Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Citat iz saopštenja (može se preuzeti i na Srpskom jeziku):
Gross Domestic Product by expenditure approach 2004-2011
The main and the most significant macroeconomic aggregate within the System of National Accounts is Gross Domestic Product (GDP), which represents the result of production activities of all residential institutional units.
The calculation of gross domestic product, in accordance with SNA 2008 and ESA 95 methodology, is based on the existing administrative data sources, as well as based on official statistical surveys, which had been done in KAS.
Table 1: Gross Domestic Product in current prices 2004-2011
The Kosovo GDP during the period 2004-2011 is increased from 2.911,8 Euros to 4.776,1 million Euros. GDP per capita1 is increased from 1,813 euro in 2004, to 2,650 Euro in 2011.
Albanija je u 2011.godini pretekla Bosnu I Hercegovinu po nivou razvijenosti. Srbiju će preteći u 2013. ili u 2014. godini.
Dok se u Srbiji i dalje preraspodeljuje društveno bogatstvo i ekonomija stagnira na teritoriji Kosova i Metohije se beleži impresivan ekonomski rast.
U odnosu na 2008. godinu KiM je imalo rast u tekućim evrima u 2011:
– BDP-a za 21,2%;
– Finalne potrošnje domaćinstva za 15,6%;
– Finalne potrošnje vlade za 14,5%;
– Investicija 39,9%;
– Izvoza robe i usluga 57,5%;
– Uvoza robe i usluga 29,9%;
– BDP-a po stanovniku za 15,7%.
Koliki su minusi u Srbiji u svim ovim veličinama?
BDP u tekućim evrima u Srbiji je pod velikim uticajem promene kursa dinara prema evru. Tako je KiM u 2004. godini imalo BDP per capita 71,7% od srbijanskog, da bi, usled jačanja dinara prema evru, palo na 51,5% u 2008 I došlo do 61,8% u 2011. godini da bi u 2012 ponovo bilo na nivou od preko 70%.
Od 2005. godine BDP Srbije je realno povećan za 12,2% dok je na teritoriji KiM povećanje iznosilo 30,4%. Ako pretpostavimo da je broj stanovnika na KiM povećan za 10% a u Srbiji smanjen za 2% dolazimo do relativno male razlike u porastu po stanovniku: 18,5% na KiM prema 14,5% u Srbiji.
U odnosu na 2008. godinu BDP Srbije je u 2011 bio manji za 1% dok je na KiM realno povećan za 11%. Ove godine se dodatno smanjuje BDP u Srbiji, i raste na teritoriji KiM te se i realne razlike dodatno smanjuju.
Teritorija Kosova i Metohije će i u narednim godinama imati solidan ekonomski rast zato što imaju rast priliva doznaka kojima se povećava potrošnja.
To ne važi za teritoriju Srbije bez Kosova i Metohije iz dva razloga: preduzeća su prezadužena dok se politika preraspodele I dalje sprovodi: zaduži državu većom potrošnjom, a onda privatizuj šta je još preostalo u 2013. i u još par godine.
Ako je devedesetih godina srpska privreda bila pod sankcijama UN, bombardovana, za prethodnih 12 godina ne postoje opravdanja. Najcrnje je, međutim, što se ništa neće promeniti u pravcu stvaranja normalnih preduslova za ekonomski oporavak. Potroši, zaduži se, rasprodaj. Take the money and run.
Ove godine (pre dvadesetak dana zapravo) sam prosao Albaniju na putu od Ohrida (Makedonija) do Petrovca (Crna Gora). Moram da priznam da sam bio izuzetno impresioniran. Prvo, vecina Albanaca su Hriscani, sto i nije bitno, ono sto je bitno u Tirani gotovo svaki drugi (ako ne ono treci sigurno) gradjanin govori Engleski, a Tirana izgleda kao i svaka metropola, s tim da malo vise podseca na azijski deo Turske nego na Evropu. Ono sto je interesantno, citavim putem kroz zemlju (izuzev manjih delova Tirane) nisam video nista starije od tridesetak godina. Dakle, nove kuce (dobar deo jos nedovrsen), nove zgrade, novi putevi, voze se solidni automobili (mozda i bolji nego kod nas) i vidi se da je zemlja u ogromnom zamahu, sve je uzavrelo i na sve strane se nesto radi. Tirana se gradi neverovatno ambiciozno i kvantitativno i kvalitativno, citavi novi autoputevi prolaze kroz nju (nisu jos ni pusteni u saobracaj) a grad dobija barem nekoliko novih kvartova (ono sto sam ja video mada verujem da nisam video sve). Dakle ako je suditi po onome sto sam video i sto sam u kracim neobaveznim razgovorima u Tirani saznao, oni su nas prestigli i po licnom standardu i po BDP-u i to odavno. Ono sto je najinteresantnije citav zamah je nekako podrzan od strane administracije, ili se lako i brzo dobijaju sve dozvole, ili iste nisu ni potrebne ( u smislu kao kod nas vec samo uklapaju u siri urbanisticki plan). Takodje biznis je u „ekspanzivnoj“ fazi i vrlo su liberalni uslovi poslovanja. Cene goriva su slicne kao i kod nas pa pretpostavljam da se i oni finansiraju uglavnom kroz akcize i poreze na „monopolske“ delatnosti. Zao mi je sto nisam obisao Drac i deo uz Jadran za koji kazu da je mnogo reprezentativniji, te u punom turistickom zamahu, ali to planiram da obidjem sledece godine pa cu imati potpuno jasnu sliku, mada kao sto rekoh, Albanija nas je vec prestigla. Ostao je samo onaj „skorojevicki“ duh koji je nekako jos uvek tamo prisutan, pa da covek uopste nema dilemu gde je bolje ziveti.