Bilansi banaka u 2011. i Q1 2012

Prikazani podaci i komentari odnose se na bankarski sektor bez Agrobanke. Na kraju prošle godine bankarska aktiva iznosila je 2.559 milijardi dinara. Najveći deo, 62,7% bio je plasiran u kredite i depozite, 17,6% u opozive depozite i kredite, 7,5% u hartijama od vrednosti, 4,6% u gotovini i gotovinskim ekvivalentima, i 7,7% u svim ostalim vrstama plasmana.

 

U pasivi je 43,5% predstavljalo ostale depozite, 21,4% kapital banaka, 15,4% primljene kredite, 12,7% transakcione depozite, i 7% u svim ostalim izvorima.

 

Na kraju prvog tromesečja ove godine aktiva banaka je iznosila 2.559 milijardi dinara i smanjena je za 29 milijardi dinara. Osnovni faktor smanjivanja bilansne aktive je bilo smanjenje vrednosti opozivih depozita i kredita (repo papiri?) za 51 milijardu dinara i gotovine i gotovinskih ekvivalenata za 32 milijarde dinara, dok su povećani dati krediti i depoziti (efekat jačanja evra na evroizirane kredite) za 38,7 milijardi, i hartije od vrednosti za 19 milijardi dinara.

 

U pasivi to je bilo praćeno (ili uzrokovano) smanjivanjem transakcionih depozita za 37,3 milijarde dinara.

 

Ukupan profit banaka u prošloj godini iznosio je 28,3 milijarde dinara, dok je u prvom tromesečju iznosio 12,2 milijarde, što daje oko 50 milijardi na godišnjem nivou.

 

Prihodi od kamata iznosili su 187,4 milijarde dinara, prihodi od naknada i provizija 43,7 milijardi dinara, neto prihodi od kursnih razlika 9,3 milijarde dinara, dok su rashodi na kamate iznosili 76,9 milijardi dinara, rashodi na naknade i provizije 11,1 milijardi, indirektni otpisi plasmana i rezervisanja 30,9, ostali poslovni rashodi 47,5 I troškovi amortizacije 7,7 milijardi dinara.

 

U prvom tromesečju su povećani prihodi od kamata (29,8% prošlogodišnjih), i od naknada i provizija.

 

Banke su iamle gubitak od kursnih razlika u iznosu od 51,3 milijardi dinara, ali je to kompenzirano promenom u vrednosti imovine za 55,1 milijardi dinara.

 

Poređenje različitih indikatora pruža velike mogućnosti za analizu pozicije pojedinih banaka. Uradili smo par mogućih za 2011. godinu.

 

Rang prema ostvarenom profitu. Šest banaka je ostvarilo veći profit od ukupnog, što znači da su gubici i dobici svih ostalih banaka bili međusobno jednaki. Najveći profit ostvarila je Banca Intesa (10,7 milijardi dinara), Unicredit bank Srbija (5), Komercijalna banka (4), Agroindustrijska (3,3), Eurobank EFG (2,9) I Raiffeisen banka (2,6 milijardi dinara).

 

U odnosu na prošlu godinu u prvom tromesečju su tri banke iz gubitaka prešle u poslovanje uz dobit (NLB banka, Razvojna banka Vojvodine I Moskovska banka), dok su dve banke iz profita prešle u poslovanje sa gubitkom (Jugobanka Jugbanka i KBC banka). U prvom tromesečju je Raiffeisen banka ostvarila profit (4,3 milijarde dinara), veći nego u prošloj godini.

 

Stopa dobiti u odnosu na kapital kretala se u rasponu od 19,9% u Jugobanci Jubanci do -54% u Privrednoj banci Beograd. Veću profitnu stopu od 10% imale su i ProCredit Bank, Banca Intesa, Unicredit bank i Banka Poštanska štedionica. Prosečna stopa dobiti iznosila je 5,2%.

 

 

Prosečna kamatna stopa izračunata je kao odnos između prihoda od kamate i zbira vrednosti opozivih depozita i kredita, datih kredita i depozita i hartija od vrednosti. Ovako definisanu najveću kamatnu stopu imala je Banka Poštanska štedionica (20,4%), a najmanju Jugobanka Jugbanka, 0,6%. Veću stopu od 10% imalo je 12 banaka. Prosečna kamatna stopa iznosila je 8,4%.

 

Udeo depozita u ukupnoj pasivi ukazuje na relativan značaj domaćih izvora za finansiranje poslovanja. Najveći udeo imaju Univerzal banka (78,3%), Razvojna banka Vojvodine (77,5%), KBC banka (76%) i Komercijalna banka (74,8%), a najmanji Jugobanka Jugbanka (2,1%), Volksbank (20,5%), OTP banka (31,3%) i JUBMES (32,2%). Prosečan udeo depozita u pasivi je za ceo bankarski sector 56,7%.

 

Udeo primljenih kredita u ukupnoj pasivi ukazuje na osetljivost poslovanja banaka od pozajmljenog novca. Najveći udeo imaju Jugobanka Jugbanka (84,9%), Volksbank (50,5%), Marfin bank (40,5%), Marfin Bank (40,5%), Findomestic banka (38,5%) i Unicredit bank (35,9%), a manji od 1% imalo je 9 banaka, među kojima su bez kredita bile Poštanska štedionica i JUBMES banka. Prosečna udeo pozajmljenih sredstava iznosio je 14,9%.

 

Prosečna udeo kapitala u pasivi iznosio je 21,1%. Najveći udeo imali su JUBMES (55,3%), Dunav banka Zvečan (33,5%), Agroindustrijska komercijalna banka (33,5%), i Banka Poštanska štedionica (32,7%), a najmanji Privredna banka Beograd (6%), Jugobanka Jugbanka (12%) i Alpha Bank Srbija (12%).

 

Mogućnosti za analizu banaka su neograničene, poput višegodišnje analize promene u strukturi aktive i pasive, kako bankarskog sektora tako i pojedinačnih banaka, do racio analiza usklađenosti aktive i pasive u pogledu usklađenosti ročnosti izvora i plasmana…

Još jedan primer: pretpostavimo da dinar slabi usled smanjivanja vrednosti opozivih depozita i kredita za 50 milijardi dinara u prvom tromesečju, i verovatno još toliko ili više u drugom. Najveće smanjenje opozivih depozita i kredita imali su Unicredit (11,9 milijardi dinara), Societe Generale (9,8), Banca Intesa (6,5), AIK Banka (5,3), i Volksbank (3,7). Videćemo da li će eventualni rast kamatne stope i rast opozivih depozita i kredita ovih banaka dovesti do jačanja dinara u drugoj polovini godine.