DETERMINANTE KRETANJA IZVOZA SRBIJE II

Rad pod ovim naslovom sam već objavio na makroekonomiji.org pre oko goidnu dana. Sada, posle objavljenog rada o velikom padu izvoza Srbije u 2012 godini,  neophodno je utvrditi koji su sve izroci  (pojedinačno ili sa udruženim dejstvom) doprineli ovoj negativnoj pojavi. Svi se slažu da domaća privreda posustaje, industrijska proizvodnja (razmenjivih dobara)pada i da Srbija nema praktično šta da ponudi stranom tržištu izuzev poljoprivrednih sirovina. Nastavak istraživanja se bazira na mesečnim serijama podataka o svim varijablama koji imaju snažano dejstvo na kretanje izvoza (uvoz, industrijska prozvodnja, promet na domaćem tržištu, kretanje cena i deviznog kursa).

U analizu se uključuju sledeći parametri:

ü  Industrijska proizvodnja  kao bitna dereminanta izvoza jer proizvodi tzv. razmenjiva dobra;

ü  Uvoz, na bazi ranije sprovedenih ekonometrijskih istraživanja utvređena je visoka korelacije izvoza od uvoza, tj. daj fenomen datira još od pre nekoliko decenija, jer u strukturi uvoza dominantu stavku je godinama  predstavljao uvoz sirovina i repromaterijala;

ü  Devizni krus, kretanje deviznog kursa je od ključnih parametara kretanja uvoza i izvoza,  njegova depresijacija ili apresijacija je  domaninatan faktor, po ekonomskoj teoriji, za intezivirnje uvoznih ili izvoznih aktivnosti.

ü  Promet dobara na domaćem tržištu, pretpostavka je da u slučajevima neelastičnosti proizvodnih kapaciteta i agregatne ponude, a zavisnosti od potcenjenog/precenjenog kursa dinara  višak tražnje na domaćem tržištu biva apsorbovan od strane potencijalne izvozne ponude. To apriori znači da u slučajevima kada postoji tražnja na domaćem tržištu i povoljni cenovni odnos preduzeće će se pre odlučiti da robu proda na domaćem u  odnosu na strano tržište.

ü  Cene,  rast cena dobara i usluga na domaćem tržištu dovodi po pravilu u slučajevima viška ponude deviza na apresijaciju domaće valute i samim tim jeftinijeg izvoza.

Da podsetimo, pre godinu dana  regresiona jednačina koja je najbolje reprezentovala zavisnosti izvoza  bila je oblika:

ln izv. = – 4,53 + 1,13 ln uvoz + 0,455 ln i.p. + 0,342 Ln kurs – 0,128 Ln promet – 0,0494 Ln cene + 0,290 D1

Predictor      Coef    SE Coef      T      P     VIF

Constant      -4,529    2,044    -2,22  0,030

ln uvoz        1,1345   0,1897    5,98  0,000   5,105

ln i.p.        0,4551   0,3026    1,50  0,137   2,537

Ln kurs        0,3416   0,3818    0,89  0,374   3,735

Ln promet     -0,1277   0,2163   -0,59  0,557   3,859

Ln cene       -0,04943  0,05259  -0,94  0,351   1,691

D1          0,29024    0,07156    4,06  0,000   3,329

S = 0,162225   R-Sq = 79,0%   R-Sq(ađ) = 77,1%

PRESS = 2,14331   R-Sq(pred) = 73,73%

Analysis of Variance

Source          DF      SS      MS       F      P

Regression       6   6,4483   1,0747   40,84  0,000

Residual Error  65   1,7106   0,0263

Total           71   8,1589

Durbin-Watson statistic = 0,556474

Istraživanje ove problematike je nastavljeno dodavanjem mesečnih serija podataka napred definisanih varijabli od početka 2011 do juna 2012 godine (90 serija)

Na bazi toga posle više iteracija dobijena je sledeća jednačina:

Ln Izvoz = -0,907  +  0,779 Ln Uvoz     +      0,730 Ln Ind. Proiz.     –    0,490 Ln Kurs

+    0,151 Ln promet     –    0,052  Ln Cene  +   0,349 D1

Karakteristike modela:

• Visok nivo koeficijenta korelacije koji objašnjava 86% varijabiliteta, 14% pojave ostaje neobjašnjen;
• Visok nivo koeficijenata  t – statistike[1] objašnjavaju veliki uticaj odabranih nezavisnih varijabli na zavisnu (pozitivna tendencija);
• Relativno nizak nivo standardne greške modela;

Veoma niska vrednost  DW statisike (Durbin Watson) koja ukazuje na izrazito veliku pozitivnu vrednost autokorelacije reziduala, što znači da modelom nisu obuhvaćeni svi najvažniji parametri kretanja izvoza, takođe  da pored izabrnaih parametara značajan uticaj imaju i drugi koji takođe nisu obuhvaćeni modelom.

Za razliku od prošle godine potvrđuje se hipoteza o dominantom uticaju pada industrijske proizvodnje na izvoz u poslenjih godinu ipo dana. Pada uticaj uvoza, ali raste  uticaj deviznog kursa tj sa apresijacijom dinara od 1% izvoz pada za 0,49% i obrnuto. Dominantno mesto industrijske proizvodnje u determinisanju izvoza i kroz međusobno dejstvo  varijabli u korelacionoj matrici.