Tanjug: Pol Krugman i srpska ekonomija

Doktorirao sam na temi “Aglomeracije i robna razmena” gde je najveći doprinos u razvoju ekonomske teorije devedesetih godina prošlog veka dao Pol Kruman. Neposredno po izbijanju svetske ekonomske krize Krugman je dobio nobelovu nagradu za razvoj nove ekonomske oblasti modeliranja ekonomskih procesa u prostornoj ekonomiji.

Krugmanov doprinos ekonomskoj teoriji je ogroman i spada u najkreativnije ekonomske mislioce od kada postoji ekonomija kao naučna disciplina. Još je krajem sedamdesetih godina prošlog veka, veoma mlad, počeo da razvija nove ekonomske teorije i modele, tada o trgovini Sever-Jug, a tokom osamdesetih godina teoriju strateške trgovine. Napisao je mnogo popularnih knjiga o ekonomiji kako bi milionima čitalaca razotkrio ekonomske pojmove, pravila, teorije.

Na jednom skupu sam se, nedavno, pozvao na njegove misli o svetskoj ekonomiji i dugotrajnosti ekonomske krize u Evropi, na šta mi je ekonomista iz Svetske banke ljutito odgovorio kako je Krugman odličan u oblasti ekonomske geografije, ali da su njegovi stavovi u pogledu kejzijanskog izlaska iz krize većom tražnjom pogrešni.

Tako ću se i ja odrediti u pogledu Krugmanovih stavova i naše ekonomske stvarnosti. Mislim da nije tačan stav o izlasku iz ekonomske krize većom potrošnjom u Srbiji, ali da postoji mnogo dragocenih teorijskih dostignuća Krugmana koji se mogu iskoristiti, ili se već primenjuju (dolazak Fijata u Kragujevac je jedan od uspešnih poteza u ekonomskom preobražaju Šumadije i Centralne Srbije).

Mislim da veća potrošnja u Srbiji nije put za izlazak iz krize iz više razloga: (1) mi već imamo negativnu stopu štednje i samo najsiromašnije i ostrvske zemlje imaju veći debalans u potrošnji i štednji od Srbije; (2) višak potrošnje se najvećim delom prenosi u veći uvoz; (3) veća javna potrošnja u Srbiji znači veću korupciju i preraspodelu u korist velikih kompanija, a koja se kroz rast javnog duga prenosi na naredne generacije i opšte siromaštvo u budućnosti; (4) Srbija nije u poziciji SAD, Evropske Unije, Švajcarske ili Japana da može da smanji javni dug štampanjem novca;

Prethodnih 12 godina ekonomskog reformisanja Srbije po receptima MMF-a i Svetske banke: dereguliši, liberalizuj, privatizuj, doveli su do velike preraspodele, nekada društvenog bogatstva, a da je pri tome nivo proizvodnje u Srbiji danas manji nego na početku reformi, trgovinski deficit je ogroman, a javni dug raste vrtoglavo.

Drugačiji pristup ekonomiji je neophodan, i u tome nam ekonomski saveti poput Krugmanovih mogu biti dragoceni. A oni su najdragoceniji u teoriji ekonomske geografije.

U Srbiji se u prethodnih 12 godina pod uticajem realnog jačanja kursa dinara, a time stimulisanja rasta uvoza i destimulisanja izvoza i domaće proizvodnje (čemu proizvoditi kada su uvozni proizvodi, pa i pasulj iz Kirgistana, jeftiniji od domaćih, uz veliku i sigurnu profitnu stopu) stvorila ogromna regionalna neravnoteža: Beograd i Novi Sad su kao uvozni centri (uz prateće delatnosti finansije, trgovina i saobraćaj) imali ogroman ekonomski rast i premašili su nivo razvijenosti iz davne 1989. godine, dok je najveći deo Vojvodine i Centralne Srbije nastavio da tone i da se vraća u davne šesdesete godine prošlog veka. Ima i oblasti koje su bile razvijenije pre Prvog svetskog rata nego danas. Za zaokret u pravcu regionalnog razvoja potreban je izvozno-konkurentan kurs, koji je i nemoguć kada se ima u vidu nivo zaduženosti domaćih preduzeća. Koncentracija ekonomske moći znači i koncentraciju političke moći u ova dva grada.

Ono šta je moguće je infrastrukturnim radovima suprotno od Koridora 10 uticati na stvaranje novih šansi za razvoj proizvodnje u ekonomski devastiranim područjima Srbije. Put Pojate-Preljine je potez u dobrom pravcu. Zabrinjavajuća je informacija da li je potrebno potrošiti 850 miliona evra za nekih 150 kilometara puteva. To daje cenu kilometra veću od 5 miliona evra. Ovde dolazimo do troškova “ugrađivanja” i stvaranja tekućih ekonomskih koristi a kao trošak budućih generacija koje će otplaćivati javni dug. U svakom slučaju, obnova i izgradnja regionalne saobraćajne infrastrukture je metod za ekonomski oporavak najvećeg dela devastirane Srbije.

Dolazak Fijata u Kragujevac je u skladu sa nalazima teorije ekonomske geografije Pola Krugmana da jedan slučajan, ili nameran, ekonomski događaj može da dovede do kompletnog preokreta u prostornoj koncentraciji ekonomije. U tom smislu je dolazak Fijata i pratećih firmi komponentaša već uticao da je u prethodnih godinu i po dana došlo do rasta broja zaposlenih u Šumadijskoj oblasti, a pri smanjivanju broja zaposlenih u gotovo svim ostalim oblastima. Ekonomski oporavak Šumadije delovaće podsticajno na politički pritisak ostalih krajeva Centralne Srbije da traže intervenciju republičkih vlasti kako bi do oporavka i kod njih došlo. Greška koja se sada čini je da se nepotrebno daju stimulacije za otvaranje novih radnih mesta uz malo kriterijuma koji imaju veze sa ekonomskim razvojem. Na primer, proizvođači autodelova bi došli u Kragujevac i okolinu i bez subvencija za otvaranje novih radnih mesta.

Da zaključim, saveti Pola Krugmana su dragoceni u mnogo ekonomskih oblasti i mogli bi da budu primenjeni u ekonomskoj politici Srbije. Međutim, on ne bi smeo da bude zloupotrebljen za pravdanje veće javne potrošnje zarad interesa krupnog kapitala.

Njegovi saveti o većoj potrošnji primenljivi su na neophodnost da Nemačka poveća uvoz kako bi nastupio oporavak periferne Evrope. Ili da se fiskalnim konfederalizmom i niskim kamatnim stopama ECB podstakne oporavak. Srbija je tu veoma specifična.

Pre tačno 20 godina kada smo brat i ja želeli da napustimo fakultet i Srbiju jedan od očevih prijatelja je došao da nas ubeđuje u srpske mogućnosti. Nije završio fakultet ali se trudio da ubedi sinove da to učine. Između ostalog pisao im je i mudrosti poznatih filozofa na zidu njihove sobe. Jedna od njih je glasila “ne postoji osoba na koju možeš naići a da od nje nešto novo ne naučiš”, na šta su mu sinovi dopisali “nisi upoznao našeg tatu” (uspeo je, završili su fakultet).  Ovo bi moglo da važi za Krugmana, proučio je svu ekonomsku teoriju, ali nije upoznao Srbiju.