Doznake: Rang zemalja prema vrednosti priliva i relativnom značaju u 2011. godini

U bazi podataka UNCTAD-a stoji da je u 2011. godini vrednost doznaka u svetu bila 489 milijardi dolara i da je povećana za 7,7% u odnosu na 2010. godinu, i prevaziđena je rekordna vrednost iz predkrizne 2008. godine.

 

Srbija je bila na 33. mestu sa vrednošću priliva od 3.719 miliona dolara, a udeo u ukupnim svetskim bio je 0,76%. To je 7 puta veći udeo u odnosu na udeo u svetskom stanovništvu, BDP-u, izvozu… Tri puta veći udeo u odnosu na srpski udeo u svetskom izvozu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. Dakle, doznake su veoma značajne za Srbiju, a Srbija je kao izvoznik radne snage u svetskom vrhu.

 

Ispred Srbije je mnogo razvijenih zemalja, te sun a 5. mestu Francuska, 6. nemačka i još niz drugih zemalja, uključujući SAD i Veliku Britaniju.

 

Od BJR na 48. mestu je BiH sa prilivom od 1.959 miliona dolara, zatim Hrvatska na 70. (1.262 miliona dolara), Makedonija na 97. (435), Slovenija na 99. (410) i Crna Gora na 106. (301 milion u 2010. godini).

 

U odnosu na apsolutnu vrednost mnogo je važniji relativan značaj priliva doznaka za zemlje priliva. Među zemljama sa dostupnim podacima na prvom mestu je Tadžikistan, sa udelom od 41,1%, praćen Lesotom (30,7%) i Kirgistanom (25,3%).

 

Bosna i Hercegovina je ispred Srbije sa udelom od 10,9% na 17. mestu, sledi Srbija na 25. (8,3%), Crna Gora na 31. (6,6%), Makedonija na 46. (4,2%), Hrvatska na 74. (2%), i Slovenija na 98. (0,8%).

 

Sa obzirom na činjenicu da su Bosna i Hercegovina i Srbija među najnerazvijenijim zemljama u Evropi (Albanija je na 23. mestu sa udelom od 9,5%) doznake se potvrđuju kao ograničavajući faktor za ekonomski razvoj, jer, čemu raditi ako novac pristiže od tuđeg rada.

 

Doznake imaju ogroman značaj u socijalnom preživljavanju i amortizovanju socijalnih tenzija u društvu.