Investitori često posmatraju banke kao manje volatilne od nefinansijskih kompanija. Razlog za to je nekoliko faktora: visoka regulacija, manje varijanse u zaradama iz perioda u period, povoljnije dividende, itd. Međutim tradicionalna percepcija investitora o volatilnosti finansijskih institucija u današnjem okruženju nije više održiva. Bankarska industrija je napravila zbrku na širem tržištu duga (balon sa hipotekarnim stambenim zajmovima,) koji je počeo da puca sredinom Maja 2007. godine. Akcije banaka su pale za 31.3% od 1. Januara 2007. godine do 29. Februara 2008. godine mereno SNL Bank Index. U istom periodu S&P 500 je pao za 6.07%.
Evropska Centralna Banka (European Central Bank) u svom izveštaju iz Septembra 2010. Godine razmatra da li je profitabilnost dobra mera performansi banaka. U svom istraživanju koristi uzorak od 12 velikih banaka iz Evrope i US. U ovom izveštaju je sposobnost da se generiše održiva profitabilnost definisana kao mera performansi banaka. Profitabilnost je esencijalna za banke da održe tekuće poslovanje i za investitore da ostvare fer prinos, ali je takođe krucijalna i za supervizore kao garant racia solventnosti čak i u kontekstu rizičnijeg poslovnog okruženja.
Glavni pokretači profitabilnosti banaka su: zarada, efikasnost, preuzimanje rizika i leveridž. Različiti stejkholderi (depozitari, kreditori, akcionari, menadžment) ističu različite aspekte profitabilnosti.
Inicijalni limit ROE je što nije senzitivna na rizik. Dekompozicija ROE pokazuje da rizična komponenta predstavljena leveridžom može znatno naduvati ROE. Ostali elementi rizika se ne nalaze u ROE (npr. proporcija rizične aktive i solventnost) ROE zbog toga ne može biti samostalna mera performansi i dekompozicija ili dalje informacije su nužne da bi se identifikovali razvoj ili moguća distorzija tokom vremena.
Kriza je pokazala kao ROE ne uspeva da diferencira banke sa boljim performansama od ostalih u pogledu održivosti njihovih rezultata. ROE je kratkoročni indikator i mora se interepretirati kao snapshot tekućeg zdravlja. ROE ne uzima u obzir dugoročnu strategiju institucije ili dugoročne štete prouzrokovane krizom. Njene slabosti su očitijuju u vreme stresa.
Da bi se dobila bolja slika performansi banaka ROE mora biti refinirana. Poželjne karakteristike mera bankinih performansi moraju pokriti komparabilnost, stabilnost tokom vremena i sposobnost posmatranja unapred. U tom kontekstu komplementarne Sa ROE su: provaćaj rizika, trošak kapitala, sposobnost finansiranja, kvalitet kapitala i imovine i alokacija kapitala po segmentima poslovanja.
U ovom svom istraživanju Evropska Centralna Banka je proučavala i korelaciju ROE ( uzorku prethodno spomenutoma) sa tržišnim pokazateljima P/E raciom i P/B raciom. Rezultati istraživanja su pokazali da u periodu od 2003 do 2007 uz rast profitabilnosti dolazi do pada P/E raci verovatno kao anticipacija većeg rizika i očekivanja sporijeg rasta u budućnosti. U periodu krize mali ROE prouzrokuje velike P/E racia. Sve ovo nas upućuje da ne možemo staviti znak jednakosti između veći ROE = veći P/E racio. Tzv efekat Moldovski je ovde i te kako izražen.
U istraživanju Evropske Centralne Banke je pokazana mnogo veća korelacija između ROE i P/B racia. Pad u profitabilnosti od 2007 je praćen i sličnim padom P/B raciom.
U praksi se P/B racio vrlo često koristi u relativno vrednovanju. Jedan od razloga je i to što je imovina banka relativno pristupačna za tzv. koncept fer vrednosti i njihova vrednost knjigovodstvena vrednost je po pravilu bliža tržišnim vrednostima nego što je to slučaj sa preduzećima iz realnog sektora. Relativno vrednovanje se koristi veoma često u praksi i zbog njegove povezanosti sa metodom diskontovanja novčanih tokova u koju su ugrađen osnovni postulat vrednosti bilo koje imovine: vrednost predstavlja sadašnju vrednosto očekivanih budućih koristi od te imovine. Da bi pokazali vezu između relativnog vrednovanja i diskontovanja novčanih tokova prisetićemo se Gordonovog modela rasta:
P= sada uvodimo smenu dividenda = EPS X (1-racio isplate dividende) i delimo prethodnu jednačinu sa knjigovodstvenom vrednošću B; i dobijamo sledeću formulu
=
Ako apstarhujemo ostale varijable prethodna jednačina pokazuje da veća ROE implicira veći P/B racio
U nastavku ćemo i mi pokušati da damo svoj doprinos ovom problemu. Pošto smo u jednom od prethodnih napisa konstatovali negativnu korelaciju između P/E racia i ROE sada ćemo na istom uzorku pokazati da postoji znatna pozitivna korelacija između P/B racia i ROE
AIK Banka je imala ROE u periodu od 2007 do 2011(trailing) respektivno: 19,89%; 17,30%; 15,27%; 13,43%; 8,70%
U sledećoj tabeli je prikazan obračun ocenjenog P/B racia za AIK Banku
Ime uporedive banke | P/B (mrq) | ROE |
Erste Group | 0.4615 | 7.723 |
OTP | 0.6966 | 9.478 |
PKO | 2.0542 | 15.397 |
BZ WBK | 2.4630 | 15.524 |
Getin | 1.1996 | 14.559 |
Bank Pekao | 1.8886 | 13.131 |
Bre Bank | 1.4030 | 11.634 |
Bank Milenium | 1.2997 | 9.479 |
Nova Kreditna Banka Maribor | 0.3696 | 2.732 |
BRD – GSG | 1.3516 | 18.997 |
Bank Transilvania | 0.8073 | 6.83 |
Komercni Bank | 1.8249 | 18.728 |
BKS Bank | 0.9078 | 7.703 |
Mortgage Bank | 0.5780 | 16.521 |
First Investment Bank | 0.5613 | 6.706 |
Bank Ochrony | 0.7717 | 6.309 |
Zagrebačka Banka | 0.9460 | 9.093 |
Privredna banka Zagreb | 0.8557 | 9.326 |
Komercijalna Banka | 0.60 | 8.62 |
Agrobanka | 0.2001 | 6.769 |
Univerzal Banka | 0.2294 | 6.054 |
AIK Banka | 0.4291 | 14.262 |
Prosek | 0.995 | 10.708 |
Medijana | 0.832 | 9.402 |
b0 | -0.014313396 | |
b1 | 0.09836829 | |
y=b0+bixi | 0.735335991 | |
Korelacija | 0.717010839 |
Napomene: Vrednosti P/B racia su preuzete sa www.bloomberg.com na dan 13.10.2011
Vrednosti ROE su preuzete sa www.bloomberg.com i odnose se na trailing osnovu prvi kvartal 2011. godine . Pri oceni P/B za AIK Banku se koristila ROE na trailing osnovi za drugi kvartal 2011. godine.
OCENJENI P/B za AIK Banku 0.73
KORELACIJA 0.7170