Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Prethodnih par meseci cene mesa (pre svega svinjskog) su u trgovinama dostigle cene do 6-7 eura ili oko 750 dinara u najskupljim maloprodajnim objektima. Ta cena je bila i kod preduzeća koja se bave klanjem i preradom mesa a imaju u svoje maloprodajne objekte. Kao razlog je navodjena velika suša i rast cena žive vage tovljenika na oko 250 dinara. Koja bi bila prihvatljiva ili fer cena mesa sa ovom cenom tovljenika. Veoma složeno pitanje koje zavisi od sledećih faktora:
- Proizvodne cene mesa koja se sastoji od otkupne cene žive stoke;
- “Radmana“ odnosno odnosa žive vage i količine dobijenog mesa (sa ili bez kosti);
- Kvaliteta žive vage,odnosno srazmera masti i mesa zaklane životinje;
- Produktivnosti i opremljenosti klanica u smislu brzine i klanja i količine u jedinici vremena;
- Tržišnih uslova odnosno mogućnosti realizacije po višim cenama u odstustvu relevantne konkurencije.
Imajući u vidu sortni sastav kod svinja (ovde ćemo se baviti najvećim delom tom vrstom mesa), može se zaključiti da je sortni sastav pogotovo kod farmskih svinja takav da uglavnom preovladjuju visoko mesnate “plemenite“ sorte sa veoma velikom količinom mesa po jedinici žive vage. Radman kod ovih sorti se kreće od 60 do čak 80% ukupne težine za sve kategorije mesa. Kako se može doći do čiste proizvodne cene mesa na bazi otkupne cene od 250 dinara. Pri ovoj ceni žive stoke proizvodna cena mesa ne može biti viša od 350-360 dinara. E sada prava cena koštanja u klanici zavisi od produktivnosti same klanice, stepena automatizacije linije klanja i naravno ukupne radne snage. Ne treba zaboraviti i druge polutrajne ili trajne prizvode koje imaju daleko bolju kalkulaciju (razne šunke, parizeri isl. gde je masno i vezivno tkivo i drugi sastojci(mesni otpaci) glavni nosilac proizvoda i naravno voda). Ovi proizvodi su uglavnom veoma niskog kvaliteta koji je direktno proporcionalan ceni proizvda. Proizvodna cena bez PDV ne može biti viša od 450 dinara. Obzirom na to da je PDV na meso 8% to je prodajna cena prema trgovinama oko 500 dinara. Sve ostalo je marža trgovine ili pak podeljeno, veća prodajna cena klaničara i manja marža trgovine kombinovano (do prodajne cene od 650-750 dinara). Odluka klaničara i trgovaca da snize cenu od oko 100 dinara po kg nije incirana kako kažu samo padom cena žive stoke (gle čuda odakle tolika ponuda tovljenika odjednom) koja je opet pa inicirana ponudom bilo farmi ili induvidualnih proizvodjača zbog enormnog pada prinosa kukuruza za oko 50%. Sigurno da ima istine i u tome, ali šta je sledeće. Kada se ovaj inicijalni impuls ponude iscrpi onda će cena žive vage skočiti daleko više nego što je pad koji je usledi poslednjih par nedelja. Glavni faktor pada cena svinjskog mesa je sigurno enormni pad tražnje uzrokovan prekompizcijom potrošnje siromašnijih slojeva na jeftinije kategorije mesa (živinsko i sl), i naglo osiromašenje stanovništva prevelikim rastom cena osnovnih životnih namirnica.
Takodje su odgajivači prozvali klaničare i uvoznike da su pribegli uvozu mesa i na taj način značajno smanjili tražnju za živom stokom. Koliko ima istine u tome pokazaće sledeća analiza:
Uvoz svinjskog mesa po godinama u 000 dolara
Kao što se vidi uvoz svinjskog mesa raste po godinama da bi svoj maksimalni iznos dostigao u 2011 godini. Intezitet uvoza se povećava u 2012 godini što pokazuje naredna tabela:
Srbija je u 2012 za prvih sedam meseci već uvezla preko 10 miliona dolara svežeg i smrznutog svinjskog mesa.
Prosečna uvozna cena svinskog mesa je vila u 2011 3,225 dolara po toni ili 3,22 dolara po kilogramu. Imajući u vidu da je kurs dolara i dinara na u toku 2011 godine bio oko 80 dinara za dolar uvozna cena je bila 258 dinara po kilogramu. Mala odstupanja su ove godine tako da za analizu možemo prihvatiti uvoznu cenu od oko 3,2 dolara po kologramu. Uvozna cena ove godine se kreće oko 265-270 dinara po kilogramu. Obzirom da je carina na uvoz 30% uvozna cena mesa je 338 dinara. Proizvodna cena mesa bez PDV je kako je gore navedno oko 450 dinara. Očigledna razlika od oko 100 dinara po kilogramu (bez PDV) uvoznog mesa će praktično ponovo domaći stočni fond dovesti u situaciju da u vanrednim uslovima nedostatka hrane i povećanja njene cene dovesti do ivice ponora. Ovo je već postala tradicionalna praksa da kada cene domaćeg otkupa krenu naviše i pošalju signal da se ova delatnost isplati (naravno subvencije u tovu svinja ne postoje) uz podnošenje svih vrsta rizika ovog posla (bolesti, uginuća, pad prinosa po jedinci tova, veće potrošnje hrane, nekvalitetne stočne hrane i sl) uvoz svinjskog mesa obesmisli i ovako nedovoljnu količinu tovljenika (Srbija je neto uvoznik svinskog mesa i to veoma intezivno i pored svih preduslova za veliku proizvodnju i izvoz) i tako onemogući razvoj ove grane poljoprivrede. Srbija je u 2012 godini prema prosečnoj ceni uvezla oko 3.200 tona ili oko 4,5 kilograma svinjskog mesa po stanovniku. Prosečna potrošnja svinjskog mesa prema nekim podacija je oko 1,2 kilograma po stanovniku mesečno, što znači da je uvoz praktični bio oko 60% ukupne ponude u ovih sedam meseci. Medjutim mora se naglasiti i da je deo uvoza otišao na preradjevine od mesa (kao uostalom i od domaćeg mesa). Glavni deo uvoza je u tarfnom broju 020329 – polutke sa kostima.
Srbija u poredjenju sa zemljama u okruženju:
- Grčka, uvozna cena svinjskog mesa je 2.522 dolara po toni;
- Rumunija …………….2.286 dolara po toni;
- Bugarska………………2.421 “ “
- Hrvatska……………….3.017 “ “
- Slovenija………………..3.160 “ “
- Austrija…………………..2.795 “ “
- Nemačka…………………2.403 “ “
- Rusija……………………….3.221 “ “
Srbija i Rusija imaju istu cenu uvoza svinskog mesa po toni. Kao što se vidi prosečna cena uvoza odabranih zemalja je oko 2500-2600 dolara po toni ili oko 220 dinara po kilogramu. Kada se isključe ili značajno smanje carine (što će u najskorije vreme uslediti) tov svinja u Srbiji sa ovakvom politikom države prema stočarstvu će biti nemoguć. Razlike uvoznih i domaćih cena u ovom trenutku idu u džepove trgovcima i uvoznicima, potrošač i dalje plaća cenu mesa koja je medju najvećima ako ne i najveća u regionu.
Izvanredan tekst! Volim tekstove iz kojih moze puno da se sazna, pa i nauci.
Cena zive vage na Pesteru i diljem Srbije je u padu jer se vlasnici „oslobodajaju“ grla usled nedostatka hrane proizvedene susom. U istom trenutku cena mesa u gradovima raste i taj spread pravi kes od strane nakupaca. Proizvodjac vise voli vrapca u ruci nego li goluba na grani tj. pre ce odmah uzeti kes na vagi nego cekati velike klanicare da „gi obrnu“ pa da novce vrnu….
To je sustina a tacno je da odnos masovnog klanja i novog zapata nije reciprocan pa je jasno da masovno klanje sada automatski ugradjuje visu cenu za sledecu godinu…
No kako je Srbija drzava paradoksa tako je taj pokolj zahvaljujuci nakupcima podigao cene u mesarama pre nego li je kasapin naostrio noz….
Sve lepo napisano ali netacno!
Jeste bila susa ali ona ne utice na cenu stocne hrane, ajd sad redom.
Zabrana izvoza kukuruza: momentalno ga u Srbiji ima bar 500000t od godisnjih potreba, a to je osnovna hrana za svinje. U koncentrate jos ide: sojina sacma i ljuspice, (zabranjen izvoz), rezanci secerne repe, (zabranjen izvoz), pogace od obrade suncokreta ( zabranjen izvoz). Svih domacih komponenti ima vise nego dovoljno za proizvodnju stocne hrane, cak ih ima i previse.
Zasto onda hrana za svinje poskupljuje? Na to je lako odgovoriti zato sto svu sirovinu kontrolise samo nekoliko firmi, Peconi, Kole i Viktorija grupa ima i drugih (Agrokor, Helenic suger…) , ali ovo su tri glavna grobara srpske poljoprivrede i izgladnjivaci naroda.
Rade isto sto i sa secerom i uljem (U Srbiji momentalno ima 400000t secera, godisnja potrosnja 120000t, a u radnjama nema secera. I ulja ima bar duplo vise od godisnjih potreba), jednostavno nema prodaje stocne hrane dok ne dobiju neku cenu koju su zamislili. Klasicno monopolsko udruzivanje koje unistava i proizvodjace i izgladnjuje narod.
Drugi razlog skupog mesa je i broj klanicau Srbiji, koliko sam cuo (mozda gresim) ima oko 250 klanica. To je jedna klanica na 1600 goveda i 3000 svinja, naravno ako bi se sva goveda i svinje klali u praksi na mnogo manji broj. Koliko su takve klanice produktivne smesno je i pricati, a kad nisi produktivan onda si i skup. Srbiji su potrebne 3-4 velike savremene klanice koje bi imale izvozne brojeve i sertifikate za izvoz, kao msto su nekad bili : Srem Sid, Juhor, 29 novembar…, tek onda bi imali savremenu klanicnu industriju i mogucnost izvoza. Ovako imamo meso duplo skuplje od svetskog, a pricamo o poljoprivredi kao izvoznoj sansi, SMESNO!!!
Susa je samo izgovor za dizanje cena koju traze imenovani grobari, stocne hrane ima vise nego dovoljno. I opet se vracam na ono sto stalno objasnjavam monopoli i mali posed ce na kraju unistiti i ono malo sto je ostalo od srpske poljoprivrede.
Gospodine Miso uz svo moje duzno postovanje dozvolite mi da ukazem na nekonzistentnost u vasem izlaganju. Dakle citiram:
„Zasto onda hrana za svinje poskupljuje? Na to je lako odgovoriti zato sto svu sirovinu kontrolise samo nekoliko firmi, Peconi, Kole i Viktorija,…“
Dakle ja sticem utisak da je vase misljenje da je oligopolno ponasanje glavni razlog za poskupljenje stocne hrane. Da ili ne? Sa druge strane vi navodite kao nekonkurentnu preradjivacku strukturu pa tako i predlazete sledece, citiram:
“ Srbiji su potrebne 3-4 velike savremene klanice koje bi imale izvozne brojeve i sertifikate za izvoz, kao msto su nekad bili : Srem Sid, Juhor, 29 novembar…“.
Moje je pitanje sledece. Ako tri cetiri velike firme po vasem misljenju (citirana recenica) formiraju oligopol i uticu na neopravdano povecanje cena stocne hrane, zasto ste uvereni da bi formiranjem tri cetiri velike klanice dobili konkurentnu preradjivacku industriju? Dozvolite da i ja iznesem svoju „teoriju“ zasto su poskupeli ratarski proizvodi, soja , kukuruz, suncokret, psenica… Pokusacu da svoju teoriju predstavim ovako: Perica je zasejao zito ( ili bilo koju drugu kulturu). U istu je ulozio svoj-licni obrtni kapital (za seme, naftu, djubrivo, hemijska sredstva), kao i celokupno svoje nasledje (kapitalna imovina), obradivo zemljiste, mehanizaciju (sredstva za rad) koju je delom kupio njegov deda delom njegov otac a deo i on sam. Uz to Perica je ulozio i neki svoj rad, kako svoj a tako i rad najblizih clanova porodice, doduse samo kad je kampanjski posao kakav u sustini poljoprivreda jeste, ispostavio potrbu i neophodnost. Naisla susa. Nema nacina da navodnjava a cak i da ima obzirom na „penale“ koje Srbija Vode ( Vojvodina Vode takodje) naplacuju za koriscenje tog sistema ( u sustini vode bilo povrsinske ili iz bunara koje je poljoprivrednik samostalno napravio), isplativost je pod velikim znakom pitanja. Dobro, onda kaze,Hm, Perica ipak dobija neke subvencije. One su nekoliko puta manje nego subvencije koje se daju u neposrednom okruzenju, a koje (okruzenje) svoju robu isporucuje na isto trziste (berzu) gde se formira regionalna berzanska cena. Perica kupuje naftu, djubrivo, hemiju, mehanizaciju,… po berzanskim , odnosno nesto vecim cenama, a zatim svoju robu prodaje po berzanskim, zapravo nesto nizim cenama a pri cemu dobija znacajno manje subvencije nego njegovi konkurenti. Sta mu je ciniti? Dakle Perica vec mora da zaradi manje, ali onda, kada je berzanska cena formirana kako jeste, (apsolutno van Pericine kontrole) dodje neki „zakonodavac“ i ukine mogucnost izvoza, sto drugim recima GOVORI: „Ili ces svoj proizvod da prodas ispod trzisne cene ili neces imati mogucnost da ga nikome prodas. Ja sam sila i vlast.“ Perica vidno iznerviran i utucen dolazi kuci, tamo ga ceka supruga koju je uz pomoc nekoliko hiljada evra mita uspeo da zaposli u opstini. Nakon osmocasovnog lakiranja noktiju ona koja nema ni skolu ni kapital ni znanje niti ista radi (jednom reci nema nikakvu komparativnu prednost) ispostavlja najnormalniji zahtev „nesposobnom“ Perici da proda sva ta „sranja“ i preseli se u grad jer ona ne zeli vise da zivi na selu i bude udata za seljaka koji niti postuje letovanja, ni zimovanja, niti se „kulturno uzdize“ u soping molovima, niti ima ikakvu perspektivu osim golog kuluka a pri tome jos i zaradjuje manje od nje kada ona mora i da putuje na posao. Deca nemogu na Dzudo, Tenis i Dziudzicu jer je skupo voziti ih dva-tri puta nedeljno u grad na trening…. Odmoer je misaona imenica jer stoka nece da prestane da jede i pije petnaestak dana dok se Perica sunca u Grckoj. Onda zena izgovara:
„Dakle perice (sa malim p), ili pare na sunce ili prodaj sve to pa samnom u grad, nadji drzavni posao pa da zivimo ko ljudi.“
Perica razmislja, dali da se razvede ili pristane na ultimatum. Onda onako sav nikakav kaze: „vala ne da dam zito ispod cene makar ga zapalio.“
Ne tako davne 2008 najveci broj paora ( pogotovo u Vojvodini) je lozio kukuruz (sagorevao ga u pecima jer je bio jeftiniji od ogreva) jer je tada berzanska cena bila niska a drzava prodavala pricu kako mi zivimo u trzisnoj privredi. Gde se izgubi trzisna privreda ovih dana? Dakle cena kukuruza je po mojoj teoriji povecana jer je berzanska cena u okruzenju povecana a zabranom izvoza drzava narusava sva pravila privredjivanja koja sama promovise, sto ce je kostati mnogo, mnogo vise nego moguci reimport ratarskih proizvoda za sopstvene potrebe. Na kraju, ona otvorenom demonstacijom sile OTIMA zaradu poljoprivrednicima koji imaju priliku da postignu visu cenu a u uslovima „trzisnog privredjivanja“ kakvo se kod nas promovise (kao mi zivimo u trzisnoj privredi), to je nemoralno i to je i KRIMINAL najgore vrste, mnogo gori nego utaja poreza na koju se svi tako zdusno pozivaju kada pricaju o „uredjenim“ sistemima. Gde je Pericina kapitalna dobit, preduzetnicka dobit, premija za rizik,… da ne spominjemo rad. Kako je moguce da neki salabajzer bez ikakvih vestina (skola, znanje i sposobnost) zaradjuje vise radeci u mnogo sigutrnijem i boljem okruzenju a da pri tome ne proizvodi nikakvu novu vrednost? Kada odgovoriite na ta pitanja postace vam jasno zasto skacu cene hrane u svetu. Zato sto ista (proizvodnja hrane) iziskuje strucno znanje, obrtni kapital, prirodne resurse (kapitalnu imovinu),… i predan rad koji mora da donosi vise nego partijsko socijalisticka alhemija. Potrebno je samo da se „uravnotezenje“ postigne a tu vec vreme radi za paore.
I sta se tu ne slaze sa mojim tekstom. Zabrana izvoza je i osmisljena da bi Peconi, Viktorija grupa i Kole sto vise zaradili. Ako pogledas ko su najveci uvoznici repromaterijala za poljoprivredu videces da su to ova tri pomenuta grobara koji seljake zestoko deru prodajuci im repromaterijal.
Ja ovde objasnjavam da se monopol moze stvoriti i odrzavati samo u sprezi sa vlascu sto je ovde slucaj. Imas jos bolji primer: 2011 je donesena odluka da drzava vise ne subvencionise svakog uvoznika vestackog djubriva nego da se samo Viktorija grupa ovlasti za uvoz djubriva i da se sve pare za subvencije daju njoj, a ona ce navodno prodavati djubrivo jeftinije za iznos subvencije. Aj da pogadjamo kose okoristio, a ko placa najskuplje vestacko djubrivo u regionu.
Tri cetiri velike klanice sa savremenom tehnologijom i izvoznim sertifikatima i brojevima ce u svakom slucaju biti produktivnije od 250 malih sa sumnjivom tehnologijom i bez dozvola za izvoz. Naravno ako su u drustvenom vlasnistvu, a ne kod kapitalista.
U svakom slucaju, citam u novinama, da smo nekom seiku poklonili 25000h zemljista, a da cemo mi biti nadnicari kod njega. Ali tako vam i treba trazili ste kapitalizam pa sad uzivajte.
„Zabrana izvoza kukuruza: momentalno ga u Srbiji ima bar 500000t od godisnjih potreba, a to je osnovna hrana za svinje.“ Ma da, zabranimo izvoz kukuruza, oborimo cenu, unistimo poljoprivrednike, unistimo nas glavni izvozni proizvod, povecajmo deficit… I zbog cega? Zbog monopola? Zna se kako se monopol unistava, povecanjem konkurencije i uvoza, a ne zabranama. Zabrana ce taj monopol samo da pospesi. Trziste, trziste resava. Kad zasadimo administrativnu meru, sta i komen nikne?
Zabrana izvoza kukuruza je vec uvedena, inace zalihe kukuruza u Srbiji su za bar 500000t vece od potrosnje. Inace vec je zabranjen i izvoz secerne repe, suncokreta i soje i tu su zalihe daleko vece od potreba.
Zasto je uvedena zabrana? Pa da grobari mogu da kupe jeftinu sirovinu.
Otisli ste isuvise u knjiski efe…Cak bi bio napredak da se tako nesto u Srbiji desava ..
Malo ko je svestan cinenice da u Srbiji sa sto hiljada evra mozete poremetiti cenovnu stabilnost skoro svakog polj.proizvoda..kakva berzanska cena kakvi bakraci …daleko je to od te price..To su samo fantazije.
Na trzistu sve zavisi od trenutne volje onoga ko ima kes.. i ko nema sta pametnije da radi..
Sa nekoliko desetina hiljada eura mozete da talasate BG kvantasem nekoliko nedelja..Ako Vas ne mrzi i ako imate dobre informacije …sto i nije neka mudrost ako ste prodavac semena…ect..
Ceo sistem je precenenjen i pretezno se odvija slobodnom voljom u slobodnom padu sto je tesko pojmiti obicnom coveku koji veruje u drzavu.. Drzava bar ova nasa, nema blage veze ili ti pojma sta se zaista desava u nenim granicama.
Recimo ako MB Farmakom izbaci paradjz napolje cena istog u Srbiji je 100 RSD u suprotnom je 30 RSD. No to tako ne mora biti vec 10 dana kasnije ???
Mozda nezgodan primer ali plastican…