Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Anketa o potrošnji mi ne oduzima puno pažnje jer je ne smatram pouzdanom usled malog uzorka porodica. Ipak, poput ankete o radnoj snazi „hvata ili opipava“ i deo sive ekonomije koji u zvaničnim statističkim saopštenjima nije obuhvaćen.
Ako je verovati anketi, šta njeni podaci kažu?
Raspoloživa sredstva domaćinstva su u 2011. godini bila za 118,9% veća nego u 2003. godini. Pošto je rast cena u ovom periodu iznosio 118,4%, došlo je do realnog rasta raspoloživih sredstava za 0,2%.
U istom periodu lična potrošnja je povećana za 119,2%, te je njen rast u 8 godina iznosio 0,3%.
Prihodi domaćinstva u novcu su povećani za 122,3% (+1,8%, realno), a u naturi za 76,1% (-19,4%).
Među izvorima realni rast imale su penzije za 62,9% i prihodi iz redovnog radnog odnosa za 1,3%, dok su ostali imali realno smanjenje: prihodi od imovine (-2,6%), ostala primanja (-30,3%), ostala primanja od socijalnog osiguranja (-34%), prihodi van redovnog radnog odnosa (-35,5%), prihodi od poljoprivrede (-60%), prihodi iz inostranstva (-60,6%), i pokloni i dobici (-62,1%).
Prihodi iz redovnog radnog odnosa su neznatno povećali udeo u ukupno raspoloživim sredstvima, sa 42,8% na 43,3%, dok su penzije povećale udeo sa 20% na 32,6% ukupno raspoloživih primanja.
Kod lične potrošnje izdaci za hranu i bezalkoholna pića povećani su realno za 1,1%, stanovanje, voda, električna energija za 3,8%, dok su ostali vidovi imali značajne relativne promene, a usled malih vrednosti.
Rast realne potrošnje imali su izdaci za restorane i hotele (+64%), komunikacije (+40,7%), zdravlje (+20,1%), rekreacija i kultura (+13,6%), transport (+5,7%).
Realno smanjenje izdataka domaćinstva su imala kod: opreme za stan i tekuće održavanje (-7,8%), ostali lični predmeti i ostale usluge (-11,7%), alkoholnih pića, duvana i narkotika (-13,7%), obuće i odeće (-26,8%) i obrazovanja (-49,9%).
U odnosu na dinare, potrošnja domaćinstava u evrima izgleda mnogo lepše: dok su cene povećane za 118,4% evro je prema dinaru ojačao za 53,2%, te su raspoloživa sredstva u evrima povećana za 42,9% (4,56% godišnje), a potrošnja za 43,1%.
Za toliko je, umanjeno za rast cena u zoni evra, nivo cena u Srbiji konvergirao ka prosečnom nivou u evrozoni.
Raspoloživa sredstva po domaćinstvu povećana su za 148,2 evra pri čemu je najveći rast ostvaren od penzija (91,5 evra) i od plata (65,8 evra).
Lična potrošnja je povećana za 136,9 evra (sa 317,8 na 454,6 evra), u čemu je najveći porast bio izdataka za hranu, za 59,7 evra (sa 135,1 na 194,7).
U tabeli su prikazane promene svih izvora i namena, kako ih ne bih nabrajao.
Da to je to, vrlo interesantno zapazanje. Naime Srbija ima stalnu realnu evro inflaciju. Po mom sudu samo su dva razloga stalnoj realnoj evroinflaciji, a to su primarna emisija, i pad proizvodnje. Da ne bude zabune, sve kredite koje su uzeli drzava, preduzeca i gradjani mozemo posmatrati kao primarnu emisiju, jer uglavnom nemaju realno pokrice u novostvorenoj vrednosti, da bi zatim kamate dodatno „pogurale“ inflaciju. Sta nam sledi kao logican rasplet ove situacije, mislim da svi dobro znate, pa ostaje samo da „licitiramo“ datum.
Boki, evroinflacija je organizovana zbog pljacke. Tako je odgovaralo vlastodrscima. Podizu sebi platu vec deceniju i kupuju evre i stvaraju sebi lazni standard. Vidis li kakvo se kriminalno klupko odmotava u Agro banci? Cujes li danasnje saopstenje da je Razvojna banka Vojvodine, kojoj je vecinski vlasnik drzava, dala kredit DS-u za izbore? Sami sebi daju kredit! Ova drzava je tako nastelovana da je oligarhija odere do gole koze. Da je njih zanimala privreda, mislis da bi oni drzali precenjeni dinar? Osim toga, pored toga sto je to sve islo na ruku uvoznickom lobiju, ilso je i drzavi, jer gde je uvoz eto i carina i akciza. Izvoz je poreski neutralan…
„Ako je verovati anketi, šta njeni podaci kažu?
Raspoloživa sredstva domaćinstva su u 2011. godini bila za 118,9% veća nego u 2003. godini.“
Nije verovati anketi. Mojoj porodici je duplo, ako ne i vise nego duplo manje raspolozivih sredstava, nego 2003-e. Ovaj podatak vazi samo za drzavne sluzbenike. Ovo sto sam napisao vazi za 95 posto privatnika u zemlji.