UTICAJ KRETANJA PONUDE I TRAŽNJE NOVCA NA INFLACIJU U SRBIJI OD JUNA 2011-JUNA 2012

Ova rad ima za cilj da definiše neka nova saznanja o uticaju ponude i tražnje novca na inflaciju i da malo relativizuje pojam koji se u ekonomskoj teoriji i praksi često glorifikuje a to je da ako cene nastave da rastu i pored restriktivne monetarne politike onda na inflaciju  presudan uticaj imaju troškovi. To je de facto tačno,  ali uz jednu važnu napomenu, a to je da se tražnja novca i brzina njegovog opticaja ne menjaju, odnosno takodje ne rastu. U protivnom ova teza delimično pada u vodu jer i pored rasta troškova značajan uticaj i imaju faktori na strani monetarne ponude i tražnje. Bez pretenzija za korišćenjem složene ekonometrijske aparature koju korisi NBS, ovom prilikom će se analiza zasnovati na osnovnim monetarnim relacijama. U tu svrhu neophodno je poći od osnovnog monetarnog indetiteta da je  novčana masa puta brzina opticaja novca jednaka sumi cena i društvenog proizvoda  pa  je

M * V = P * Y   ………………………(1)

Pri čenu je M – Novčana masa M1

V – Brzina opticaja novca

P – Nivo cena

Y – realni obim proizvodnje i usluga

Nivo cena u zemlji jednak je

M * V                                                                                                                         Δ M * ΔV

P = ————  (2) odnosno pošto se sve promene dogadju u vremenu  Δ P=———- (3)

Y                                                                                                                                   ΔY

U cilju jendostvavnijeg izračunavanja tražnje novca jednačina se može urediti i kao:

Δ M                                       Δ Ms

(4)      ΔP =———————  ili  Δ P = ——————  (5)

Δ 1/V  * ΔY                              Δ Md   ,    nivo cena je količnik ponude i tražnje novca.  Za razliku od ponude novca koja je data kroz novčanu masu M1 (jedan do monetarnih agregata) tražnja novca je  funkcija brzine opticaja novca i nivoa realne proizvodnje.  Brzina opticaja novca je veoma složen mehanizam i na njega utiču brojni faktori. U inflatornim vremenima imaoci novca teže da ga se što pre oslobodne jer su oportunitetni troškovi držanja jako veliki i samim tim raste brzine njegovog opticaja.

Elementi za izračunavanje datih parametara su:

Izvor: Statistički bilten NBS, juni 2012.

Kao što se može videti, cene su u drugoj polovini  2011 bile u stagnatnom rastu u odnosu na juni 2011 godine, da bi od početka godine lagano počele da rastu tako da je bazni indkes rasta cena od juna 2011 do juna 2012 oko 3,1%. Rast novčane mase u istom periodu je bio 6,1% tj, dvaputa više od rasta cena, što samo po sebi govori da je došlo do rasta tražnje novca. Medjutim veoma bitan faktor je i rast/pad relnog društvenog proizvoda.  Prema jednačini (5) porast cena od 3,1 posto je rezultat  porasta ponude novca za 6,1%, smanjanja brzine opticaja novca (porasta tražnje za novcem za 24,8% i pada realnog društvenog proizvoda za 18%. Brzina opticaja novca je konstanto padala u posmatranom periodu od 0,65 mesečno do 0,51, godišnja brzina opticaja novca je bila u julu 2011  oko 7,8, da bi u junu 2012 pala na 6,1, odnosno prosečno se novčana masa obrne godišnje 6,1 put ili jednom u dva meseca.

Društvni prozvod (nominalni je računat kao prosek kvartalnih podataka jer mesečna evidencija društvenog prozvoda nije dostupna u korišćenoj statistici). To može delimično relativizovati rezultata medjutim veći uticaj nije moguć a mesečni podaci umesto standardnih kvartalnih su dati zbog uniformnosti i uporedjenja sa mesečim podacima cena i novčane mase.

Promena novčane mase je računata kao odnos nočane mase na kraju i početku perioda  ( 269036:253579), realno kretanje društvenog proizvoda  kao odnos društvneog proizvoda na karaju i početku perioda (135023:165003) i brzina opticaja novca kao odnos  kretanja brzine opticaja (recipročne vrednosti 1/V i 1,94:1,55)

Na bazi istaknutog došlo se do sledeće jednačine:

1,0609                                1,0609

1,031 = —————————  =  —————-

1,2498 * 0,82                       1,025

Prema tome inflacija od 3,1% za godinu dana rezultat je povećanja ponude novca za 6,09%,  smanjenja brzine opticaja novca za 24,98% i pada realnog bruto domaćeg proizvoda za 18%, tj porast ponude novca za 6,09% kompenozovan je porastom tražnje novca za 2,5%.

Šta bi se moglo navesti kao zaključak?

Monetarna politika je izmedju čekića i nakovanja bez obzira na kretanje ostalih relanih varijabli, pre svega troškova. Porast tražnje za novcem u ovom periodu je i rezultat istiskivanja privrede sa finansijskog tržišta, održavanje preferencija likvidnosti kod privrednih subjekta (hronična nelikvidnost prati privredu već godinama), tako da u nemogućnosti naplate potraživanja u datom roku privredni subjekti drže odredjenu količinu novca za održavanje likvidnosti i time i oni usporavaju svoj cash ciklus.

Da li je monetarna politika restriktivna?

Prema analiziranim podacima nije, jer se koeficijent obrta novca smanjuje u posmatranom periodu,  tj. privreda i ostali subjekti nisu podmonetizovani. I u nekim razvijenim zemljama brzina opticaja novca se kreće blizu srpskih pokazatelja (Nemačka, SAD, Austrija, Madjarska, Kanada i sl)

Opasnosti i rizici:

Najveći rizik je dalji pad realnog društvenog prozvoda. Zvuči paradoksalno ali je država sa svojom tražnjom za finsiranje deficita povećala i tražnju za novcem jer je nominalna kamatna stopa značajno  viša od stope inflacije tako su kupci (banke i fonodovi) preferirali prinos u odnosu na rizik i uticali na smanjenje oportunitetnih troškova. Mora se takodje voditi računa da novčana masa M1 bude u zadatim proporcijama u skladu sa rastom realnog društvnog proizvoda, opasnost je takodje i ubrzavnaje opticaja novca u sledećem periodu zbog raznih faktora kao što su rast troškova, inflatorna očekivanja i sl.