SRBIJA U IZVOZU SEMENSKE ROBE

Već decenijama se naveliko piše i priča o velikim komparativnim prednostima Srbije u izvozu semenske robe. Naša semena su prisutna u velikom broju zemalja Evrope i sveta. Zahvaljujući statističkoj bazi podataka spoljne trgovine možemo u velikoj meri analizirati  akuelne podatke o izvozu semenske robe (pšenice, kukuruza i suncokreta kao najznačajnijih poljoprivrednih kultura). Kakva je stvarno situacija u ovoj oblasti. Srbija ima nekoliko veoma prestižnih institucija u ovoj oblasti (pre svega Institut Tamiš Pančevo, Novosadski institut i Institut Zemun Polje) koji snabdevaju veliki deo tržišta Srbije veoma kvaltitnim semenskim materijalom visoke rodnosti i genetskog potencijala.

Izvoz semenske robe u svetu prethodnom periodu  je dat u sledećim tabelama:

U izvozu semenske pšenice Srbija ima rastući trend  ali je obim izvoza veoma  skroman u odnosu na druge zemlje i potencijale tržišta.

Izvoz semenske pšenice po zemljama je dat u sledećim tabelama:

Najveći deo izvezene pšenice je u okolne zemlje, pre svega u Makedoniju u Rumuniju.

Svetski izvoz semenske pšenice u 000 dolara:

Srbija je pri samom kraju zemalja koje imaju više od milion dolara izvezene semenske pšenice. Ukupan  svetski izvoz semenske pšenice je preko 4,5 milijardi dolara u 2011 godini. Srbija ima udeo od oko 0,21% što je obzirom na potencijale izuzetno mali procenat ili bolje rečeno deo procenta.

Kod kukuruza situacije je nešto drugačija. Nabrojani instituti su uglavnom orijentisani na proizvodnju semenskog kukuruza gde  mogu imati značajne konkurentske prednosti.

Izvoz semenskog kukuruza iz Srbije:

Ukupan izvoz semenskog kukuruza je oko 23,3 miliona dolara u 2011 godini i to je značajno manje nego u 2008 kada je izvoz bio oko 33 miliona dolara i 2009 sa izvozom od gotovo 27 miliona dolara.

Zemlje izvoza semenskog kukuruza su:

Teško je objasniti da mnoge zemlje koje su u inferiornijem položaju u pogledu  proizvodnje semenskog  kukuruza imaju desetak puta veći izvoz kao što je Madjarska, Argenitna, Slovačka, Zambija i sl.

Proizvodnja semenskog suncokreta je u odnosu na ove dve poljoprivredne kulture značajno manja.

Na kraju treba konstatovati da su potencijali proizvodnje i izvoza semenskog materijala na nivou daleko od optimalnog, čak ne na nivou ni suboptimalnog. Ukupna  mogućnost proizvodnje i izvoza semenskog materijala pogotovo u velike zemlje žitnice kao što su Rusija i Ukrajina su značajno veći nego trenutni izvoz. Ova proizvodnja je izvoz pameti i znanja. Na žalost ni tu nemamo adekvatne strategije razvoja i izvoza. Indikativni potencijali trgovine odnosno izvoza Srbije u Rusiju se kreću oko 20 miliona dolara. U Ukrajinu indikativni potencijali izvoza su  oko 21 miliona dolara. Ukrajina uvozi semenskog kukuruza za preko 166 miliona dolara.