Srbiji ima ceo promet jedva veći od 80 miliona evra, koji inače posluje sa gubitkom, čini mi se, da se ni teoretski ne može ukrasti 80 miliona evra poreza…
Udeo saobraćaja u BDP-u je prilično veliki, i ima oko 2 do 3 milijarde evra dodate vrednosti. Pa je i 80 miliona relativno malo.
Gosn Dragan je, što se vidi po pokrenutoj raspravi, otvorio mnogo pitanja, kao iz Pandorine kutije, pa sad ajde da se sa svima njima izborimo i ostanemo živi. I još jači.
Makroekonomijom se u Srbiji možda bavi 15-20 osoba, mahom plaćenih da nameću ideologije i nečije interese.
Mikroekonomijom se bavi 100 ili 1000 puta vise ljudi, zavisno od definicije, ali svi zarađuju konkretan novac.
i gosn. Dragan je dragocen pogled „odozdo“ na naše problem koji dolaze „odozgo“.
Problem sa sivom i crnom ekonomijom je to što je precizno neuhvatljiva. Da to jeste onda bi bila criminal, ne bi imala efemerne nazive.
I kad bi tako bilo, postavlja se moralno I svako drugo pitanje, ko su najveći kriminalci u Srbiji?
Za sve pitano imam odgovor – vec sam napisao da se desetak godina bavim ovom materijom za svoju dusu, a od 1990. sam na trzistu. Sve je merljivo, a novac pogotovo. Vidite koliko je nama trebalo vremena da se razumemo – a zamislite koliko Vlast tek ne razume stvari? Ili intresne grupe ne zele da razumeju stvari? Za dan dva cete dobiti jos jedan materijal sa temom PARADRZAVA, razmisljanje jednog privrednika koji je na svoj nacin hteo da podrzi nas koji se borimo za bolji zivot.
Dodatna vrednost, pretpostavljam, nije dobit. Dragan ovde navodi primere iz autobuskog prevoza, a ne iz saobraćaja uopšte.
Tri najveće firme u Srbiji, X,Y,Z, koje su ovde navedene imaju ukupan promet od 200 miliona evra…promet. Inače sve su u gubitcima.
A neko utaji 80 miliona evra, pa taj teško to može da uradi i da gorivo ne plati, ne plati vozače, putnike ne preveze (a uzme pare), ne plati gume, registacije, popravke, pranje, saobraćajne kazne…
Najveci autobuski prevoznik u Srbiji je GSP, ali nije dobar primer jer je dotiran od BGDa. Sledeci je Lasta. Lasta je upravo u problemu (zbog svih koji ne registruju promet i nemaju prijavljene vozace), zato sto ima vecu cenu prevoza. Lasta je pravi primer kako legalna firma sa vise hiljada radnika moze da udje u velike probleme usled nelojalne konkurencije firmi koje rade u sivoj zoni. Samo vam se cini Vlado da je tako.
Dragane evo samo jedno pitanje. Nacin na koji autobuski prevoznici kod nas, da li to moguce u bugarskoj, hrvatskoj i rumuniji?
Gde god nema kontrole to je moguce. Samo kontrola moze spreciti. Ovakve utaje su iz godine u godinu vece, osilili se prevoznici pa idu do koske u bezobrazluku. Videli ste primer: firma ima zvanicno samo jednog radnika, 18 miliona prihoda i 21 milion rashoda (izvor APR), deset odobrenih linija po Srbiji koje svakodnevno obavlja – preko 2 miliona km godisnje prodju autobusi – samo za gorivo je potrebno oko 70 miliona dinara. Ta firma po nekoj prosecnoj isplativosti drzanja linija prihod mora da ima oko 220 miliona. I nije dovoljno vlasniku ovoliko utaja vec prikaze gubitak u poslovanju kako bi imao jos vise povratnog PDVa od drzave. STRASNO, prikazati manje od 10% poslovanja, preko 90% na crno.
Ako firma prikazuje gubitak, pocev od drzavnih (lutrija, telekom, srbija gas, i 90% ostalih), onda su oslobodjeni poreza u zavisnosti od prikazanog gubitka. I tako vec godinama…
Pre privatizacije vecina drzavnih firmi je poslovalo godinama sa gubitcima, tako da je omoguceno „kupcima“ tih drzavnih preduzeca, da se oslobode poreza na duzi niz godina kroz gubitak od prethodnih godina.
I zapravo zbog tih velikih, nastaje manjak problem.
A bilo ko ko poseduje bilo koji oblik manje firme od pausalaca do manjih preduzeca, naravno da ne zeli da posluje sa gubitkom, zbog dalje poslovnosti, preko bankarskih kredita i od straha od inspekcija, tako da mnogi dizu svoju dobit. Koliko toliko.