PRETI LI SRBIJI GLAD?

Ovo kataklizmično  pitanje  koje se postavlja u Srbiji kao tradicionalno poljoprivrednoj zemlji  u najmanju ruku nema neki veliki smisao da se upravo ne dešava scenario, koji ako se hitno nešto ne uradi može već za nekoliko meseci  postati veoma aktuelno  ne toliko zbog nedostatka namirnica, nego zbog njihovih cena. Naime već  ovih dana cena mesa se gotovo svuda kreće oko 7 eura, cena istog mesa u Grčkoj je na nivou od 5,5-6 eura prema  podacima od pre dve nedelje. Cena pasulja je gotovo 4 eura (iako Srbija uvozi najveći deo potreba za ovom namirnicom, cena se nije drastičnije promenila u uvozu), dok je špekulativna cena ulja dostigla 200 dinara, što je alarm za ministrstvo trgovine da interveniše iz robnih rezervi.

Dolazi se do druge nepovoljne situacije. Platežno sposobna tražnja svakog dana pada jer ekonomska kriza doprinosi padu realnih i nominalnih zarada, otpuštanju radnika, preko 2/3 radno angažovanog stanovništva ima zaradu  na nivou od 200-250 eura po trenutnom kursu. Preko 1,5 miliona penzionera prima penziju manju od 180eura. Budžetska država je nemilosrdna po pitanju kreiranja nameta tako da je manevarski  prostor potrošnje  sužen na  manje od 70 eura mesečno po nosiocu potrošnje.  Ovakva uznemirujuća situacija preti da pred zimu  eskalira u otvorene  proteste velikog broja gladnih ili polugladnih ljudi.  Pad platežno  sposobne tražnje će uzrokovati da veliki broj ljudi ne budu mogli da podmire ni najosnovnije potrebe za hranom i odevanjem. Veoma je izvesno da pored mesa,  povrća, ulja i sl. trend poskupljenja zahvati i industrijske proizvode za ishranu  pogotovo što se najavljuje da će cena goriva zbog akciza dostići neverovante razmene za srpske prilike ( evrodizel i benizin na nviou   od 1,7 eura,  što će biti definitivno skuplje i od cene goriva u Grčkoj koja se smatra najskupljim u regionu). Niko medjutim ne razmišlja da će  potrošnja goriva drstično padati i da će na taj način izostati  očekivani prihod od povećanja akciza. Ovo može doneti rezutate samo ako je tražnje nulte eleastičnosti i da svako povećanje cena ne uzrokuje smanjenje potrošnje. Bez obzira što je potrošnja goriva ograničeno elastična, ko putuje često kao ja, vidi značajno smanjenje gužvi na putevima, pogotovo u većim gradovima. Sve je više parkiranih automobila koji dobijaju karakter nepokretne imovine.

Da se vratimo poljoprivredi. “Poljoprivreda je velika izvozna šansa Srbije“, “Suficit poljoprivrede preko milijardu dolara i sl“ neki su od novinskih natpisa predhodnih godina ili meseci svejedno.  Da li je tako? Odgovor  je ne. Zašto? Analizirajući izvozne potencijale, konkurentnost i izvozne aktivnosti kompletne poljoprivrede i preradjivačke industrije autor je  došao do sledećih podataka i zaključaka:

• Poljoprivreda Srbije ima vema visoku koncentraciju izvoza poljoprivrednih proizvoda merenih GH indeksom (Gini-Hiršmanov koeficijent);
• Najveći deo izvoza je koncentrisan samo na nekoliko grana i to: smrznuto voće i povrće, kukuruz, konzervisano voće i povrće i žive životinje (goveda).
• Srbija je potpuno nekonkurentna u proizvodnji ranog voća i povrća, mesa i preradjevina  (samo 4%  prihoda o prodaje mesne industrije se ostvaruje kroz izvoz), ribe i prozvoda od ribe i sl.

Treći problem srpske poljoprivrede je stagnacija i opadanje prosečnih prinosa koji se nisu mrdnuli praktično  od početka osamdesetih godina i pored intezivnog razvoja semenskog materijala i veoma dobrih rezultata u izvozu semenske robe domaćih instituta. Broj zasejanih površina pada, prinosi se kreću ciklično u zavisnosti od smenjivanja sušnih i kišnih godina i sl. Srbija je jedina zemlja u Evropi gde su poplave jedini način navodnjavanja zemljišta.

Kako država može pomoći? Na nekoliko načina, pre svega stimulacijom proizvodnje esencijano važnih proizvoda (samo na uvoz paradajza Srbija da oko 14 miliona dolara neto godišnje). Srbija ima velike potencijale u proizvodnji ranog voća i povrća. Stimulisanje  podizanja plastenika, bušenje dubokih bunara za navodnjavanje (prosečna cena bušenja bunara je oko 5000 eura), zapošljavanje značajnog broja radnika i naravno stimulisanje udruživanja proizvodjača i podizanja mini hladnjača po modelu zajedničkih uloga i organizovanog nastupa na tržištu. Takodje osnovna prerada maline donosi dodatne prihode od nekolike eura po kilogramu. Ove godine su jagode bile raritet na pijacama  po ceni od preko  2 eura/kg, jer su celokupnu proizvodnju jagoda otkupili Rusi po ceni od 185-200 dinara/kilogramu. Na žalost Srbija nema ni približno raspoloživih površina spremnih  za ozbiljnu proizvodnju i izvoz poljoprivrednih proizvoda.  Na prste jedne ruke se mogu nabrojati klanice u Srbiji koje imaju tzv izvozni broj  odnosno dozvolu za izvoz mesa i prerađeniva u Evropu i svet (izuzetak su Bosna i Crna Gora)

Ovakva ponuda i ekstremni šokovi kakva je ovogodišnja suša kao i trend kretanja cena  hrane na svetksim tržištima mogu Srbiju odnosno njene  građanje (2/3 siromašnih i relativno siromašnih gradjana) dovesti u veoma nezavidan položaj. Plaćamo cenu neznanja, nestručnosti, nemara i neorganizovanosti prethodnih nosilaca poljoprivredne politike već par decenija. Problem je takođe i činjenica da hrana u prosečnoj potrošnji domaćinstava učestvuje sa gotovo 50%,  vrlo često i više, da su nameti primereni daleko bogatijem društvu i da pri ovakvom scenariju neće biti velikih manevarskih prostora  za dalje stezanje iovako stegnutog kaiša.

Na sledećim grafikonima će biti prezentirani osnovni podaci o kretanju cena  hrane na svetskom tržištu (indeksi kretanja), cena kukuruza, pšenice i sl.

Globalni ineks kretanja cena  hrane od 1990-2012 je 183, što znači da je hrana značajno poskupela, od agusta 2011 do avgusta 2012 cene su  porasle za 20 indeksnih poena.

Indeks kretanja cena hrane od 1990-2012 (avgust)

Cene kukuruza od 1982-2012 godine