Koliko je para ušlo u Srbiju i na šta su potrošene?

Za podatke priložene u tabeli bilo bi neophodno da se napiše obimniji metodološki materijal kao uvod u to šta predstavljaju. Moj cilj je da pružim grubu, nikako tačnu, računicu o redovima veličina.

Pri tome, valja imati u vidu razlike između bruto i neto veličina, mnogo toga treba imati u vidu i uzeti u obzir.

Žutom bojom sam označio pozicije priliva, a naranžastom potrošnje novca. Radi se o neto iznosima, da ponovim.

Po ovoj gruboj računici u Srbiju je ušlo 65 milijardi evra. Najveći deo predstavljaju doznake od oko 25 milijardi evra na poziciji tekući transferi. Ostatak od oko 5 milijardi evra na ovoj poziciji predstavljaju donacije.

Druga pozicija, po značaju za priliv, su neto korišćenja dugoročnih i srednjoročnih kredita (15,3 milijarde), zatim strane direktne investicije (14,1 milijarda), dok nakon donacija trgovinski krediti, portfolio investicije i ostale pozicije predstavljaju prave sitnice od vrednosti.

Nasuprot ovim pozicijama stoji potrošnja u istom iznosu od 65 milijardi evra. Ubedljivo najveći deo se odnosi na trgovinski deficit (52,1 milijardi evra), rast deviznih rezervi je za 9,6 milijardi smanjio ukupan obim potrošnje, a 4 milijarde evra su bila veća plaćanja kamata i repatrijacija profita iz Srbije u odnosu na naplaćene kamate i vraćen profit.

Pozicije mogu promeniti boju jer se radi o neto iznosima. Na primer, veće otplate od korišćenja kredita mogu iz izvora pretvoriti srednjeročne i dugoročne kredite u poziciju odliva novca. Baš kao što su smanjivanja kratkoročnih kredita uticala da u ovoj i prošloj godini pozicija kredita i depozita postane mesto odliva.