Madmarx.rs: KREATIVNE INDUSTRIJE U BOSNI I HERCEGOVINI:

Mogućnosti i perspektive razvoja

Hristina Mikić

Analitički izveštaj

Redakcija Centar za istraživanje kreativne ekonomije

O ovom istraživanju

Centar za istraživanje kreativne ekonomije sproveo je u periodu od 20. juna do 20. novembra 2011. godine primarno istraživanje sektora kreativnih industrija u Bosni i Hercegovini u okviru projekta Kreativne industrije Bosne i Hercegovine (broj projekta 182-11 MMC) i programa E761. Rukovodilac istraživanja i glavni istraživač bila je mr Hristina Mikić, predavač na Visokoj poslovnoj školi strukovnih studija u Novom Sadu. Prikupljanje i primarnu obradu i pregled podataka izvršila je Katarina Milenković. Direktor projekta bio je Aleksandar Đerić.

U periodu od 22. novembra 2011. do 17. januara 2012. sprovedena je evaluacija nalaza i analitičkog izveštaja od strane Aide Čengić, nezavisne ekspertkinje za kulturnu politiku BiH i saradnice evropskog portala za nacionalne kulturne politike Compendium (www.culturalpolicies.net), čiji su statistički nalazi i preporuke delom uključeni u finalnu redaktorsku verziju. Finalna autorska verzija urađena je 2. februara 2012. godine a konačna redaktorska verzija u julu i avgustu 2012. godine.

Iako je bilo planirano, u izveštaj nije ušao pregled legislative za najznačajnije grane kreativnih industrija, kao i analiza stanja u oblasti autorskog prava, pa te oblasti ostaju zadatak za istraživanje za eventualni dopunski izveštaj ili za druge istraživače. Detaljniji statistički podaci iz finansijskih izveštaja poslovnih subjekata u Federaciji BiH nisu mogli biti obrađeni i nisu bili dostupni zbog nemogućnosti saradnje sa AFIP – Agencijom za finansijske, informatičke i posredničke usluge dd iz Sarajeva (saradnja pokušavana više puta u julu i avgustu 2011. godine), koja po upravnim nadležnostima prima i obrađuje godišnje finansijske izveštaje; otuda je projektni tim koristio samo javno dostupne i objavljene statističke podatke. Imajući u vidu ovu činjenicu, Centar za istraživanje kreativne ekonomije drži da se ovaj izveštaj o stanju kreativnih industrija u BiH ne može smatrati krajnjim stanjem tog sektora, naročito u pogledu broja privrednih subjekata.

U decembru 2011. godine završeno je i preliminarno objavljeno istraživanje kulturnih industrija BiH, pod nazivom „Rezultati istraživanja: Stanje u kulturnim industrijama u Bosni i Hercegovini“. Istraživanje je nastalo kao deo implementacije MDG-F programa „Kultura za razvoj: Unaprijeđenje interkulturalnog razumijevanja u Bosni i Hercegovini“ kojeg zajednički sprovode UNDP, UNESCO i UNICEF u saradnji sa Ministarstvom civilnih poslova Bosne i Hercegovine, Ministarstvom prosvjete i kulture Republike Srpske i Federalnim ministarstvom kulture i sporta.

Osim što se naš izveštaj odnosi na širi pojam i širi koncept kreativnih industrija, rezultati BiH istraživača u prethodno pomenutom dokumentu bazirali su se uglavnom na prikupljanju i obradi široko dostupnih statističkih podataka o poslovnim subjektima i širim obuhvatom statističke analize (63 razreda delatnosti) kao i podacima neposredno dobijenim putem upitnika od registrovanih privrednih subjekata. Osim ponegde u podacima, oba izveštaja ne isključuju jedan drugog, jer temi prilaze iz različitih uglova i koristeći različite metodologije. Kombinovanjem podataka iz oba izveštaja, istraživači sigurno mogu doći do realne slike stanja i mogućnosti kreativnog sektora Bosne i Hercegovine.

S obzirom da naš izveštaj, prvi takve vrste u BiH i o Bosni i Hercegovini, sadrži i sintetičke obračune i makroekonomske analize privrednih i sektorskih kretanja u Bosni i Hercegovini, analizu instrumenata i mera kulturne politike, zaključke o kulturnoj participaciji u BiH itd, cenimo da je obuhvatniji i da sada pruža najširi uvid u stanje i razvojne perspektive kreativnih industrija u Bosni i Hercegovini.

U Beogradu, avgusta 2012.

Aleksandar Đerić, Centar za istraživanje kreativne ekonomije

Uvod

Izveštaj Kreativne industrije u Bosni i Hercegovini: mogućnosti i perspektive razvoja nastao je u okviru regionalnog kooperacionog projekta i Programa E761. Njegov osnovni cilj je da pruži osnovu za dalji sistemski razvoj kreativnim industrijama u BIH, te da ukaže na značajne mogućnosti i perspektive koje ovaj sektor nudi, kako u smislu izgradnje kulturne raznolikosti i njenog jačanja u Bosni i Hercegovini, tako i iz ugla ekonomskog jačanja lokalnih zajednica.

Izveštaj se sastoji iz pet delova.

U prvom delu pod nazivom Kulturna politika, ciljevi i mere daje se geneza sistemskog pristupa razvoju kulture u BiH, njeni ciljevi i mere.

U drugom delu pod nazivom Administracija, nadležnosti i odlučivanje u kreativnim industrijama analizira se stanje administracije u kulturi, nadležnosti i odlučivanje, sa posebnim akcentom na kreativne industrije i njihovu poziciju u sistemu nadležnosti entiteta, kantona, administrativnih gradova i opština.

Treći deo, Finansiranje kreativnih industrija analizira tekuće stanje finansiranja kulture i kreativnih industrija u Bosni i Hercegovini na nivou različitih nivoa vlasti, kao i ekonomskih instrumenata kulturne politike. Zatim se daje komparativni pregled učešća različitih nivoa vlasti u finansiranju kulture, kao i sa aspekta ključnih aktera kulturnog sistema.

Četvrti deo pod nazivom Participacija u kulturi problematizuje pitanje kulturnih stilova i navika građana Bosne i Hercegovine, kao i njihovu ekonomsku snagu i rashode namenjene podmirivanju kulturnih potreba. Peti deo Konceptualno određenje i tekuće stanje kreativnih industrija u BiH bavi se analizom različitih koncepata kreativnih industrija i njihovim interpretacijama u bosanskohercegovačkom diskursu razvoja kreativne ekonomije.

Na kraju se analiziraju implikacije tekućeg stanja u kreativnim industrijama u Bosni i Hercegovini, kao i ekonomski rezultati i potencijali u kontekstu društvenog i ekonomskog razvoja opština u Bosni i Hercegovini.

U Beogradu, novembra 2011. godine

Autor izveštaja

mr Hristina Mikić

1.  Kulturna politika, ciljevi i mere

Tokom poslednje decenije 20. veka kreativni sektor bio je marginalizovan u BiH, s obzirom na to da su društveno-ekonomske okolnosti iziskivale aktivne mere i sistemski pristup u većini socijalno urgentnih oblasti. Zagovaranje sistemskog pristupa u kulturnoj politici kao i značaj njene implementacije u BIH započelo je 2002. projektom Saveta Evrope i evaluacionim izveštajem o kulturnoj politici u Bosni i Hercegovini Čarlsa Landrija /Charles Landry/.[1] Potom je u junu 2006. godine, na inicijativu Komisije Vijeća ministara BiH za izradu kulturne strategije BiH, kulturni sektor prvi put uključen u revidiranu Srednjoročnu razvojnu strategiju BiH 2004-2007. godine (PRSP), čime je tek stvorena mogućnost da se kulturna politika razmatra kao jedna od strateških politika razvoja društva. Nakon perioda priprema i analize, Strategija kulturne politike BiH usvojena je 2008. godine, te su na eksplicitnom nivou predočeni strateški ciljevi, mere i uslovi za realizaciju strateških okvira razvoja kulturnog sektora u BIH.

Osnove eksplicitne kulturne politike BIH prvenstveno se zasnivaju na nekoliko principa: sloboda stvaralaštva i načina organizovanja, decentralizacija, demokratičnost, multikulturalizam i interkulturalnost, kulturna različitost i otvorenost, uspostavljanje ravnoteže u odnosima različitih umetničkih formi i sadržaja, samoodrživost organizacionog i finansijskog sistema u kulturi i efikasnost mera i instrumenata kulturne politike. Eksplicitna kulturna politika BiH, pre svega, zasniva se na slobodi stvaralaštva i organizovanosti različitih grupa kao preduslovu kreativnog stvaralaštva. Ovo načelo podržano je  različitim oblicima finansijsko-upravne decentralizacije u nekoliko oblasti: pravnoj regulativi, finansiranju i različitim nivoima odlučivanja. Pluralizam kao drugi element eksplicitne kulturne politike BiH obuhvata mozaik nekoliko elemenata: multikulturalizam kao odgovor na raznoliku etničku strukturu stanovništva i njihove kulturne vrednosti i potrebe, koje, s druge strane čine, ujedno i izvor kulturne posebnosti. Kulturna različitost koja najvećim delom karakteriše BiH društvo, proističe iz njene demografske i etničke strukture. U BiH osim tri konstitutivna naroda – Bošnjaka, Srba i Hrvata, svoje kulturne vrednosti i stvaralaštvo potvrđuje i 17 nacionalnih manjina oslonjenih na rad nacionalnih kulturno-prosvetnih društava: KDB „Preporod“, HKD „Napredak“, SPKD „Prosvjeta“, Jevrejskog kulturno-prosvetnog i humanitarnog društva „La Benevolencija“, kao i udruženja i kulturnih društava nacionalnih manjina Roma, Slovenaca, Ukrajinaca, Čeha, Albanaca, Poljaka, Makedonaca, Bugara, Austrijanaca, Nemaca, Turaka, Italijana, Rusina, Mađara, Rusa, Slovaka  i drugih. Kapacitet kulturne raznolikosti afirmiše se kako kroz samooblikovanje i razvoj tradicionalnih vrednosti i sadržaja, tako i kroz stalnu inovativnu praksu svake kulture koja učestvuje u stvaranju zajedničkog kulturnog prostora BiH.[2]

Iz perspektive operativnog diskursa, kulturna politika BiH temelji se na načelima međusektorske povezanosti, kako bi se osigurala efikasna povezanost sa drugim delatnostima i drugim komponentama razvojnog procesa, te jačali sinergijski efekti međusektorske saradnje u izgradnji i oblikovanju budućeg imidža BiH. Na nju se nadovezuju podsticaji efikasnoj kulturnoj poltici koja bi delovala podsticajno na sve oblike stvaralaštva u kulturi, kojom se otklanjaju sva ograničenja i blokade u ukupnom kulturnom razvoju, jače oslanjanje na nove tehnologije i inovativna rešenja u produkcijskom procesu i čijim instrumentima se mogu realizovati strateški ciljevi u kulturnim domenima.

Značajan aspekt kulturne politike BiH, jeste i jačanje samoodrživosti u kulturi, kako u pogledu integrativnosti i međusektorske saradnje koje bi trebale da daju svoj doprinos jačanju samoodrživosti raznovrsnijih kulturnih izraza i kompleksnijih modela finansiranja kulturnih projekata i programa. Na žalost, kako akcioni plan za implementaciju strategije kulturne politike još uvek nije donet, svi postulati savremenih promišljanja o kulturnoj politici u BiH ostaju još uvek na nivou narativa koji deklarativno govore o približavanju bosanskohercegovačkog kulturnog sistema savremenim praksama upravljanja kulturnim razvojem, ali koji ne doživljavaju svoju primenu u praksi.

U Strategiji eksplicitno definisani prioriteti kulturne politike kreću se od deetatizacije, demokratizacije, decentralizacije, preko alternativnih izvora finansiranja, harmonizacije zakonodavstva s EU standardima, do uspostavljanja regionalne i međunarodne saradnje. Među prioritetima, kako opštih, tako i posebnih susreće se više od 25 strateških ciljeva, ali se među njima nijedan ne odnosi konkretno na sistemski razvoj kreativnih industrija, iako je u evaluacionom izveštaju o kulturnoj politici BiH, čitavo poglavlje posvećeno potencijalima kreativnih industrija u cilju razvoja i jačanja kulturnog sistema u BiH.[3] Ipak, strateški ciljevi 8 – kulturna politika i ekonomika kulture, 9 – kulturna politika i sponzoriranje kulture, 10 – kulturna politika i marketing u kulturi i 11 – kulturna politika i kulturni razvoj, mogu biti povezani sa kreativnim industrijama, iako su uopšteno opisani, tj. više kao strategijske oblasti delovanja nego kao strategijski ciljevi. Dokument Strategije prepoznaje kulturne industrije kao jedan od trendova karakterističan za „kulturne transformacije u ravni postindustrijskih trendova“. Prioriteti za akcioni program kulturnog razvoja BiH pominju još i ulaganje u talente za kulturne industrije, agencije za promociju kreativnosti na lokalnom nivou i imaju radni okvir razvoja kroz međunarodnu saradnju, edukaciju, finansiranje kroz evropske fondove i sl.

Akcioni plan Strategije[4] objavljen je 10. novembra 2011. godine i naročito u operativnom cilju 3 (Pojačana uloga kulture u ekonomskom razvoju BiH), povezuje akcioni plan sa pomenutim strateškim ciljevima 8, 9, 10 i 11 (ekonomika kulture, sponzorisanje kulture, marketing u kulturi, kulturni razvoj) i predlaže sledeće prioritete: jačanje sektora kulturnih industrija, jačanje kapaciteta u kulturnom turizmu i jačanje kapaciteta kulturnih ustanova. Jačanje kulturnih industrija postavlja se kroz prioritetne potrebe uspostavljanja klastera kulturnih industrija i standardizovanje merenja sektorskog poslovanja kroz predviđen poseban sektor unutar kulturne statistike. Od mera za postizanje ciljeva i prioriteta tu su povećanje broja preduzeća u kulturnim industrijama, promena broja zaposlenih, uvođenje novih poslova i povećanje kulturne potrošnje. Planirani su i akcioni planovi na svim nivoima vlasti, obuke javnih službenika za problematiku zaštite autorskog prava i primenu zakonske regulative (predviđeno kao četvorogodišnja aktivnost) a među primarnim aktivnostima su izrada analize sektora kulturnih industrija i priprema plana aktivnosti za jačanje kulturnih industrija. Akcioni plan predviđen je za period 2011-2014. S druge strane, u Republici Srpskoj usvojeni su strategija kulturne politike i akcioni plan, za period 2010-2015. godine putem kojih su programirane mere i instrumenti razvoja kulture. Iz ugla narativa koji čine strategiju kulturne politike BiH teško je sada zaključiti kakvi su dometi i njene perspektive.

Istraživanje o kulturnoj politici – finansiranju kulture u BiH koje je sprovela BIRN mreža kroz projekat „Nagraditi najbolje“[5], pokazuje da je većina kulturnih aktera više nego nezadovoljna situacijom u kulturi BiH. Primedbe idu na vrlo apstraktno postavljene smernice i koncepte koje većina kantona ne razume kao polaze za javno delovanje i praktičnu implementaciju[6]. Stagnacija u reformi kulturne politike, uprkos donošenju Strategije, dovela je predstavnike javnih industitucija, privatnog i civilnog sektora da tokom realizacije trodnevne radionice o kulturnom menadžmentu (juli 2011) u organizaciji produkcijske kuće Deblokada usvoje dokument “Stolačka deklaracija o kulturi u Bosni i Hercegovini” kojom se predlažu mere u cilju sistematskog reformisanja kulturne politike, njenog vođenja po principu “odozdo na gore” odnosno njeno kreiranje od umetnika ka nivoima vlasti i dr.[7] Jedan od zahteva koji se navodi u ovoj Deklaraciji jeste i revidiranje kulturne politike, te definisanje instrumenata koji će na adekvatan način da doprinesu boljem i efikasnijem reformisanju kulturnog sistema u BiH. Potom je u istom periodu održana i konferencija “Stanje institucionalne kulture u BiH” u organizaciji Međunarodnog teatarskog festivala MES, kako bi se ukazalo na probleme u institucionalnoj sferi kulture, ali posredno i na ograničenja razvoja civilnog sektora u kulturi.[8] Na konferenciji je osnovano telo Kulturna inicijativa, koje bi trebalo da radi na animaciji i podizanju javne svesti o neophodnosti reforme u kulturnom sistemu.

2. Administracija, nadležnosti i odlučivanje u kreativnim industrijama BIH

U Bosni i Hercegovini oblast kulture je decentralizovano uređena. Ministarstvo civilnih poslova BiH nadležno je za utvrđivanje osnovnih principa koordinacije, usklađivanje planova entitetskih tela vlasti i definisanje strategije na međunarodnom planu u oblasti kulture. Na nivou entiteta postoje ministarstva nadležna za pitanja kulture i to u Republici Srpskoj Ministarstvo prosvete i kulture, dok u Federaciji BiH nadležnosti u oblasti kulture sprovodi Ministarstvo kulture i sporta. Dalje nadležnosti se koordiniraju na nivou kantona kojih ima 10 i u kojima se upravni poslovi iz oblasti kulture i informisanja obavljaju na nivou kantonalnih ministarstava (npr. u Tuzlanskom kantonu ova nadležnost pripada Ministarstvu kulture, obrazovanja, nauke i sporta). Poslednji nivo odlučivanja čine opštine grupisane prema pripadnosti određenom kantonu kojih ima 141 (Federacija BiH 79 opština, Republika Srpska 62 opštine), dok su osnovni nosioci upravne funkcije u kulturi na nivou opština odeljenja za društvene delatnosti (npr. u opštini Tuzla to je odeljenje za razvoj, preduzetništvo i društvene delatnosti; u Istočnom Sarajevu to je odeljenje za privredu i društvene delatnosti).

Ministarstvo civilnih poslova u sklopu svojih nadležnosti bavi se pitanjima koordinacije aktivnosti i usklađivanja planova entitetskih tela vlasti u oblasti kulture, definisanja strategije na međunarodnom planu u oblasti kulture. Deo poslova koji se odnosi na kulturna pitanja, obavlja Sektor za nauku i kulturu. U njegovoj nadležnosti su pripremanje i izvršenje propisa, poslovi i zadaci  koji su u nadležnosti Bosne i Hercegovine i koji se odnose na utvrđivanje osnovnih principa koordinacije aktivnosti, usklađivanja planova entitetskih tela vlasti i definisanje strategije na međunarodnom planu u područjima nauke i kulture, učestvovanje u radu međunarodnih organizacija iz oblasti nauke i kulture i obezbeđivanje međunarodnih obaveza BiH, priprema međunarodnih sporazuma/ugovora iz oblasti nauke i kulture. Svoj osnovni posao Sektor zasniva na evropskim reformskim dokumentima i principima međunarodnih asocijacija iz oblasti nauke i kulture, te oslanjajući se na krovna dokumenta Evropske unije i Ujedinjenih nacija.

Federalno ministarstvo kulture i sporta vrši poslove iz nadležnosti Federacije koji se odnose na različite kulturne domene (kulturno nasleđe, muzeji, arhivi, bibliotekarstvo, izdavaštvo, izvođačke umetnosti, filmsko stvaralaštvo, civilne inicijative u oblasti kulture i dr) i sport. Ministarstvo je podeljeno na tri sektora: za kulturno-istorijsko nasleđe i kulturu (uključujući i Zavod za zaštitu spomenika), sport i centar za mlade, dok se u ostalim sektorima obavljaju pravno-administrativni i finansijski poslovi. Podrška programima kroz konkurse još jedna je aktivnost koju realizuje ovo Ministarstvo.

Ministarstvo prosvjete i kulture Republike Srpske nadležno je za sprovođenje kulturne i obrazovne politike u Republici Srpskoj. Ministarstvo je nadležno za zaštitu i korišćenje kulturnog nasleđa, muzejsku, arhivsku, bibliotečku, izdavačku, pozorišnu, muzičku, likovnu, filmsku i estradnu delatnost, pripremanje programa i sporazuma o kulturnoj saradnji na nivou Republike Srpske, vođenje registra javnih glasila i obavljanje ostalih poslova od značaja za razvoj kulture na teritoriji Republike Srpske. U sastavu Ministarstva su Republički zavod za zaštitu kulturno-istorijskog i prirodnog nasleđa i Arhiv Republike Srpske, a takođe je nadležno i za još osam institucija od značaja za razvoj kulture na teritoriji Republike Srpske (Narodna i univerzitetska biblioteka Republike Srpske, Muzej Republike Srpske, Muzej savremene umjetnosti Republike Srpske, Narodno pozorište Republike Srpske, Dječije pozorište Republike Srpske, Javno filmsko preduzeće Republike Srpske „Srna film“, Javna ustanova „Književna zadruga“).

Nijedan administrativni organ ne prepoznaje kreativne industrije kao svoju nadležnost, niti u tom smislu postoje odeljenja, funkcije i sl. koje se na sistemski način bave pitanjima njihovog razvoja. Slično, kao i u zemljama u regionu (npr. Hrvatska, Crna Gora, Makedonija) nijedan državni organ kao predmet svojih nadležnosti nema kulturne ili kreativne industrije, a još manje  implementaciju strateških projekata razvoja ovih delatnosti. I dalje su dominantne tradicionalne strukture državne vlasti, koje pristupaju kreativnim industrijama po resornom ili granskom principu, odnosno kroz prepoznavanje pojedinih grana kao što su izdavaštvo, filmsko stvaralaštvo i produkcija.