Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Za završnu predstavu u predškolskom programu moj sin je dobio zadatak da kući nauči tekst naše himne. To je i mene stavilo na muku da učim osam strofa napamet u ne baš prikladnim godinama (učenje napamet mrzim od Gorskog Venca kada sam sa 150 stihova više morao da nadoknađujem odsustvo inspiracije za Cvetni Maj). Ova teška aktivnost učenja pesme napamet utiče da mi se reči i stihovi neprestano vrzmaju po svesti. I dok se tako okreću, proradi statističar u meni koji prebroji da se „Bože hrani“ ponavlja tri puta, a „Bože brani“ samo jednom.
Razumem da nam je Bog potreban kako bi nas branio, mada o tome ne bih da pišem, ali da nam je Bog potreban da nas hrani, to odbijam da razumem i da prihvatim kao surovu istinu, ključnu poruku nacionalne himne.
Socijalistički razvoj nakon Drugog svetskog rata je seljake stavio u poziciju klasnog neprijatelja. Stoga je što brže pretvaranje seljaka u radnike bio jedan od osnovnih ciljeva socijalističkog razvoja. I to je trajalo do raspada Jugoslavije.
Uvođenje sankcija Srbiji početkom devedesetih godina uticalo je na slom industrijske proizvodnje i materijalnog položaja urbanog stanovništva. To nije uticalo na, makar delimični, povratak stanovništva na selo. Poljaci su se vraćali i bez sankcija, i postali su poljoprivredna sila. Danas se Grci, Italijani, Slovenci, Španci vraćaju iz gradova u sela jer će ekonomska kriza još dugo godina ostaviti gradsko stanovništvo bez mogućnosti da nađe posao. Samo se u Srbiji ovaj proces neće dogoditi jer od Boga očekujemo da nas hrani.
Za prvomajski praznik bio sam u selu Dragocvet, pored Jagodine, kod brata od tetke Dejana Konstatinovića. Ima 37 godina i nema ženu. Ima osam grla goveda (za šest ima subvenciju od 25.000 po grlu, plus po litru mleka), petnaestak ovaca, svinje, kokoši…
Ima i preko deset hektara zemlje koju obrađuje. Pošto je najvećim delom reč o povrću mislim da je i glavni snabdevač jagodinske pijace povrćem.
Lep je, zgodan, pametan, duhovit i svojim radom ostvaruje godišnje prihode na kojima bi mu pozavideli i bankari i univerzitetski profesori, ali, eto, nema ženu.
Majka mi se pre dvadesetak godina bavila aktivnošću „potraga za snajkom“ kako bi oženila rođenog brata, mog ujaka. U krugu od oko 40 kilometara oko Jagodine nije bilo moguće naći na selu ženu koja bi pristala da se uda i da nastavi da živi na selu. Većina je, pretpostavljam, ostala neudata u kući iz koje je samo u grad želela da pobegne. Izbeglička kolona iz Krajine je uticala da se u njoj pronađe sadašnja žena ujaku i majka dva zdrava, vredna i pametna brata. Interesantno je da je većina izbeglica predstavljala seosko stanovništvo koje se po dolasku u Srbiju skoncentrisalo u Beogradu i Novom Sadu. Kada se jednom napusti zemlja i dođe u grad ne pomažu ni fondacija Vlade Divca, ni poljoprivredna politika, kako bi se opet vratili na zemlju i bili nezavisni proizvođači, slađe je biti urbana sirotinja.
Sankcije UN smo preživeli zahvaljujući pomoći rodbine sa sela. Sadašnja ekonomska kriza uticala je da, u prethodne tri godine, Beograđani povećaju naturalnu potrošnju (pomoć od rodbine sa sela) četiri puta!
Demografski podaci ukazuju na izuzetno brzo smanjivanje broja rođene dece u seoskim sredinama, rast prosečne starosti seljaka, te će mogućnosti za pomoć sa sela biti sve manje.
Ukoliko se ne promeni opšta svest kod naših građana i seljaka (seljanki posebno), u pravcu afirmacije života na selu, formiranja porodica i života od rada na zemlji preostaće nam samo da GLADNI pevamo „Bože spasi, Bože HRANI, srpske zemlje, srpski rod!“.
„Ukoliko se ne promeni opšta svest kod naših građana i seljaka (seljanki posebno),“
Motivatori, motivatori, motivatori. Nije stvar samo u seoskom nacinu zivota. Ja mogu da potpisem da Jura u Beogradu nikad ne bi nasla odgovarajucu radnu snagu. Ko je lud da kancelariju (leti hladovina , zimi suvo i toplo) zameni za blato i balegu, soping molove za seoski ducan. Brzo se ukapira filozofija, dzaba puno para kad ih ne mozes trositi. Ko cuva te zivotinje dok su gazde na letovanju, zimovanju, dok provode sate sopingujuci po uscu, i „sitijima“. Da ponovimo jos jednom. Ozbiljnim istrazivanjima u Engleskoj ali i jos nekoliko vecih zemalja, utvrdjeno je da ljudi svoj uspeh i osecaj srece mere u odnosu na najblize komsije, kolege, sugradjane, sunarodnike… i tako ta hijerarhija jasno odslikava potrebu da se bude deo „povlascene“ grupe. Ko hrani te zivotinje kad gazda nedaj boze slomi nogu, ili bude ozbiljnije bolestan. Mnogo je losih stvari u Srbiji. Svi preduzetnici i samostalni proizvodjaci ukljucujuci i poljoprivrednike, prepusteni su sami sebi. Moras da placas sve rekete, a nedaj boze da ti se nesto desi i da se razbolis (sto je ocekivano zbog povecanog stresa) ode i firma i imanje i „crknes pod plotom“. Nema sindikata, nema lecenja u inostranstvu. Sto se tice kredita dovoljno je reci „radim u drzavnoj firmi“ i vec je sve ok. Sta kaze brat kako to izgleda u njegovom slucaju. Kad se ode kod uciteljice ili kod lekara, dovoljno je reci „ja radim u opstini“ , a sta kaze brat kako to izgleda u njegovom slucaju. Kakva crna zarada na kojoj bi mu neko pozavideo. Nisu lude zene sto ne zele da se vracaju na selo, a bogami ni da rade u proizvodnjama ako nisu bas u krajnjoj nuzdi. Zene ne filozofiraju one su intuitivne, impulsivne, prirodno obdarene da znaju sta je najbolije za njih odnosno njihovo potomstvo. To je rezultat stotina miliona godina evolucije i mi muskarci jednostavno nemozemo se porediti sa njima. Kada zene budu zelele da se vracaju na selo, tada ce Srbija vec biti preporodjena. Dotada….?
Gosn Boki
Komentar bih mogao da potpisem kao da sam ga ja napisao,
Sto bi rekao Boki – motivatori, motivatori, motivatori, sli, prvo treba stvoriti neophodne uslove – masovno optustanje iz javnog sektora i jasno stavljanje do znanja da se jedino rad isplati, a ne jajarisanje po politickim strankama. E, tek onda krecu motivatori, motivatori, motivatori. Tada vise niko nece juriti ove kupovne diplome. Posto se u tim skolama ne stice znanje, njihova jedina svrha je ulaznica u drzavnu sluzbu ili banku putem nepotizma – familijarnog ili partijskog, svejedno. Kada ne bude zaposaljvanja na lazna radna mesta, prestace potreba i za laznim diplomama.
Potpuno se slazem s autorom po pitanju povratka na selo. S druge strane ne dopada mi se konstatacija da je za trenutno stanje kriva zenska logika. U mnogim drzavama nikad nije bilo moguce imati poljoprivredno zemljiste a istovremeno raditi u firmama. Isto tako, pri nasledjivanju nije dozvoljeno usitnjavanje obradivog zemljista do nivoa dvorista. Takozvano polutanstvo, nas je unistilo. Uvek je bilo, a i sad je tako u Srbiji, zgodno dremati 8 sati u nekoj „drzavnoj firmi“, pa posle raditi na selu da se dopune prihodi. Od koga vi zapravo ocekujete povratak na selo? Od onih koji su jednom nogom uvek bili tamo ili od onih koji vec generacijama zive u gradskoj sredini? Mozda bi jasnija podela (oni koji imaju zemlju da je obradjuju a oni koji je nemaju da rade u firmama) donela boljitak i jednima i drugima.
Tanja, nisu nas polutani unistili, vec sistem koji im je dozvoljavao da dremaju 8 sati u firmi. Svaka akcija ima svoju reakciju. Vlast prestane da se bavi nepotizmom i za par godina, eto ljudi i u proizvodnji i poljoprivredi. Svaka firma, pa i drzavna gde moze da se lezi da ode u stecaj i likvidiaciju, odmah bi se sve promenilo. Dakle, vlast, vlast, vlast. Sistem, sistem, sistem.
Gosn Mile, rec „motivatori“ je preuzeta iz vokalbulara uglavnom Philipa Kotlera i Zerara Nirnberga. Dakle ako neko dolazi na posao na vreme, to je zato sto je motivator postavljen ispravno. Dakle pojedinac je motivisan da dodje na vreme da ne bi bio kaznjen ili otpusten. Motivatori su u najsirem znacenju „alatke“ kojima se uredjuje jedno drustvo, a mogu biti i uslovno pozitivni i uslovno negativni (stap i sargarepa) ali mogu se posmatrati i mnogo sire od toga. Dakle otpustiti visak u administraciji je odgovarajuci motivator a ne preduslov. Izvinjavam se cisto sam zeleo da pojasnim sta podrazumevam pod izrazom „motivatori“.
Nikad seljak nije bolje ziveo nego kod Tita, garantovana otkupna cena, krediti zelenog plana, uostalom vidi se da je 89te bilo duplo vise stoke u selima nego danas.
I nisu seljaci koji zive od svog rada klasni neprijatelji, nego kulaci koji imaju toliko zemlje da moraju da zaposljavaju bezzemljase. I nije to Tito prvi takvima oduzimao zemlju nego jos Milos, kako on ono rece zemlja je onoga ko je obradjuje. Cak je i kralj Aleksandar 1922e izvrsio agrarnu reformu, oduzeo zemlju veleposednicima i podelio bezzemljasima.
Inace o seoskoj politici sam tolko pisao da sam vec i sebi dosadio. Industrija je ono sto trebamo da razvijamo, da bi tvom bratu imao ko da da 25.000 po kravi. Ovako sto vise razvijamo poljoprivredu pre cemo bankrotirati.
Miso ja se slazem sa vama, posebno sa predposlednjom recenicom, ali, neznam zasto ljudi zive u zabludi da postoji neko slobodno trziste pa da mogu da naprave dobar proizvod i budu konkurentni. Naprednije zemlje su ukapirale da to ne traba da dozvole. Pocele su da izmisljaju gomilu nepotrebnih standarda, i budalastina koje u biti sluze da veliki ostanu veliki a mali mali, sa jedne strane, te da sacuvaju monopol na trazistima kojima raspolazu sa druge strane. Ozbiljne zemlje strateski veoma snazno brane svoje resurse. Malim zemljama kakva je Srbija , „samostalni“ napredak (dakle nesto sto nije pod vodjstvom neke multinacionalke ciji profit Srbija nikad nece videti) jednostavno nije moguc osim u domenu sirovina, te poljoprivredi i proizvodima niskog stepena obrade. Medjutim, ukoliko izvezete kukuruz a pare trosite za razvoj IMT-a onda vi fakticki razvijate industriju a poljoprivredni proizvod je samo sredstvo kojim tu industriju razvijate. Naravno potrebno je uciniti sto sta da se IMT razvije ali i da se ovo trzioste sacuva od najezde mocnih industrija sa kojima ne mozemo konkurisati. Isto vazi za semenarsku i hemijsku industriju koja je zapravo osnov savremene poljoprivrede. Uzmite Rusiju, koja je danas veliki proizvodjac zita, i videcete da oni zapravo nisu konkurentni. Zasto? Zato sto imaju male prinose po jedinici povrsine, uzrokovano klimatskim uslovima, podnebljem i drugim parametrima proizvodnje a citava prica izvoza ustvari je posledica superkonkurentnosti u energentima kao osnovnom inputu obrade i zastite useva, te proizvodnje vestackih djubriva. Drugim recima ako je godisnji izvoz zita iz Rusije jednak dnevnom izvozu nafte, onda ispada da je izvoz zita totalno nepotreban , takoreci cef. E pa nece biti jer zbog proizvodnje zita razvija se hemijska i masinska industrija koja bi jednog dana mogla postati i te kako konkutentna. Zbog toga, poljoprivreda jeste razvojna sansa Srbije, ali ne radi se to glupavim subvencijama. Nazalost ja nisam do sada cuo ni jedan jedini ozbiljniji , sveobuhvatniji, strateski plan ili nesto sto bi licilo na to. Umesto toga stice se utisak da se poljoprivreda koristi kao dnevnopoliticka igracka. Dakle, ako trenutno ne mozete da izvezete traktor, onda izvezite kukuruz koji je tim traktorom proizveden i to ce omoguciti da traktor usavrsavate do te mere da jednog dana budete u stanju da isti izvezete i dobijete vremena da osvojite i trzista i trgovinske lance. To bi po meni trebalo da znaci poljoprivreda razvojna sansa, ali opet, mozda ja to nisam dobro razumeo.
Raspad srpskog sela na ovako destruktivan nacin je posledica socijalizma/komunizma koji je presekao i uklonio seosku porodicu ili zadrugu kao odrzivu ekonomsku jedinicu.
I nametnuo sistem vrednosti koji danas imamo.
Seljaci su u nasem drustvu oznaceni kao zaostale kreature koje nisu uspele da se isele u grad ili odu u dijasporu.
Radne navike, nacin zivota, porodicni odnosi su potpuno izgubljeni. Narocito u srpskoj polulaciji. Kod recimo Slovaka to je izrazeno u manjoj meri. Stara srpska sela u Vojvodini su gotovo ispraznjena, sa civilizacijskim nivoom nizim nego u vreme kada su osnovana. Dok madjarska ili slovacka jos uvek nekako zive.
Danas nije samo dovoljno da gazda na selu vozi novi mercedes, sto ce se uskoro desiti. Bitno je da status seljaka i seoskog nacina zivota bude drugaciji. U Britaniji ako se preselite iz grada na selo znaci da ste uspesni. Tamo su bolje lokalne skole ( verovali ili ne ), zdraviji zivot, skuplje nekretnine ( verovali ili ne), sredovecni ljudi u Wellington cizmama ispred stale su na reklamama za Rolex. Ziveti na selu u UK kulturi znaci da ne morate da radite i da ste vec zaradili pare i za sebe i za svoju decu ili ste se posvetili se svom zivotu i pobegli od ispraznosti gradskog zivota. Ako imate organsku farmu vas stepne obrazovanja nadmasuje visestruko prosecnog zitelja grada. Retko ce te videti seljaka u nasem smislu reci, u prljavoj odeci, na raspadajucem traktoru. Cesto su to „gospoda“ sa kojom mozete pricati o bilo kojoj temi.
U Srbiji nema plana za selo. Nema ko da ga smisli niti sprovede. Problem je sto nasa elita i ne zna duge primere niti ih zanimaju.
U Srbiji nema para da bi ih subvencirao kao u Engleskoj. Kad drzava bude mogla da izdvoji subvencije kao Engleska i nas seljak ce tako ziveti.
Vrlo mali deo problema je u subvencijama. U uk recimo mali broj zitelja sela se bavi poljoprivredom. Uglavnom su to neke tercijarne delatnosti koje su sa novim stanovnistvom (commuters-koji putuju na posao) dosle na selo. U Sr. postoji lose misljenje o zivotu na selu. Cak i sela dobro povezana sa sredistima gube stanovnistvo, znanja, a ne sticu se nove vestine, na primer savremena poljoprivreda.