Kratkoročni tokovi kapitala i kurs evra prema dinaru

Prema podacima NBS iznos obaveza banaka prema inostranstvu bio je na kraju aprila 513 milijardi dinara i smanjen je za 27 milijardi dinara u odnosu na kraj marta ove godine. U istom periodu zbirna vrednost repo papira NBS i trezorskih zapisa miniastarstva finansija povećana je sa 251 na 269 milijardi dinara. Suprotno kretanje vrednosti. U vremenskoj seriji od jula 2008. godine do aprila ove godine koeficijent korelacije između ove dve vrednosti izneo je 0,494. Sa grafikona se može videti da je pri padu repo stoka u poslednjem tromesečju 2008. godine došlo do velikog rasta vrednosti obaveza prema inostranstvu. Razlog? Povlačenje devizne štednje i interventan priliv novca iz matica kako njihove filijale u Srbiji ne bi bile ugrožene nelikvidnošću. Od januara prošle godine koeficijent korelacije između ove dve veličine iznosi 0,853.

 

 

Kada iz ukupnog zaduženja posmatramo samo kratkoročne obaveze prema inostranstvu od januara prošle godine koeficijent korelacije se penje na 0,897. Sa priloženog grafikona se može videti da se kratkoročne obaveze banaka svakog meseca smanjuju. Na kraju juna, kada izađe statistički bilten NBS, verovatno ćemo saznati da je došlo do dodatnog smanjena kratkoročnih obaveza, kao što je i ukupna vrednost investiranog novca u državne papire smanjena sa 269 na 257 milijardi dinara.

 

Šta ovi podaci govore?

 

–         da je vrlo verovatno da kratkoročni tokovi novca između matica i filijala stranih banaka utiču na kratkoročne fluktuacije u vrednosti evra: kada obaveze rastu evro slabi i obratno;

–         da ako je prethodno tačno privreda i građani trpe štetu od ovakvih «tržišnih» signala o kretanju kursa evra.

 

Šta bi trebalo učiniti da se ovakvi «lomovi» događaju?

 

–         zakonski regulisati namene i uslove pod kojima je moguće kratkoročno prekogranično zaduživanje banaka, kako se ne bi dovodila u sumnju podudarnost kretanja kursa evra prema dinaru sa kratkoročnim deviznim tokovima bankarskog novca.

 

 

Sledeći grafikon daje dužu vremensku perspektivu, od kraja 2004. godine, o kretanju spoljnog duga banaka i preduzeća i stoka državnih hartija. Korelacija između spoljnog duga banaka i stoka državnih hartija iznosi 0,75 što znači da su i drugi faktori uslovili ulazak bankarskih kredita u Srbiju poput stopa obaveznih rezervi pri njihovom ulasku (što je uticalo na rast prekograničnih kredita preduzećima), i slično.