Anketa o potrošnji domaćinstava: BJR u 2011 i EU 2005

Kada sam uporedio potrošnju domaćinstava u Srbiji i UNMIK Kosovo, red je da izlistam sve bivše Jugoslovenske republike, a kad to već činim da priložim i podatke EU.

Podatke treba posmatrati kao redove veličina jer postoje velike razlike u obuhvatu, metodologiji…

Za BiH podaci su iz 2007. godine, a za Sloveniju iz 2009. godine. I dok kod BiH možemo dovoditi u sumnju ispravnost, kod Slovenije je moguće na najdetaljnijem nivou posmatrati porodične izdatke.

Za BiH su podaci samo 10% niži od podataka za Hrvatsku (9.088 evra po domaćinstvu prema 10.124 u Hrvatskoj), što ne odgovara odnosu u razvijenosti ili prosečnim platama.

Naravno, najveću vrednost potrošnje imala je Slovenija (17.142 evra), praćena Hrvatskom, BiH, Kosovom (7.010), Crnom Gorom (6.684), Srbijom (5.595) i Makedonijom (5.400).

Pošto se prosečan broj domaćinstva razlikuje od 2,56 člana u Sloveniji do 5,88 na UNMIK Kosovu, prosečna potrošnje po članu domaćinstva znatno više odstupa u odnosu na ukupnu potrošnju domaćinstava.

Po stanovniku u Sloveniji je godišnja potrošnja 6.701 evro, u Hrvatskoj 3.623 evra, BiH 2.840, Crnoj Gori 1.966, Srbiji 1.963, u Makedoniji 1.440 evra, a u KiM 1.193 evra.

Po članu domaćinstva najveća potrošnje hrane je u Hrvatskoj, 1.164 evra i ovo je jedina kategorija u potrošnji gde nije najveća potrošnja u Sloveniji.

Interesantno je gde su najveća odstupanja Slovenije u odnosu na ostale države i teritorije. S obzirom na hijerarhiju potreba u potrošnji, od hrane pa ka svemu ostalom, najveće odstupanje Slovenija ima kod transporta, gde troši 1.144 evra po članu domaćinstva i u rekreaciji i kulturi, gde troši 732 evra.

Ukupna potrošnja na rekreaciju i kulturu u Sloveniji u 2009. godini bila je 1.504 miliona evra, dok je u zbiru svih ostalih bila 2.048 miliona evra u 2011 (i BiH 2007).

Ukupna potrošnja domaćinstva u Sloveniji (13.772 miliona evra) bila je gotovo jednaka potrošnji domaćinstva u Srbiji (13.978 miliona evra), dok je Hrvatska na prvom mestu sa 15,5 milijardi evra.

Potrošnja domaćistva u Srbiji od 14 milijardi evra dovodi u pitanje procenjeni BDP od oko 30 milijardi evra, a uzevši u obzir činjenicu da četiri petine BDP-a Srbije čini lična potrošnja.

Ukupan iznos lične potrošnje na teritoriji bivše Jugoslavije je 60,5 milijardi evra, u čemu najviše učestvuje hrana (19,4 milijardi evra), troškovi stanovanja (9,3 milijarde), i transport (7,2 milijarde evra).

Tržište odeće i obuće vredno je 3,7 milijardi evra, rekreacije i kulture 3,6, nameštaja i pokućstva 3,4, komunikacija 2,7 milijardi, restorana i hotela 2,2 milijarde, alkoholnih pića i duvana 2,1 milijarda, zdravstva 2 milijarde, a ostalih dobara i usluga 4,5 milijardi evra.

Zbog najvećeg broja stanovnika Srbija je najveće tržište hrane i bezalkoholnih napitaka, alkoholnih pića i duvana i zdravstva. Hrvatska je najveće tržište za troškove stanovanja, komunikacije i obrazovanje, a Slovenija, uprkos malom broju stanovnika, za odeću i obuću, nameštaj i pokućstvo, transport, rekreaciju i kulturu i za ostale robe i usluge.

Kada se posmatraju relativna odstupanja po članu domaćinstva, UNMIK Kosovo ima najniže skoro sve vidove potrošnje izuzev stanovanja i obrazovanja, gde je Makedonija ispod KiM.

Najmanja odstupanja u potrošnji postoji kod hrane, za koju se u Hrvatskoj izdvaja 2,6 puta više nego na KiM, i kod alkoholnih pića i duvana, gde je u Sloveniji veća 3,3 puta.

Manja od 10 puta odstupanja postoje kod stanovanja (5,1), zdravstva (5,7), obrazovanja (7), restorana i hotela (8,3) i odeće i obuće (8,7). Veća odstupanja su kod nameštaja (13,2), komunikacija (14,1), transporta (17,1), ostale robe i usluga (22,9), a najveća je između Slovenije i UNMIK Kosova kod rekreacije i kulture gde Slovenci troše 34,9 puta više od stanovnika KiM. U ovom slučaju se potvrđuje iskaz da je seks sirotinjska zabava. U Sloveniji troše 8,7 puta više nego u Srbiji na rekreaciju i kulturu, ali se u Srbiji ne praktikuju sirotinjske zabave.

Anketa o potrošnji domaćinstva u EU nije uporediva sa podacima BJR iz dva razloga: podaci su iz 2005. godine i odnose se na potrošnju prema kupovnoj snazi valuta, pa ispada, na primer, da Makedonija ima skoro najveći iznos potrošnje na hranu, veći od skoro svih članica EU. Kupovna snaga valuta povećava potrošnju u Hrvatskoj na 16,8 hiljada evra po domaćinstvu, a u Sloveniji na 23,8 hiljada evra. Najveću potrošnju u 2005. godini imala je Irska (36,4 hiljada evra), a najmanju Rumunija (5.325 evra).

Po ovim pokazateljima su Bugarska i Rumunija uporedivi sa Srbijom.