Slovenačka spoljna ravnoteža

Slovenija je jedina od bivših jugoslovenskih republika koja je u prethodnih 20 godina vodila politiku spoljne i unutrašnje ravnoteže. To znači da je izvoz jednak uvozu i da je potrošnja države jednaka poreskim prihodima.

Postizanje spoljne ravnoteže bilo je moguće ekspanzijom slovenačkih preduzeća na tržišta BJR i bivše SSSR.

Podaci centralne banke Slovenije za 2010. godinu pokazuju kako Slovenija postiže ravnotežu, to jest, kako deficit sa EU “pegla” sa BJR i Rusijom.

Deficit od 978 miliona na tekućem računu sa EU prevaziđen je sa suficitom od 1.416 miliona evra u poslovanju sa ostalim Evropskim zemljama. Najviše sa Rusijom (281 milion evra), Hrvatskom (274), Srbijom (264), BiH (125), Makedonijom (111) i Crnom Gorom (70 miliona evra).

Interesantno je da Slovenci šalju doznake iz Ruske Federacije (43 miliona evra), Hrvatske (32), Srbije (10), dok najviše doznaka iz Slovenije ide u Hrvatsku (103me), BiH (77me),  i u Srbiju (34me).

Interesantno je i da deo suficita u robnoj razmeni sa Hrvatskom Slovenija vrati kroz turističke boravke u ovoj zemlji.

Na kapitalnom računu Slovenija ima deficit sa EU od 101 milion evra (u tome plaćanja EU institucijama 1.812me), dok sa ostalim evropskim zemljama ostvaruje suficit od 659 miliona evra, najviše sa Hrvatskom (278me), Rusijom (185me), Crnom Gorom (87) i Srbijom (77me).

Međunarodna pozicija pokazuje da je Slovenija neto dužnik EU u iznosu od 18,6 milijardi evra, a da su neto poverilac u iznosu od 6,9 milijardi evra drugim Evropskim zemljama.

Najveća neto potraživanja Slovenija ima od Srbije (2,4 milijarde), Hrvatske (1,7), i BiH (1,2 milijarde evra).

Slovenija je u Srbiju do kraja 2010. godine uložila 1.459 miliona evra (iz Srbije je ušlo u Sloveniju samo 34,5 miliona), a kroz kredite su plasirali još 867 miliona evra.

Slovenija je udžbenički primer kako se vode državna i ekonomska politika.