Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
http://www.tanjug.rs/novosti/60565/ruzicasta-ekonomija-slikana-sivom.htm
Ukoliko biste želeli da naslikate nečiji portret dodavanjem sive i crne boje lice bi neizostavno postalo tamnije. Vremenom i sasvim mračno, turobno i deprimirajuće. Za razliku od slikarstva u statistici važe suprotna pravila. Slika ekonomije, koju ona kreira i čiji značaj merimo veličinom bruto domaćeg proizvoda (BDP), postaje mnogo životnija i bliža realnosti tek kada se upotpuni sivim i crnim segmentima privrede.
Siva ekonomija je sastavni deo našeg života te stoga ne postoji opravdan razlog zašto bi izostala iz obračuna BDP-a kao što je to danas slučaj sa Srbijom. Pri tom je to i u skladu sa preporukama međunarodnih institucija i zahtevom EU koja je još početkom prošle decenije nametnula obavezu novim članicama da u zvanični BDP uključe i korekciju za sivu ekonomiju.
Publikacija UN-a pod nazivom: „Ekonomija koju ne pratimo sistemom nacionalnih računa“ iz 2008. je u tom smislu veoma bitna. U njoj su date procene učešća sive ekonomije po zemljama, a koje su, gotovo bez izuzetka, preuzete kao reperne vrednosti prilagođavanja BDP-a koje će uslediti. Od zemalja u tranziciji koje su prve pristupile EU siva ekonomija je najmanje učestvovala u generisanju BDP-a Malte i Češke 5,8% i 6,6%, respektivno, dok je njen udeo bio najveći u Poljskoj 15,7% i Litvaniji 18,3%. Od susednih zemalja, Bugarska je zvanični BDP prilagodila naviše za 10,2%, a Rumunija za 17,7%. Početkom 2009. istim putem je krenula i Hrvatska gde je BDP nominalno uvećan za 11,2%, a vremenska serija podataka je korigovana čitavu deceniju unazad.
U pomenutoj publikaciji možemo naći da je udeo sive ekonomije u Srbiji procenjen na oko 14,5% BDP-a. Problemi u statističkom evidentiranju sive ekonomije kod nas su prisutni zbog:
(1) netačnog izveštavanja privrednih subjekata (novostvorena vrednost je potcenjena, a troškovi međufazne potrošnje precenjeni radi umanjenja ili potpunog izbegavanja plaćanja fiskalnih obaveza, a koje se, pak, realizuje putem „naduvavanja“ faktura – najviše u delu pružanja konsultantskih usluga, isplatom zarade „na ruke“, plaćanjem u gotovini bez računa…)
(2) neregistrovanja privredne aktivnosti, nezavisno od toga da li je ona legalna ili ilegalna; i
(3) statističkom neobuhvatanju registrovanih privrednih subjekata (neadekvatne procedure ažuriranja registra privrednih subjekata, klasifikacije delatnosti i samih podataka).
Posmatrano po sektorskoj strukturi istraživanje upućuje na zaključak da je siva ekonomija u Srbiji najprisutrija u trgovini na veliko i malo, i to najviše zbog netačnog izveštavanja. Slede: ostale administrativne i uslužne delatnosti (npr. prižanje advokatskih usluga), građevinarstvo i prerađivačka industrija. Procenjeni obim sive ekonomije u poljoprivredi je mali. Primećujemo i da je izostala procena neobuhvaćene aktivnosti u sektoru pružanja usluga zdravstvene zaštite, kod nas bitnom rezervoaru sive ekonomije.
Krajnji rezultat istraživanja je konzervativno postavljen, verovatno i potcenjen (prisećam se i nedavne izjave Ministarke regionalnog razvoja Verice Kalanović da je udeo sive ekonomije u Srbiji oko 40% BDP-a), ali bih još jednom ponovio da iskustvo drugih zemalja u tranziciji pokazuje da su revizije procene UN-a, bazirane na EUROSTAT-ovom metodi obračuna, po ovom pitanju teško moguće. Pri tom, procenjenih 14,5% se nekako zgodno uparuje sa jedinim zvaničnim podatkom o obimu sive ekonomije u Srbiji koji zvanična statistika redovno ažurira i dobija iz Ankete o radnoj snazi. Reč je o stopi neformalne zaposlenosti koja je u aprilu ove godine iznosila 17%. Stopa neformalne zaposlenosti predstavlja procenat lica koja rade „na crno“ u ukupnom broju zaposlenih.
Da rezimiram. Srbija će vrlo brzo, možda već dogodine, nominalno uvećati vrednost BDP-a za iznos procenjene sive ekonomije. To neće biti rezultat statističke podvale, već je to obaveza koju nameće EU. Korekcija će iznositi između 10% i 15%, verovatnije bliže gornjoj granici ovog intervala.
Srbija time dobija realniji obračun nivoa BDP-a uporediv sa drugim zemljama. Svi indikatori relativne razvijenosti zemlje koji u imeniocu imaju BDP biće povoljniji. Vrednost BDP-a po glavi stanovnika biće veća, značajno će se smanjiti udeo budžetskog deficita i javnog duga, ali i spoljnotrgovinskog deficita u BDP-u. Jedino će život običnog građanina ostati nepromenjen. Mada i on vidi neku vajdu od ružičasto oslikane statistički stvarnosti, makar u delu povoljnijih limita za zaduživanje države koji će se na ovaj način postići. Pravilno izračunat nivo BDP-a je bitan i zbog obaveza koje će Srbija imati u smislu uplata u zajednički evropski budžet, kada joj jednog dana pristupi, ali i prava povlačenja određenih sredstava od EU fondova koji su dobrim delom definisani per capita nivoom razvijenosti.
Vidim da autor pominje nekakve uplate u zajedniciki evropski budzet… Smesno. A tek ova spektakularna izjava Verice Kalanovic o 40 posto BDP-a… Izgleda da mi zivimo u razlicitim drzavama…
Inace, zubari rade na crno, advokati i slicne usluzne delatnosti, ali je sve to manje-vise zanemarljivo i sa stanovista statistike manje vazno, jer je to istili ili cak i manji procenat nego pre 20-30 godina. Sto se tice trgovine na veliko i malo, apsolutno je pogresan stav da je to glavni izvor sive ekonomije. Cak u najvecim zabitima prodavnice nabavljaju robu od velikih distributera i imaju fiskalnu kasu. Takodje, preskocene su ugostiteljske usluge kojih se lavovski deo obavlja na crno.
Inspirativan tekst. Dozvolite da citiram i podvucem dva najbitnija dela ili recenice.
„Procenjeni obim sive ekonomije u poljoprivredi je mali.“
Ovo je tacno, a sada, potrebno je i postaviti jednostavno pitanje zasto je to tako. Zato sto drzava ne ubire neto porez iz poljoprivrede, sto ce reci, naplacene poreze i akcize, najvecim delom vrati nazad kroz subvencije. Dakle ako hocete „nesivu“ delatnost ukinite ili smanjite poreze. Interesantno je primetiti jos jednu stvar. Dakle najprofitabilniji stabilni deo izvozne privrede upravo cini poljoprivreda, gde drzava ne uzima porez, ali i IT industrija koja uglavnom je sva u tzv „sivoj ekonomiji“ (to samo zato sto mafija uvijena u drzavni plast nema sposobnost da ih pljacka), sto po mom misljenju jasno ukazuje gde je koren problema nekonkurentnosti privrednih subjekata ove zemlje.
Sledeca vrlo interesantna interpretacija: „Vrednost BDP-a po glavi stanovnika biće veća, značajno će se smanjiti udeo budžetskog deficita i javnog duga, ali i spoljnotrgovinskog deficita u BDP-u. Jedino će život običnog građanina ostati nepromenjen.“
Drugim recima drzava ce moci dodatno da se zaduzuje (dakle da zaduzuje nas) sto je novi pokusaj EU da alhemijom izadje iz krize. Malo ko ce da nasedne na tako prozaicne i glupe fazone. Otvoreno nudim opkladu da EU (ovakva kakva je sada) ide pod led u roku od tri godine najvise.Nego da rezimiramo: Vodece svetske ekonomije ne pocivaju na socijalnoj drzavi nego na maksimiziranju sloboda (ovde je cak moguce svrstati i Kinu u domenu ekonomske slobode stvaranja). Cinjenice govore da to doprinosi i vecem BDP i procentualno manjem oporezivanju ali i najvecim relativnim standardom i najmanjim brojem siromasnih. Naravno, ono sto ce vecina reci je da su i razlike izmedju bogatih i siromasnih najizrazenije, sto je tacno, ali ne menja napred iznesene cinjenice.
Boki, na poljoprivredne proizvode, ako idu preko pijace, nema nikakvog poreza, tako da je u poljprivredi vrlo relativno sta se podrazumeva pod sivom ekonomijom. Ako posmatramo kroz ucesce u BDP-u onda je situacija obrnuta, jedan deo ekonomije, koji uopste nije mali, kroz poljoprivredu, uopste nije evidentrian. To nije siva ekonomija, jer nema poreza, ali se nigde ne vidi u BDP-u, nije evidentiran promet. Ne treba zaboraviti ni promet alkoholnih pica, meda, vina, mesnih preradjevina…
Gospodine Mile, slazem se sa vama, ipak u uslovno receno idealnom sistemu poljoprivredniku se pri otkupu svih proizvoda placao PDV od 5% (od 01.10. i ovo je 8%) pa je autor verovatno promet preko pijaca i ubrojio u „malu sivu ekonomiju“ racunajuci obim i „gubitak“ od 3% PDV. Medjutim to ne menja sustinu koja podvlaci CINJENICE da gde je god drzava u regresiji, konkurentnost je u progresiji i obrnuto (ne racunajuci monopole naravno).
Sto se tvoje opklade za EU tice, ja mislim da ce to ici cak i brze od tri godine. Nije mi jasno kako ljudi ne vide da kriza u Evropi nije prolaznog karaktera i da je rec o ozbiljnim stukturnim promenama. Mnogi poslovi u Evropi ce narednih godina nestati i nikada se vise nece pojaviti. Mnogi ljudi nikada vise u zivotu nece raditi, a ako i posnu da rade, radice za mnogo manje para nego nekada. Jedino preraspodela moze takvo stanje malo usporiti, da se ne ljosne od ledinu, nego da se mekano prizemlji.
Gosn Mile, uzimajuci u obzir tajming izbora u Nemackoj, te neophodno vreme da se neke stvari tehnicki izvedu dosao sam do perioda od otprilike 3 godine, sto ne znaci da neki „krugovi“ mozda vec sada nemaju potpuno jasan i precizan scenario.