Poslovanje Telekom grupe u 2009. godini i njegova privatizacija

Pošto sam na kućnu adresu dobio godišnji izveštaj Telekoma nije mi teško da potrošim sat vremna da napišem šta mislim, a na osnovu finansijskih pokazatelja.

 

Koliko ima ekonomista toliko je i različitih mišljenja, pa pretpostavljam da Dragovan ima bitno drugačije mišljenje od mene, te se nadam da će se i on oglasiti tekstom.

 

Mene su prijatno iznenadila tri podatka: rast profita, rast kapitala i pad kreditne zaduženosti.

 

Uprkos deprecijaciji kursa dinara koja je obezvređivala dinarske prihode i uvećavala obaveze po uzetim kreditima sa valutnom klauzulom Telekom je uspeo da smanji svoj dug i da očuva svoju supstancu.

 

I ovde dolazim do pitanja privatizacije. Svaki ekonomista ima svoje viđenje određenih problema, ali retko koji, poput Dragovana, Ivana, svoje mišljenje bazira i na poznavanju činjenica.

 

Mišljenja sam da PTT Srbija (Država) treba da zadrži vlasnički udeo koji joj omogućava kontrolu daljeg razvoja kompanije i druga bitna pitanja, a da bi dalji razvoj Telekoma trebao da se osloni na Beogradsku berzu i to na dva načina: početak trgovine postojećim kapitalom i emitovanje novih akcija koje bi poslužile za pojačavanje potencijala za tehnološki razvoj kompanije i nova širenja u regionu.

 

Beogradska berza bi dobila najkvalitetnije papire za trgovanje, a «otkrila» bi se i realna cena za prodaju dela kapitala koji planira da se proda strateškom partneru. Po meni, cena 40% akcija Telekoma je mnogo veća od 1,5 milijardi evra zbog kupovine tržišnih udela na tri tržišta.

 

O razvajanju infrastrukture od samog Telekoma nemam pojma pa takve stvari ne bih da komentarišem.