Srećom, nijedan se prorok nije sećao ukusa majčinog mleka. Inače…

Prvi put objavljeno krajem aprila 2009.

Još jedan osvrt na „briljantnu fiskalnu politiku“

 

„Svinje su najmanje izbirljive od svih životinja. Nema sumnje, to je znao i Muhamed, jednako kao i jevrejski proroci-higijeničari. Tako, jednog dana sedeo je mladi Muhamed i gledao kako svinja jede neku užasno prljavu stvar: rastrzala je lešinu ili jela truli krompir, nalik na ljudski izmet. Tada, zasićen svinjskim pečenjem kojim beše nedavno napunio svoj burag, Muhamed poče da povraća, jer se priseti da ono što je jeo bilo krmeće meso. Brzo stavi prst u usta, kao pijanci, i ispovraća se u pesak kraj mora. Onda pohita kući i unese u zakonik što ga je tada pisao, i koji će kasnije nazvati Kuranom: ne jedite svinju, jer ćete povraćati. Ista stvar je i sa košerom: neki se prorok najeo pokvarenog mesa… Fanatik svoj slučaj pretvara u sveto pravilo, u zakon, u zapovest Božju. Istorija religija (zabrane i tabui, košer itd.) jeste krajnja konsekvenca pojedinačnog iskustva. De gustibus: tu vrstu estetizirajuće demokratičnosti fanatici ne priznaju. Svoj sopstveni ukus proglašavaju jedino mogućnim, kanonskim ukusom. Ista stvar je i sa zabranom alkohola. Svetac se napio, povraćao. Pošto je počeo suviše da brblja, zapetljavajući jezikom dok je izgovarao poruke koje su mu stizale s neba, svetac se, po naređenju saveta mudraca, odreče alkohola. Ali vernici i dalje piju, stoka kao stoka, a njemu teku bale niz usta, niz svetu njegovu bradu. Onda odlazi u kolibu i sanja kako mu Bog naređuje da prenese ljudima Njegovu poruku: vino je greh: Prospite vino u more, a pijance bacite zajedno sa buradima u talase. Neka bude tako.  Srećom, nijedan se prorok nije sećao ukusa majčinog mleka. Inače…”. Danilo Kiš: Peščanik.

 

Tema nam nije uticaj svinjskog gripa na svetsku ekonomiju i dodatno produbljivanje krize, mada bi to bilo interesantno ispitati. U svakom slučaju, u muslimanskom svetu će uticaj gripa biti mnogo manji nego među nama kojima svinjetina predstavlja materijalni simbol uspeha. Bez svinjčeta nema slave, Božića, rođendana…

 

Tema nam je još jedan osvrt na „briljantnu fiskalnu politiku“ koja se u Srbiji vodi od izbijanja svetske ekonomske krize.

 

Prva reakcija, krajem oktobra i početkom novembra prošle godine, bila je povećavanje akciza na pivo, cigarete i naftne derivate. Sasvim u skladu sa citatom na početku mišljenja.

 

Druga reakcija je dodatno povećavanje akciza na naftu (srećom po konzumente piva i cigareta, proizvodnja ovih proizvoda je pod većinskim vlasništvom velikih multinacionalnih kompanija koje mogu da utiču na kreatore fiskalne politike, te opet nisu povećane akcize), i smanjivanje svih vidova potrošnje države sem transfera fondovima nezaposlenih i penzionerima i otplatama kamate i duga usled pada kursa dinara.

 

Sa Nikolom sam već komentarisao predlog novog zakona o zapošljavanju i smanjivanje beneficija onima koji ostanu bez posla.

 

Smanjiće se još što šta, gotovo sve. Subvencije poljoprivrednicima, drugi socijalni izdaci, izdaci za nauku, ali i za policiju, vojsku, investicije…

 

I sad se vraćamo na naslov mišljenja. Srećom, još uvek se niko nije setio da oporezuje dojilje koje svoje bebe hrane bez finansijskih troškova, i na taj način još više produbljuju ekonomsku krizu i utiču na pad domaće tražnje. Oporezivanje dojilja bi podstaklo potrošnju bebi-hrane, a time i industrijski, ili makar uvozni, oporavak. Srećom, nisu se setili ukusa majčinog mleka. Inače…