Zastoj u prodaji krompira iz zapadne Srbije

Milija Poledica iz okoline Arilja već 40 godina uzgaja krompir, ali kako kaže, ne pamti teže dane za poljoprivredu od ovih koji su nastupili. Problem je u tome što nema organizovanog otkupa, pa ni pomoć države u vidu subvencija ne znači mnogo, ako roba nema kome da se proda. Veliki trgovinski lanci su zatvoreni sistemi za manje poljoprivrednike, čak i udruženi i sa dovoljnim količinama ne bi mogli da dobiju šansu da svoju robu prodaju većim marketima.

Domaći krompir u problemu

Krompir iz Arilja, jedino može da se preda nakupcima ili Kvantaškoj pijaci. Poljoprivrednici su očajni, jer se krompir uvozi čime se stvara nelojalna konkurencija. Kako kaže ovaj poljoprivredni proizvođač, do 2006.- 2007. godine proizvodnja krompira je bio solidan posao, ljudi iz ovog dela Srbije su opstajali. Međutim, od tih godina situacija se pogoršava, a jednom kada se prekine proizvodnja jako teško se ponovo pokreće.

Uzgoj maline za preživljavanje

Naš domaćin pored krompira gaji i malinu, koja mu je jedina uzdanica i od koje može da preživi dok se neke stvari u agraru ne promene. Malina je svetla tačka za poljoprivrednike ariljskog kraja već duži niz godina, mada se i tu stalno javljaju neki problemi.  Za sada nemaju problema sa nedostatkom berača u ovom kraju. Međutim, Milija kaže da je dosta ljudi otišlo u inostranstvo, i da je samo pitanje vremena kada će i ovaj kraj ostati bez dobrih berača.

Plasman najveći problem

Jedan od osnovnih problema u poljoprivredi je taj što nema plasmana robe, konkretno krompira, pa se čini da je sav trud uzaludan.

Milija navodi da subvencije malo znače, ako ne može svoj proizvod da proda.
„Ne vredi što mi daju subvenciju daju, kada ne mogu da plasiram to što proizvedem. Nešto mora da se sedne, da se popriča, neko mora iz Ministarstva da se trgne malo. Ne mogu ja, kada proizvedem krompir, i „poteram“ ga na Kvantaš ili u Beograd kraj pijaca, da trpim da me ponižava svako kao da sam najgori državni neprijatelj – to ne sme da se dešava. Taj mali poljoprivredni proizvođač mora da bude u nekom povlašćenom položaju“, objašnjava Milija.

Mali proizvođači su suočeni sa kršenjem zakona, jer svoju robu prodaju na kamionima, pa im komunalna inspekcija redovno naplaćuje kazne. Uzrok svih ovih problema leži u neorganizovanom otkupu i plasmanu robe.

On navodi da su 2020. godine silan krompir bacili, dok je u trgovinskim lancima krompir bio 50-60 dinara po kilogramu, sa stabilnom cenom. Njihov krompir niko nije hteo da kupi ni za 10 dinara po kilogramu. Milija sa nevericom ističe da se u samom Arilju u trgovinskim lancima prodaje krompir iz uvoza, a ne njihov.

Kada smo upitali Miliju koje bi cena bila rentabilna u proizvodnji krompira, rekao nam je da je rentabilna svaka cena kada se roba prodaje. Ariljski kraj ne pamti da je kroz svoju dugu tradiciju, koju ima u proizvodnji krompira, bio suočen sa uvozom istog.

Nekada je Arilje imalo 3 zadruge koje su u međuvremenu ugašene. Nove inicijative za udruživanje nije bilo, jer više nema jakih gazdinstava sa kojima bi bilo moguće praviti zadrugu.

Ljudi svih generacija masovno odlaze, jer nemaju uslove za normalan život i rad na selu. Promene u poljoprivredi su neminovne, ako država želi da zadrži seljake na svojim ognjištima.

Ceo video prilog možete pogledati ovde:

Zastoj u prodaji kropmira iz zapadne Srbije