Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Domaći bankarski sektor je snažnije prelivanje uticaja globalne finansijske krize osetio već tokom prve polovine 2009. Nepovoljna kretanja u realnom sektoru stvorila su poteškoće u naplati dospelih potraživanja banaka i porast loših plasmana, a krajnji efekat je i slabiji finansijski rezultat poslovanja banaka u ovoj godini. U tom okviru banke su sve nesklonije preuzimanju dodatnih rizika u poslovanju, a kod pojedinih tržišnih segmenata, na primer stanovništva, verovatno je zbog nepovoljnih očekivanja bio prisutan i pad potražnje za kreditima.
Rezultat bi verovatno bio i lošiji da u REPO poslovima sa NBS nije pronađen stabilan izvor prihoda po osnovu kamata. Ništa manje atraktivno nije bilo ni ulaganje u trezorske zapise Ministarsva finansija kojima je država u celosti finansirala tekući budžetski deficit. Da je poslovanje sa državom za banke ove godine bilo izuzetno lukrativno najbolje ilustruje podatak da će kamatni prihodi iz REPO poslova sa NBS i ulaganja u trezorske zapise premašiti 210 miliona evra. Štaviše, ovogodišnja emisija trezorskih zapisa omogućiće bankama da i u narednoj godini prihoduju dodatnih 55 miliona evra.
Na finansijskom tržištu kreiran je klasičan crowding-out efekat. Država je dramatično istisla privatni sektor. Preduzeća kredite dobijaju na kašičicu, a stanovništvo se čak razdužuje.
Udeo pojedinih sektora privrede u prirastu domaćih kredita u evrima
(na međugodišnjem nivou)
Ukupan iznos odobrenih kredita na kraju oktobra 2009. u odnosu na isti period prethodne godine bio je veći za 1.665,5 miliona evra. Od tog iznosa neto potraživanja od države iznosila su 1.260,9 miliona evra ili 75,7%. Ako se tome dodaju i plasmani javnim preduzećima ispada da udeo države u ukupnom iznosu odobrenih kredita u oktobru dostiže 89,4%. Uprkos tome, rezervisanja za gubitke po kreditima državi u istom periodu su apsolutno smanjeni za 13,8 miliona evra, a po kreditima nevladinim sektorima uvećani za gotovo 263 miliona evra.
Međutim, položaj privrede na finansijskom tržištu će se dogodine dodatno pogoršati. Država ima nameru da u 2010. godini poveća bruto primanja od trezorskih zapisa sa ovogodišnjih 210 milijardi dinara na 246,5 milijardi. Ni to nije dovoljno već je u planu i uvođenje obveznica lokalnih samouprava (tzv. municipalne obveznice). Potonje, za banke mogu biti naročto interesantne budući da je prinos na ove papire najčešće veći od prinosa koji bi se ostvario ulaganjem u državne obveznice.
Prioritetni cilj NBS u 2010. stoga mora biti smanjenje atraktivnosti ulaganja u državne hartije od vrednosti. S tim u vezi je uputno dalje popuštanje restiktivnosti monetarne politike odnosno spuštanje REPO stope.
Na ovaj način se naravno ne smanjuje rizik ulaganja u preduzeća, ali im se makar pruža kakva-takva šansa. Bez ostavljanja prostora privredi i stanovništvu za zaduživanje, očekivani privredni oporavak je nemoguć.
Spuštanje REPO stope će svakako povećavati pritisak na dinar.
Digresije radi, uprkos činjenici da je početkom decembra izvršen dodatni pritisak na devizno tržište jer su preduzeća kupovale devize zbog vraćanja dugova, kao i banke zbog oslobađanja dela dinarske rezerve, glavni uzrok osetnije depresijacije je bio upravo revolt banaka zbog smanjenja REPO stope koja je sa sobom povukla i sve ostale kamatne stope, a pre svega na trezorske zapise što je značajno smanjilo kamatni prinos banaka.
Depresijacija će dodatno pogoršati položaj dužnika. Verovatno i standard građana iako se pomeranje kursa neće preliti na cene jer na tržištu nema inflatornih pritisaka na strani tražnje. Profitna margina bankarskog sektora će se još više suziti, ali depresijacija će istovremeno i limitirajuće delovati na deficit tekućeg dela platnog bilansa.
Zastarela privredna struktura zemlje ne dopušta autonomno smanjivanje deficita, jer Srbija, pojednostavljeno rečeno, nema dovoljno dobara koje bi mogla da izveze. Naš BDP je tokom prethodnih godina rastao relativno brzo, ali pretežno pod uticajem brzog rasta sektora usluga. Njegova struktura je danas izrazito nepovoljna, jer je učešće razmenljivih dobara relativno nisko. Srbija stoga mora što pre napustiti postojeći koncept privrednog rasta, a popuštanje monetarne politike jeste strategijski korak u dobrom pravcu.