Efekti primene CEFTA i SSP sporazuma

Osnovni očekivani efekat primene o slobodnoj trgovini je sticanje cenovne konkurentnosti država kojima se omogućava bescarinski pristup na vlastito tržište. Indirektni, pozitivan, efekat carinske liberalizacije je ukrupnjavanje tržišta i lociranje proizvođača u zoni carinske unije kako bi jedinstveno tržište snabdevao sa najpovoljnije lokacije. Znači, očekivani porast priliva stranih direktnih investicija, kao i rast konkurencije koji bi doveli do snižavanja cena i koristi potrošača kroz niže cene.

 

Ono što su koristi za potrošače predstavlja troškove za države kroz manje budžetske prihode od carina. Za domaće proizvođače predstavlja pritisak da, ili smanje cene ili da smanje proizvodnju, ili da povećavajući efikasnost proizvodnje opstanu sa većom proizvodnjom i nižim cenama.

 

Osnovni očekivani efekat pada carinskih stopa je rast udela u ukupnom uvozu Srbije zemalja Zapadnog Balkana i EU 27, usled relativno nižih cena u odnosu na ostale zemlje u režimu carina MFN (Most Favoured Nation treatment).

 

Merenje efekata SSP-a i CEFTA sporazuma na promene u strukturi uvoza Srbije je teško, ili nemoguće, usled dejstva mnoštva faktora, poput:

–         ogromnog pada vrednosti uvoza na početku 2009. godine koji se podudario sa početkom primene SSP-a, a koji je bio posledica najjačeg udara svetske krize kroz deviznu nelikvidnost i pad cena primarnih proizvoda;

–         Snižavanje carinskih stopa se u 2009. godini podudarilo sa snižavanjem uvoznih cena: jedinična vrednost uvezene robe je dolarski smanjena za 5%, a u evrima za 15%, što je značajno više od efektivnog snižavanja prosečnih carina prema EU i CEFTA; U trećem tromesečju 2010. godine jedinična vrednost uvoza smanjena je za 1,3% u dolarima dok je povećana za 9,4% u evrima. Promene jediničnih vrednosti uvoza i međuvalutnih kurseva su u prethodne dve godine svetske krize bile izuzetno intenzivne.

–         Uticaj kretanja cena energenata na promene udela u uvozu je bio dominantan na promene u strukturi uvoza iz CEFTA, EU i ostatka sveta od 2007. do kraja 2010. godine, zato što se uvoz iz ostatka sveta povećava sa rastom cena i smanjuje sa njihovim padom, nezavisno od carinske politike.

 

–         Metodološki problemi naše statistike uvoza. Od 12.622 miliona evra uvoza u 2010. godini na poziciji „specijalne transakcije proizvodima“ proknjiženo je 2.124 miliona, a u 2009. godini 2.193 miliona pri ukupnom uvozu od 11.505 miliona evra. Ovo je u svetskim poređenjima neregularno visoka vrednost kao i udeo, od skoro petinu, u ukupnom uvozu. Kada se iz baze eurostat-a podaci o izvozu u Srbiju ukrste sa našim podacima o uvozu iz EU dobija se ogromni skok udela EU kod većine sektora dvocifrene standardne međunarodne trgovinske klasifikacije. On je posledica razvrstavanja dela uvoza u „specijalne transakcije“, a ne stvarnog rasta udela u srpskom uvozu.

 

Uvoz iz EU je sa 9.073 miliona evra, u 2008. godini, smanjen na 6.533 miliona u 2009. godini, da bi u 2010. godini bio povećan na 7.069 miliona evra. Udeo u ukupnom srpskom uvozu je povećan sa 55,1%, u 2008, na 56,8% u 2009, da bi se smanjio na 56% u 2010. godini.

 

Uvoz iz CEFTA (bez Albanije i Moldavije) je povećan sa 659 miliona evra u 2008. godini na 680 miliona u 2009. i smanjen je na 672 miliona u 2010. godini. Udeo u ukupnom srpskom uvozu je povećan sa 4% na 5,9%, da bi bio smanjen na 5,3%.

 

Na osnovu izloženih argumenata i podataka ne mogu se doneti nikakvi čvrsti zaključci u vezi sa relativnim sticanjem prednosti proizvođača iz EU i CEFTA, u odnosu na one iz ostatka sveta, na srpskom tržištu.