UNCTAD i WTO pružaju analitičarima izuzetno dobre baze podataka, ali i mišljenja u svojim radnim papirima, godišnjacima, koja često zastupaju interese siromašnih država. Stoga su dragocen izvor analitika, ali i mišljenja i stavova.
Hiršmanov indeks koncentracije izvoza meri nivo koncentracije izvoza na proizvode sa najvećim vrednostima gde indeks jednak nuli označava potpuno jednake vrednosti izvoza svih proizvoda a jedinici samo izvoz jednog proizvoda.
Indeks diversifikacije meri koncentraciju na trgovinske partnere, pa blizak nuli označava veliku diversifikaciju na mnogo partnera, a jedinici usmerenost na samo jednog partnera.
Srbiju karakteriše jedan od najnižih indeksa koncentracije izvoza u svetu: samo Italija, Austrija, Portugalija i Turska imaju manji stepen koncentracije, a Holandija ima isti kao i Srbija.
Pošto, u skladu sa formulom, proizvod sa najvećim udelom u ukupnom izvozu najviše utiče na vrednost indeksa, ukoliko je njegov udeo, recimo drumskih vozila u izvozu Italije, manji od 5%, dobija sa manji indeks. Na primer, SAD ima veliki udeo aviona u ukupnom izvozu pa je i ukupan indeks veći od italijanskog.
Nakon 2000. godine samo su Italija i Austrija imale niži indeks od Srbije. Srbija je od tada smanjila indeks sa 0,1 na 0,077 u 2010. godini, ali se i kod drugih zemalja izvozni portfolio robe usitnio.
Kod Srbije, ali i Bosne i Hercegovine i Hrvatske, ovako nizak indeks koncentracije posledica je međusobne trgovine, jer Hrvatska i Srbija u BIH mogu da plasiraju sve što proizvode, i obratno, dok je za nastup na trećim tržištima potrebno postojanje određene ekonomije obima kako bi se izvoz isplatio.
Što se tiče indeksa diversifikacije, zemlje sa najvećom vrednošću robnog izvoza imaju i najniže indekse jer mogu da plasiraju proizvode svim zemljama u velikim količinama. To nije slučaj sa zemljama BJR koje pri skromnim vrednostima izvoza većinu robe plasiraju u relativno mali broj zemalja.