Primanja i izdaci budžeta opština i gradova: januar 2012. godine

ili Postizborna fiskalna konsolidacija

Dok se republički budžet nalazi u istorijski rekordnom deficitu primanja i izdaci opština i gradova mogu se pohvaliti rastom primanja za 53,6%, izdataka za 36,7% uz suficit budžeta (bez primanja od zaduživanja) 2,4 milijarde dinara (431 milion u januaru prošle godine).

Ukupna budžetska primanja povećana su sa 10,8 na 16,6 milijardi dinara, što je povećanje za 5,8 milijardi dinara. Najveći deo ovog rasta posledica je povećanja prihoda od poreza na dohodak (rast za 3.571 milion dinara), ali su i svi drugi izvori značajno povećani, izuzev prihoda od prodaje finansijske imovine: donacije i transferi su povećani za 813 miliona dinara, ostali prihodi za 811, porez na imovinu za 282 miliona, drugi porezi za 241 milion, primanja od zaduživanja za 101 milion, dok su smanjena primanja od prodaje imovine za 7 miliona dinara.

Ukupni izdaci su povećani za 3.789 miliona dinara, sa 10,2 na 14,1 milijardi. Najmanji relativan porast izdataka, nakon nabavke finansijske imovine i otplate glavnice imali su rashodi za zaposlene, za 12,1%.

Najveći relativni rast izdataka imali su donacije i transferi (+82,3%), otplate kamata (+77,2%) i kapitalni izdaci (+72,8%). Izdaci za korišćenje roba i usluga povećani su za 37,1%, a za subvencije za 48,2%.

Razlika izmeću primanja i izdataka povećana je pet puta, sa 504 na 2.526 miliona dinara, a suficit je povećan 5,5 puta, sa 431 na 2.352 miliona dinara.

Podaci potvrđuju ranija mišljenja i analize da će veći porez na dohodak koji ostaje na raspolaganju opštinama i gradovima ugroziti finansiranje republičkog budžeta, dok je stvorio neograničene mogućnosti za rast potrošnje svih namena i motiva.

Na servisiranje dugova (kamata i glavnica) potrošeno je 1.468 miliona dinara, što je rast za 26,7%. Udeo servisiranja dugova u primanjima bez zaduživanja smanjen je sa 10,8% na 8,9%, usled bržeg rasta primanja.

Stoga bi, nakon izbora, jedna od mera koje bi imala jedan od najvećih uticaja na konsolidaciju republičkog budžeta, trebalo da bude da se sa 80% poreza na dohodak koji ide lokalnom nivou vlasti smanji na 60%. U drugoj polovini godine to bi značilo za oko 10 milijardi dinara manji deficit republičkog budžeta, a bez velikog negativnog uticaja na finansiranje lokalnih organa vlasti. To bi bila jedna od najbezbolnijih mera u željenom pravcu smanjivanja deficita u javnoj potrošnji.