DANIJELI…

Vest od pre par dana da je italijanski čeličarski gigant Danijeli odustao od gradnje  železare u Šapcu, jer je kupio već zatvorenu železaru u Sisku za 30,4 miliona dolara je shvaćena više kao politički nego kao ekonomski problem. Dve najače partije su ponovo otkopale ratne sekire optužujući jedna drugu za  propast projekta dovodjenja Danijeli-ja u Srbiju. Šta je tačno od toga. Po pravilu uvek je istina na nekoj trećoj strani. Ta treća strana  su hrvatski poslovni portali koji  o tome pričaju već mesecima.

‘’Uprava CMC-a Sisak je prije nekoliko dana obavijestila radnike da je zaprimila nekoliko ponuda za kupnju Željezare. Glavni povjerenik Sindikata metalaca Predrag Abramović za tportal je rekao da im je čelništvo Željezare najavilo da će ponude biti otvorene do kraja mjeseca. Više od toga američki vlasnici nisu im željeli otkriti, piše Tportal.’’ (citat sa sajta www.poslovni.hr. od 09.02.2012.godine).

Prema tome, u cilju  shvatanja pravog značanja ovih odluka, potpisivanje memoranduma o razumenvanju je poslovni i politički potez Danijeli-ja. Kao što se može videti pradavci železare  CMC su ponude otvorili još krajem  februara ili početkom marta gde su se odabrale ozbiljne ponude i krenuli ozbiljni razgovori po pravilu u tišini i bez saopštenja za javnost. Radio se ozbiljan Due Diligence od strane Italijana, timovi stručnjaka su već  doneli odluku o kupovini železare pre potpisivanja memoranduma o razumevanju.

‘’Američka kompanija Commercial Metals Company (CMC) objavila je na svojim internetskim stranicama da je zaključila prodaju Željezare Sisak talijanskoj grupi Danieli. Dvije su strane dogovorile da će određena imovina Željezare Sisak biti isključena iz transakcije, pri čemu se ne navodi o kojoj je točno imovini riječ, no neslužbeno, riječ je o pogonu hladne prerade za kojeg CMC nastavlja s prodajom. Financijski savjetnik CMC-a za navedenu transakciju bio je Deutsche Bank Securities’’.(poslovni.hr. 29.05.2012.)’’

Vrlo je kontraproduktivno da danas kada je ekonomija Srbije u haosu kao retko kada do sada, oni koji treba da uspostave ekonomsku i političku stabilnost optužuju jedni druge za navodni neuspeh onoga što do samog početka nije bilo realno. Zašto bi neko ulagao u gradnju sistema kakav je železara na livadi kada na daljini od 200 kilometara ima gotov kapacitet sa svom infrastrukturom i obučenom radnom snagom. Zaista nerealno, tim pre jer je u pregovorima i sa ozbiljnom ponudom, sprovednim due diligence-om i svim pripremniom radnjama za takvu transkaciju koji traju mesecima. Ovde su mediji preneli konstataciju da je eto Danijeli čekao ko će da bude predsednik Srbije i tada  je (posle 20. Maja)  doneo odluku da Srbija nije pogodno mesto za takvu investiciju. Vrlo smešno u najmanju ruku. Kao da se ne radi o kupovini železare nego malo boljeg odela pa nema veze gde će biti kupljeno. Na stranu što je takva investicija bar 20 puta jeftinija od gradnje, što se štedi na obuci radnika, što je vreme gradnje takvih kapaciteta godinama i što proces proizvodnje u Sisku može početi za neuporediv kraći vremenski period nego kod gradnje na ledini. Jeste velika tragedija za srpsku ekonomiju ali samo zbog lažne nade.