PREDIZBORNA OBEĆANJA

Kako se zahuktava predizborna trka tako se počinju davati sve krupnija i grandioznija obećanja. Sve partije su uvidele da su ekonomksa pitanja glavni izborni adut pa na tim temeljima i nude spasonosna rešenja ako im birači daju glas. Čak je reagovao i Fiskalni savet (prilično neuobičajna situacija) da se stranke mane velikih obećanja i da se ne zaigraju puno jer za to nema velikih izgleda. Pored radnih mesta, zapošljavanja pola Srbije, velikih ruskih investicija u Srbiju (10 mlrd eura), mada se iz tabele  vidi kolike su bile ruske investicije u poslednjih 7 godina (u 2011 iznos je bio 74 miliona eura), neiskorišćenih potencijala i sl.

Izvor: NBS, strane direktne investicije

Na žalost stvarnost u zemlji Srbiji (bar onaj ekonomski deo) je daleko od bilo kakvih normalnih želja i stanja. Umesto 200.000 novih radnih mesta u 2008 godini, ukupno je bez posla ostalo preko 350.000 za četiri godine. Potencijalno je ugroženo bar još oko 90-100 hiljada ljudi kroz blokade računa privrednih subjekata i preduzeznika (računi su blokirani kod 40 hiljada preduzetnika trenutno i još kod oko 22.000 malih i srednjih preduzeča. U  tim preduzećima radi oko 68.000 radnika koji usled blokade ne mogu primati plate (bar ne oficijelno). Ekonomska stvarnost je i neefikasan poreski sistem koji favorizuje poresku evaziju naročito bogatih i najveći pojedinačno gledano poreski teret siromašnog sloja ljudi. Broj siromašnih gradjana svrstava zemlju Srbiju u red zaostalih zemalja Afrike i Južne  Amerike. Procentualno je najveći broj radnika u Srbiji ostao bez posla u prethodne četiri godine gledano prema učešću aktivne radne snage odnosno stope zaposlenih u  aktivnom stanovništvu.

Izvor: Eurostat, za Srbiju www.star.gov.rs

Napomena:  Stopa zaposlenosti je data kao procenat zaposlenih  u radno aktivnom stanovništvu starosti od 15-64 godine.

Srbija je zemlja koja ima  ubedljivo najmanji procenat zaposlenih u radno aktivnom stanovništvu   i to samo 37.9% u 2010 godini. (sličan procenat je i u 2011 ali nije uzet u prikaz jer nema podataka za ostale analizirane zemlje. Tranzicijia u Srbiji i primena neoliberalnog koncepta u prethodnih dvanaest godina je procenat zaposlenih sa 50.1 snizila na 37.9 u 2010 što je najveći pad od svih posmatranih zemalja.

Srbija je zemlja u kojoj je privatizacija i sve aktivnosti koje su je pratila napravila izuzetno veliko raslojavanje stanovništva gde preovladjuje  nenormalno bogata elita i nenormalno siromašni plebs. Srbija je takodje zemlja gde dobijanje otkaza iole razumnog čoveka vodi u katastrofu ličnu, porodičnu i zdravstvenu. Ne treba zaboraviti slučajeve  samosakaćenja u cilju isterivanja pravde i skretanja pažnje na neverovatne slučajeve potpunog  zakazivanja institucija sistema. Takodje najnoviji slučaj čoveka iz Leskovca koji je polio benzinom dvorište, kuću i sebe da  zapali sebe i sina jer nekoliko dana nije ni on ni ukućani pojeli ni komad hleba.

Izbori nisu više luksuz nerealanih obećanja i traćenja vremena. Ovi izbori su izbori za spas naroda i države.

• Spas od bede, prebogatih, uljuljkanih i bezobrazno drskih moćnika koji misle da sviće i smrkava jer oni tako hoće.
• Spas od nadnacionalnih finansijskih institucija koje su u potpuno pokorstvo stavile najveći deo privrede i stanovništva. Iz privrede je uz kamatu od prosečno 22% godišne i valutnu klauzulu izvučeno samo za finanijske rashode (kamate pre svega i negativne kursne razlike) gotovo 28 milijardi eura samo u periodu od 2006-2010 (najveći deo zarada se i odnosi na taj period). (bruto dodata vrednost privrede je istom periodu iznosila samo 8.5 milijardi eura);
• Spas od potpune propasti privrede i industrije, koja će i ovo malo zaposlenih prepoloviti.
• Zašto je država čekala da reaguje punih 10 godina nemilosredne pljačke stanovništva i preduzeća od strane instaliranih stranih banaka, donoseći navodno mere koje će zaštititi dužnike. Zašto pravila igre nisu uspostavljena mnogo ranije i zašto su banke jedine institucije koje su mogle da menjaju klauzule ugovora  kako im je ćef i da  u fusnotama ugovora stavljaju glavne  prevarne stavke.
• Zašto banke jedine mogu da se namiruju po nekoliko osnova tj. mogu dužniku i pored datog obezbedjenja prodavati imovinu i za 30% vrednosti i na taj način ga držati praktično beskonačno u dužničkom ropstvu (država skoro donese takav zakon). Zašto se efikasna naplata potraživanja ne sprovede i kod preduzeća  pa makar  morao biti blokiran i račun države ako ne izmiri obaveze prema preduzeću koje je za nju radilo ili joj isporučilo  neku uslugu. Najnoviji primer je farmacetutsko tržište gde je  Fond zdravstva  ponudio svojim poveriocima (oni koji su fakturisali lekove i medicinski materijal državnim institucijama) nešto što verovatno treba da udje u rubriku najvećih svetskih  bisera i  nebuloznih predloga. Gašenje ili skori stečaj najvećih veledrogerija kojima  su državne institucije glavni dužnici su primer koji je antipod bankarskom  poslovanju i ropskoj potčinjenosti svojih klijenata. Te kompanije koje su sada u stečaju ili blokadi su morale da se i pored  stotina miliona potraživanja od državnih zdravstvenih ustanova zadužuju pod lihvarskim uslovima kako bi sebi produžavali život i  nabavljali dalje robu.
• Da li ova država zna da je u vreme knjaza Miloša bilo zabranjeno čoveku uzeti kuću i dva hektara zemlje bez obzira koliki i kakvu vrstu duga napravio.

Koja to snaga u Srbiji može da se suprostavi ovako nagomilanim problemima. Ko pokuša da reši ovakve probleme istovremeno da ima ideju kako da vrati onih 350 hiljada nesrećnika koji su ostali bez posla samo do 2008-2011 godine i ko može da od pogašenih glavnih izvoznih preduzeća ponovo revitalizuje i vrati u život najveće izvoznike,  ko se suprostavi moćnim lobijima koji pare zaradjuju u Srbiji a porez plaćaju na: Devičanskim, Uskršnjim, Božićnim  (više mi ne pada na pamet ni jedan svetac koji ima ostrvo(a), ili sličnim destinacijama koje nemaju baš toliku sreću da budu ostrva ali imaju da budu poreski raj, ko bude spreman da potpuno pretumba i učini efikasnim poreski sistem i uvede sintetički porez, taj može slobodno ući u veliku istorijsku čitanku Srbije.  Da li Srbija ima ličnost(i) koje su spremne da kažu dosta je bilo sakaćenja države i naroda, palimo svetla i da vidimo ko je šta zgrabio u mraku. Od danas gospodo da plaćamo kafanske cehove ko je i koliko napravio. Ne može isto onaj ko je pio kiselu vodu i  onaj koji je jeo kavijar. Ko pokuša da od domaćih velikih privrednika iznese pare iz ove zemlje po osnovu fiktivnih faktura od svojih preduzeća (najčešće i osnivača preduzeća u Srbiji) na pomenutim lokacija za razne ’’marketinške usluge’’ (čitaj usluge za krečenje nebesa) mora snositi krivičnu i svaku drugu odgovornost. Ko voli nek izvoli, to su pravila igre. Ko podiže dobit porez 50%, ko reinvestira 0. Nije komplikovano upravljati državom ako se znaju pravila igre, samo treba biti dobar domaćin i čestit čovek, sve ostalo stane na dve strane.