Рацио анализа рентабилности: Телеком Србија, а.д Београд

Показатељи рентабилности се деле у две групе. Прву групу чине показатељи рентабилности прихода, који показују рентабилност у односу на приходе од продаје и у ову групу показатеља спадају: стопа бруто добитка, стопа пословног добитка и стопа нето добитка. У другој групи се налазе показатељи који показују рентабилност у односу на инвестиције:  стопа приноса на укупну имовину (Return on assets – ROA), и стопа приноса на сопствени капитал (Return on equity – ROE)  Заједно ове две групе показатеља показују укупну ефикасност пословања предузећа. У наставку дајемо приказ ових показатеља.

Табела 1: Показатељи рентабилности: Телеком Србија, а.д Београд у %

Назив рациа	2007	2008	2009	2010	Конкурент	Индустрија	Лидер
Стопа бруто добитка	n/a	n/a	n/a	n/a	n/a	56.50%	72.20%
Стопа пословног добитка	15.32%	21.58%	20.08%	21.33%	26.09%	13.18%	26.67%
Стопа нето добитка	14.06%	8.66%	11.68%	14.47%	21.05%	8.20%	16.27%
ROA	6.55%	3.81%	5.19%	6.53%	13.47%	4.43%	8.66%
ROE	11.10%	7.58%	10.01%	11.58%	16.56%	8.51%	43.68%

Извори: www.telekom.rs, www.zse.hr, www.telefonica.com и www.morningstar. У овој анализи као конкурента нашем предузећу посматрали смо Хрватски Телеком иако би му можда правилније било доделити статус посредног конкурента, разлог за овој је пре свега недостатак у нашој земљи потпуни компарабилног предузећа у смислу степена пословања у фиксној и мобилној телефонији. Као лидер је посматрана Телефоника а просеци за индустрију су преузети са www.morningstar.com

У случају нашег предузећа видимо да су стопе пословног и нето добитка мање од конкурента док лидер има већу стопу пословног добитка али нижу стопу нето добитка што је последица великог левериџа којег лидер користи у свом пословању на основу ROE лидер видимо да је то дејство левериџа у његовом случају позитивно. Али вратимо се на наше предузеће и на једну позитивну ствар коју можемо извући из анализе његових стопа пословног и нето добитка, а то је да у току посматараног периода долази до њиховог раста и што је још охрабрујуће да је стопа раста пословног добитка током целог периода анализе константно растућа.

Стопа приноса на укупну имовину и стопа приноса на сопствени капитал представљају свеобухватне индикаторе перформанси предузећа. Они показују колико су менаџери успешни у коришћењу средстава која су инвестирана у  предузеће. Поред овога њихов значај произилази и из чињенице да се упоређивањем ових показатеља са ценом сопственог капитала и просечном пондерисаном ценом капитала утврђује да ли се ствара вредност. Предузећа која имају стопу приноса на главницу и стопу приноса на укупну имовину већу од цене сопственог капитала и просечне пондерисане цене капитала требало би да имају и тржишну вредност већу од књиговодствене.

Да ли предузеће предмет наше анализе ствара вредност ако је његова ROE у 2010 11.58% и највиша је у посматраном периоду. Колики је трошак сопственог капитала: Ако је камата на наше државне обвезнице у еврима 7.5% ризик земље 4.2% и тржишна премија 4.5% а бета коју наше предузеће користи приликом одређивања дисконтне стопе коју употребљава за тестирање имовине за обезвређење у просеку 0.9 долазимо до трошка капитала од 15.25% далеко изнад остварених ROE у посматраном периоду а ако погледамо перформансе Хрватског Телекома и још неких компанија из телекомуникацијског сектора у Југисточној Европи не би се могли сложити да се Нашим Телекомом добро управлја како то неки тврде из само њјима знаних интереса

Приликом анализе рентабилности веома се често користи тзв. Du Pont систем анализе који раздваја стопу приноса на просечну имовину и стопу приноса на просечни сопствени капитал  на компоненте. Предност ове анализе је у чињеници да неке мере рентабилности или ефикасности могу бити повезане на користан начин. Приказаћемо то на примеру предузећа које је предмет наше анализе:

Основна Du Pont формула раздваја ROA на две компоненте:

ROA =

ROA = Стопа пословног добитка x Коефицијент обрта просечне имовине

9,59% =              21,33%        x                          0,45

У овом случају смо приликом обрачуна ROA у бројиоцу користили стопу пословног добитка док смо у обрачуну у претходној табели користили стопу нето добитка. Ово је веома чест случај у пракси да разни аналитичари приликом обрачуна одређених рацио бројева користе различите величине  што свакако треба имати у виду приликом преузимања готових подата са некох од услужних сервиса.

Стопа пословног добитка показује са којом ефикасношћу предузеће управља оперативним трошковима, а кофицијент обрта показује колико је предузеће ефикасно у коришћењу укупне имовине.

Стопа пословног добитка и коефицијент обрта укупне имовине посматрани изоловано не представљају одговарајућу меру укупне ефикасности предузећа. Стопа пословног добитка игнорише употребу имовине, док коефицијент обрта имовине игнорише рентабилност прихода од продаје.  Стопа приноса на укупну имовину или способност остваривања зараде решава ове недостатке. До повећања способности остваривања зараде предузећа доћи ће ако дође до повећања у обрту имовине, повећања стопе пословног добитка, или ако се повећају оба коефицијента. Два предузећа са различитим стопама пословног добитка и коефицијентима обрта укупне имовине могу имати једнаку способност остваривања зараде. У случају нашег предузећа видимо како спорији обрт квари његову рентабилност.

Принос на главницу показује способност остваривања зараде у односу на књиговодствену вредност акционарског улога. Висок принос на главницу често одражава прихватање квалитетних инвестицијских прилика и ефикасно управљање трошковима. Међутим ако се предузеће одлучи за степен задужености који је изнад стандарда његове делатности (што наше предузеће не чини), висок принос на главницу може бити резултат превисоког финансијског ризика..

Проширена Du Pont формула омогућава да се поред испитивања утицаја ефикасности управљања трошковима и ефикасности коришћења укупне имовине на рентабилност пословања предузећа испитају и ефекти финансијског левериџа на стопу приноса на главницу. По овој формули стопа приноса на сопствени капитал се раздваја на три компоненте:

ROE = стопа нето добити x коефицијент обрта x финансијски левериџ

11,58% =         14,47%            x             0,45              x            1,77

Претходно смо већ констатовали као лош обрт пословне имовине квари рентабилност предузећа, на овом месту би само још додали да би у будућности предузеће предмет наше анализe настајањеm повољнијих макроекономских услова свакако могло користи и већи степен задужености. За ово налазимо потврду и нашој претходној анализи ливидности и солвентности, наравно смелији закључак о овом питању је потребно донети и након анализе новчаних токова.