Izvoz evropskih zemalja van Evrope

Ovi obračunati podaci predstavljaju nastavak moje teze da Srbija treba da smanji rizik od prenošenja kriza preko trgovinskih tokova tako što će diversifikovati svoj izvoz.

Uz zemlje EU, EFTA i CEFTA u „Evropu“ sam uključio i Belorusiju, Rusku Federaciju i Ukrajinu, ali ne i Tursku. Tursku možemo posmatrati kao velika vrata Azije i trgovine sa islamskim svetom. Ukoliko se ostvari velika vrednost izvoza u Tursku moguće je nastupiti u bilo koju zemlju Bliskog Istoka.

Sa jednim od najnižih udela izvoza van Evrope u odnosu na druge evropske zemlje ispada da Srbija biva pogođenja jače krizama koje nastanu u EU od svih njenih članica. I obratno, ukoliko krize nastaju van Evrope, Srbija je relativno jedna od direktno najmanje pogođenih zemalja u Evropi.

Manji udeo izvoza van Evrope od Srbije (5,4%), imale su BiH (5,3%), Makedonija (4,7%) i Makedonija (3,2%).

Ove zemlje imaju veoma veliku vrednost izvoza u susedne zemlje, kao i Srbija, što dalje upućuje na zemlje sa visokim stepenom integracije poput: Češka-Slovačka, Holandija-Belgija i sl.

Može se analizirati i geografski položaj zemlje, da li je kopnena ili obalska, i udeo trećih zemalja u ukupnom izvozu. Švajcarska ima nesrazmerno veliki udeo izvoza van Evrope kao kopnena zemlja, što je posledica visokog stepena koncentracije izvoza na mali broj proizvoda (lekovi, časovnici…).

Iz tabele se može videti da je SAD najčešće prvo izvozno tržišta van Evrope. Najčešći raspored zemalja nakon SAD je: Kina, Turska, Japan, Južna Koreja, Izrael, Kanada, Brazil… Ovi podaci upućuju na zaključak da se prvo izvozni proizvodi moraju kvalifikovati za izvoz u SAD, kako bi, ako se tamo pokažu kvalitetnim, se nakon toga izvozili na druga udaljena tržišta.