Замена за социјални програм

 

Израз „сива економија“ односи се на пословање у којем је правно лице регистровано, обавља промет легално, „на бело“,а један део послова реализује на „црно“. Мешавина „црног“ и „белог“ пословања даје сиву економију. Учешће „сиве економије“у скандинавским земљама је до један одсто, у Италији и Грчкој до 15 процената. У земљама ЕУ учешће „сиве економије“у БДП-ује у просеку око десет одсто. Учешће „црногтржишта“ је занемарљиво. А оно је потпуно незаконит, криминални облик промета робеи услуга,и у Србији заједно са сивом економијом чини између 40–50 процената. Рецимо,ако је 500.000 радника непријављено,губитак у буџету због неплаћених пореза и доприноса је 1,5 милијарди евра.На бувљим и робним пијацама у Панчеву, Новом Саду, Нишу и Суботици робу свакодневно продаје 4.000 нелегалних продаваца. Само на „бувљаку“ у Панчеву постоји 1.640 тезги. Под претпоставком да свака тезга од њих 4.000 прометује само 200 евра дневно, то је укупно 800.000 евра, пута 27 дана је 21 милион и 600.000 евра пута 12 месеци једнако је 259 милиона и 200.000 евра. На 4.000 тезги налази се око 200.000.000 евра робе без порекла. Ниједан динар ПДВ-а се не уплати држави. Бувљаци и кинески тржни центри постали су берзе за продају робена велико. На њих дневно долази на стотинекомбија и камиона. За потребе панчевачког бувљака само у Панчеву робу шијеоко стотину нерегистрованих радионица.

Главниизвор „црног“ тржишта јекинескаробакојасе после поступка царињења,на знатно умањену основицу, комплетно продајена црно. Мрављи шверц,пренос луксузнеробеу торбама, комплетне занатске услуге, посебно награђевинамаи одржавању аутомобила, фантомске фирме, „домаћапроизводња“, јавне набавке, лекарске, адвокатске и такси услуге, утаја пореза у спорту: приходи тренера, продаја термина и реквизита, сви облици инструкција, естрадни наступи…

Буџет не приходује: царину и ПДВ, порез на добит, порез на доходак грађана, порезе и доприносе на запослене, порез на издавање пословног и стамбеног простора, магацина. Овај начин пословања прати и нелегална новчана маса од око милијарду евра као и неопорезовани транспорт робе. Уз бувљаке ничу коцкарнице, мењачнице, јавне куће, паркинзи, царство нелегалног рада.

 „Црно“тржиште је и највећи извор корупције. Оно врши притисак на цене и подстиче инфлацију, потпуно укида ценовну логику и конкурентност, онемогућава акумулацију и нове инвестиције. Непосредни је узрок неликвидности привреде и отпуштања радника. „Црно“ тржиште је постало финансијски коров који све више доминира над легалним токовима пословања.Нелегалнаекономијаје постала „колективна гробница“ српске привреде. Пред њеним вратима је 18.200 предузећа која су у блокади дуже од двегодине и над којимаће бити спроведен стечај. У прошлој години 26.000 предузећа у Србији јеизашло из система ПДВ-а (промет мањи од двамилиона динара), 64.000 правних лица јеу блокади, 94.000 радника јеотпуштено.

 „Сива“ економија семоже знатно смањити елиминацијом великих снабдевача „црног“тржишта, контролом документације при транспорту робе на путевима, контролом цариника и инспекцијских служби и њиховим ефикаснијим радом. Требало биактивирати поступак унакрсног упоређивања опорезованих прихода и имовинског стања.

Плаћање пореских обавеза све више добија карактер хуманитарногприлога:плаћа се колико ко може или кад хоће. Кад би Србија убрала трећинупореских прихода од оних које сада пропушта да наплати, фискални дефицит не би ни постојао.

Нажалост, „сива“економија и „црно“ тржиште су и незваничнисоцијални програм владе у којем је посредно и непосредно збринуто више од милион људи. „Јадни мали милионери са бувљака“ свакодневно ће сахрањивати све више легалних послодаваца, који сад уместо њих плаћају школе, судове, здравство, путеве, полицију и све друге јавне буџетске обавезе. Легалнимапреостаједа чекају уредуза ликвидацију.