Udeo poljoprivrednog stanovništva u ukupnoj radnoj snazi: 1992-2020

Prema podacima iz baze UNCTAD-a u Srbiji je u 2012. godini broj poljoprivrednog stanovništva izneo 563 hiljada i učestvovao je u ukupnoj radnoj snazi sa 12,6%. Na 355 hiljada muškaraca imamo 208 hiljada žena koje su uključene u poljoprivrednu proizvodnju. Muškaraca je više za 70,7%.

Davne 1992. godine (korigovano za procenjen broj u Crnoj Gori) u poljoprivredi je bilo 1.218 hiljada stanovnika uz udeo od 27,7% u ukupnoj radnoj snazi. Na 630 hiljada muškaraca bilo je 588 hiljada žena, te je muškaraca bilo 7% više.

Prema projekcijama u 2020. godini poljoprivredno stanovništvo iznosiće 378 hiljada lica, uz udeo od 8,3% u ukupnoj zaposlenosti. Muškaraca će biti 255 hiljada, a žena 123 hiljade te će muškaraca biti više za 107%.

Od 1992. godine radna snaga u Srbiji (nije umanjen broj za Crnu Goru) do 2020. godine biće povećana za 3,3%. Pri tome će biti smanjen broj u poljoprivredi za 69%.

Ovi podaci o kretanju ukupne radne snage uporedivi su sa podacima za zemlje u tranziciji, gde se očekuje rast za 3,7%, dok su podaci o poljoprivrednoj uporedivi sa razvijenim zemljama gde će smanjenje iznositi 70,6%.

Sa udelom od 12,6% poljoprivredne u ukupnoj radnoj snazi Srbija je 112. od 181. zemlje za koje postoje uporedivi podaci za 2012. godinu.

Veći udeo poljoprivredne u ukupnoj radnoj snazi u Evropi imaju samo Albanija (39,6%) i Poljska (15,4%).

Mađu BJR najmanji udeo ima Slovenija, 0,6% i samo pet zemalja ima manji udeo: Katar, Bahrein, Singapur, Bruneji i Holandski Antili.

Nakon Slovenije najmanji udeo ima Bosna i Hercegovina (2,5%), pa Hrvatska (3,7%), dok Makedonija (6,5%) ima upola manji udeo poljoprivrednog stanovništva u ukupnoj radnoj snazi od Srbije.