Odgovori na par pitanja oko EU

– Da li postoji opasnost da na primer Grka (ili neka druga zemlja) napuste evro zonu?

Verovatnoca da neka zemlja unilateralno napusti EMU,  pogotovo neka od PIGS zemalja je minimalna, prakticno nikakva. U samom ustrojstvu EMU, koliko znam,  ne postoje mehanizmi kojim bi se proces iskljucenja uopste mogao aktivirati. Cak i kada bi vecina u EMU  bila rada da se otarasi PIGS, ne postoji nacin da se ovo izvede. Hipoteticki govoreci, svaka zemlja bi individualno mogla unilateralno da odluci da istupi iz EMU (jer kako monetarna unija može da je spreči u nameri), ali trosak ovakvog cina bi bio znatno veci nego eventualna korist. Ova korist se maltene smatra definitivnom, a u praksi ona uopste nije izvesna, za razliku od troska istupanja koji je I te kako izvestan po zemlju koja bi se odlucila na ovakav korak.  Jedna strana medalje, ona zbog koje zemlja uopste razmislja o izlasku iz EMU, jeste da bi prelaskom na domacu valutu i devalvacijom iste, konkurentnost ekonomije automastski bila veca. Ovako bi se stimulisala ekonomija, stvorila platforma za ubrzan ekonomski oporavak, ali ovo, naravno, ne uzima u obzir spoljne faktore. A druga strana ove medalje je da bi uvođenjem i devalviranjem drahme, grčki postupak od ostatka EMU zemalja bio protumacen kao pokusaj produbljivanja komperativne prednosti u odnosu na EMu zemlje s kojim Grcka ima pozitivan trgovinski balans. Medjutim, grcka devalvacija valute narusava konkurentnost strane, negrcke robe i  servisa na njenoj teritoriji. Tesko je naci razloge zbog kojih bi zemlje EMU-a ovo tolerisale tako da bi sigurno trazile nacina da penaliziraju izvoz grckih proizvoda na svome trzistu.

Druge ozbiljnije posledice su da bi izlaskom iz EMU, stope i devizni kursevi zemlje koja je istupila imali mnogo vece fluktuacije, a sama drzava bi mogla da pozajmljuje novac samo po znatno vecoj kamatnoj stopi nego ranijih godina. To bi, naravno, podiglo cenu pozajmljivanja gradjanstvu i firmama.

Trosak izlaska je veci nego potencijalna kratkotrajna  korist od podizanja konkurentnosti, tako da do izlaska nece doci jer nijedna zemlja nije toliko neracionalna. Zemlje sa problemima ce morati da povecaju svoju konkurentnost podizanjem produktivnosti, zamrzavanjem realnih prihoda… Ovo nije bezbolan proces, koji uz to nece biti ni bas kratak, ali je jedini ispravan, a clanstvo u EMU nije razlog za probleme ovih zemalja.

–        Da li bi to izazvalo lancani efekat i na druge zemlje u problemima?

Ja na izlazak gledam samo kao na hipoteticku mogucnost, I iz mog prethodnog odgovora je jasno da ne verujem da bi neka zemlja lako odlucila na odustajanje od EMU. Ako bi neka zemlja zaista  odlucila da istupi, verovatno bi u prvoj fazi evro kolapsirao, zemlje bi pocele prelaziti na stare domace valute, EMU ne bi opstao i politicke posledice bi bile katastrofalne.

Sva ta zbivanja imaju dovoljno negativnog naboja da dovedu i do globalnog kraha, ali po meni su price o raspadu EMU kao realnoj opciji zabavne, ali neozbiljne teme.

–        Da li bi se oni spasli napustanjem evra, odnosno mogucnoscu devalvacije svoje valute?

Ne, jer PIGS zemljama nije EMU toliko kriv koliko neralna ocekivanja, zivot izvan mogucnosti, fiskalna nedisciplina… Lako je sada kukati i zaliti se kako su one (zemlje u problemima) usle u EMU sa kursnim razlikama po kojima je domaca valuta bila precenjena u odnosu na evro. Kao dodatak nevoljama,  globalni kreditni bum, odnosno sveopsta dostupnost kredita, izazvalo je neodrzivu ekploziju potrosnje, a stvoreni efekat dobrostanja je bio lazan.

Medjutim ne treba imati prevelikih simpatija za ovu kuknjavu, a o neodrzivost tadasnjeg ekonomskog modela j etrebala biti uocena mnogo pre.

Cak i ako prihvatimo da je kurs bio precenjen, PIGS zemlje imaju mnostvo drugih strukturnih problema koje su  mogle i morale da pokusaju da rese, ali nisu. Valuta koja je verovatno bila najvise precenjena pri stvaranju EMU  jeste nemacka marka, ali Nemci su stisli zube, disciplinovalo radili, stedili i bili skromni, a realni prihodi su im godinama stagnirali. Pri svemu tome, Nemci su stoicki cutali dok su istovremeno cesto placali raznorazne EU racune. Ovaj stoicizam se konacno isplatio jer je nemacka ekonomija ponovo konkurentna i u relativno boljoj situaciji nego sto je bila prilikom stvaranja EMU.

 Spas u devalvaciji je najlakse kratkorocno resenje a koje ne zahteva preveli intelektualni napor, ali ovo uopste ne znaci da se radi i o najboljem resenju. Naprotiv.

–        Da li se sad ispostavlja da su evroskeptici bili u pravu kada su govorili da ne moze biti monetarna unija, a da fiskalne politike nisu jedinstvene?

Sada bi bilo neoprezno tvrditi i jedno i drugo, a skeptik je lako biti. Ja sam, medjutim, ubedjen da je EMU dugorocni koncept. Treba shvatiti da EMU nije zamisljen samo kao ekonomski projekat, vec je politicka dimenzija EMU verovatno cak dominantna strana u celoj prici i kad zatreba, lako prevlada ekonomsku logiku. Problem za Evropu je sto ona gubi u globalnom relativnom znacaju vec poslednjih 100 godina. Po mnogim merilima ovaj pad je veoma blag, ali demografska situacija nije sjajna. Losa demografija znaci I smanjenje  dugorocnog  ekonomskog potencijala, pa cak i ako se radi o blagom relativnom padu – treba ga zaustaviti,  a kreiranjem velikog trzista kreira se i dodatni dinamizam.

Ideja iza EMU I EU je, kako vec rekoh, i politicki koncept, gde je zajednicka solidarnost veoma bitna stavka. Neki veci ideal je da  svi mi (Evropljani) relativno dobro zivimo, vremenom se eliminisu velike razlike u standardu izmedju bogatog severa I siromasnijeg juga Evrope, itd.  Medjutim, ovde nastaju problemi kojih vecina obicno nije svesna, jer da bi se ovo ujednacavanje vremenom desilo, potrebno je da, recimo, jedna Svedska ima sasvim razlicitu ekonomsku performansu od jednog Portugala. Da bi do ujednacenja doslo, potrebno je, dakle, da iz godine u godinu Portugal ima bolju ekonomsku performansu od Svedske, sto je nerealno ocekivati. Razlike izmedju bogatstva severa i juga Evrope sigurno ce ostati, a i  samo merenje relativiteta izmedju zemalja bazirano iskljucivo na standardu zivota kao i evru po glavi stanovnika nisu isto sto i uzimanje kvaliteta zivota u obzir. Mozda Skandinavcima I Nemcima treba malo vise evra po glavi da bi kompenzirali lose vreme  u odnosu na Portugal, tako da je pravi cilj teziti da je svima bolje, a nikome gore unutar EU i EMU nego sto bi bilo da je zemlja izvan Unije.  

Severnjaci će verovatno morati da ostanu donekle darezljivi i efektivno će u većoj meri finasirati projekat EU I EMU, a juznjaci ce morati da budu odgovorniji, skromniji, transparentniji.

– Kakve su sanse da Nemacka pritekne finansijski u pomoc ovim zemljama kupovinom njihovih obveznica i da li bi Nemci pristali da finansiraju tudju prekomernu potrosnju?

Pravo pitanje je da li Nemci, Francuzi i drugi imaju drugi izbor osim da progutaju gorku pilulu. Pretpostavljam da su franco-nemacke banke jedan od vecih kreditora PIGS zemalja,  tako da bi kolapsom Grcke, i franko-nemacke banke verovatno bile na kolenima.

–        Kakve bi to efekte moglo imati na Srbiju kao zemlju koja zuri u EU, da li bi se prema vasem misljenju promenila opredeljenost gradjana za EU?

Srbija je imala komplikovanu istoriju poslednjih godina, emocije u narodu su jos uvek jake, a sto je najgore, ovo je stanje duha koje je lako izmanipulisati I zloupotrebiti. Sto gradjani budu bolje ziveli I imali bolji zivotni standard, bice nezavisniji i manje podlozni manipulaciji, tako da je osnovni zadatak bilo koje vlade podizanje zivotnog standarda I kvaliteta ziivljena gradjana Srbije. Moje duboko licno uvjerenje je da je ovo najostvarljivije najpre stvaranjem uslova, a onda i samim ulaskom u EU  I EMU. Ovo je moj licni  stav I nema nikakve veze sa politikom, a kod nas se citavo pitanje oku ulaska u EU bespotrebno politizira.

Ulazak u EU se pogresno smatra nagradom (ako budemo dobri, uci cemo u EU I vrt raja, a ako ne budemo, moramo da  poradimo da budemo bolji). Naprotiv, treba raditi tako da pristup EU bude logican nastavak socijlano-ekonomsko-politickih I drugih procesa koji se u Srbiji u punom jeku desavaju sa ili bez EU. Na ovaj nacin, sam ulazak u EU ne bi bio preterani sok ni za EU ni za Srbiju. Otprilike, u idealnim uslovima ulazak je nista vise nego najobicniji dan. Ovakav ulazak i jeste najkomplikovaniji jer najvise zahteva, I za ovo je neophodno mnogo rada, skromnosti, strpljenja I kvalitetne ekonomske politike I razvojne strategije. Ako ikada udjemo, EU ce nas izluditi I nervirati sa svojim zahtevima, birokratijom, sklonoscu da pokusava sve da regulise, ali je u ljudskoj prirodi da covek nikad nije zadovoljan.