Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Na naučnom skupu o ovoj temi na Ekonomskom fakultetu 16.03.o.g. učesnici su bili u prilici da čuju nekoliko blago rečeno oprečnih stavova o pozitivnim i negativnim dometima neoliberalnog koncepta naročito u Srbiji u proteklih deceniju i nešto. Medjutim, kao posetioca su me isprovocirali nekoliko stavova brancioca ovog koncepta koji doduše da li iz ubedjenja ili pak koristi i dalje zdušno braniše ovaj definitivno negativni koncept za Srbiju kao malu siromašnu zemlju. Ono što takodje pade u oči je i činjenica da sem nekih usmenih rasprava se ne vide ni jedan valjan podatak o tome kakvi su učinci ovog stampeda na privredu Srbije. U medjuvremenu se oglasi i nobelovac Džozef Stiglic o pogubnom uticaju moćnih finansijskih organizacija na ciljane zemlje. Neki će reći teorija zavere, tu čuvenu sintagmu izmisliše upravi tvorci zavera raznih vrsta da bi opravdali i zamaskirali svoje namere, akcije i ciljeve (verovatno i intervju Džona Perkinsa-’’Bio sam plaćeni ekonomski ubica’’)može biti terija zavere. No kako ja spadam u grupu ekonomista koji ne umeju da zaključuju bez podataka pokušaću da prikažem nekoliko podataka o tome da li je kriza neoliberalizma kriva za finansijsku krizu ili da li uopšte krize ima ili je bila kako reče jedan ekonomista da krize nije ni bilo da je bila blaga rececija jer tobože mereno svetskim društvenim proizvodom i njegovim padom od samo 1.5% u 2009 godini krize nema, postoji blaga recesija.
U sledećoj tabeli na bazi podataka Eurostat-a su podaci o kretnju društvenog proizvoda izabaranih zemlja u periodu 2000-2011
Izvor:www.eurostat.com
Šta se može iz tabele zaključiti. Sve evropske zemlje izuzev Poljske i najrazvijenije zemlje sveta su u 2009 imale veoma oštar pad GDP od -3.5 do -17% koliko je zabeleženo u Litvaniji. U Slovneniji je pad GDP bio -8%, u Finskoj -8.4, Madjarskoj -6.8% i sl. E sada kažu pa šta jer je sledeće godine zabeležen rast. Tačno ako hoćemo da se igramo informacijama, mislim da su ekonomisti ozbiljni ljudi ili trebaju biti, i da se ne služe jezikom političara. Rast je zabeležen ali u odnosu na 2009 godinu, što znači da je recimo kod Slovnenije u 2010 godini zabeležen rast od 1.4% ali u odnosu na 2009, realno je to pad u 2010 u odnosu na 2008 za 5.7% i sl. Prema tome, prema ovoj dinamici rasta zemlje će izaći iz negativnih zona u odnosu na poslednju pozitivnu godinu (2008) za nekoliko godina. Pitam ozbiljne ljude da li je to kriza ili ne? Jeste naravno, samo je pitanje kako se interpretiraju informacije.
Beše još nekih bisera ali svakako da je upečatljiv onaj da Srbija ima veze sa neoliberalizmom kao Albanija sa demokratijom u vreme Envera Hodže. Ne bih to bila bitna konstatacija da je nije izrekao jedan od najeminentnijih srpskih ekonomista u predhodnih nekoliko decenija.“Poredak, propisi, zakon – ključne reči u liberalizmu nama su strane kod nas je sve na anitliberalnoj osnovi što pokazuju velika nelikvidnost, dugovanja privrede, države koja iznose milijardu evra, javašluk u javnim preduzećima, partijski kadrovi…’’ Sve je tačno samo se prenebregava jedna činjenica, Srbija sprovodi neolibaralizam nametnut joj je, ne kreira ga. Da li treba podsetiti na ključne postavke nametnutog koncepta kako je Štiglic rekao, totalna liberalizacija tržišta, ukidanje svakave zaštite domaće privrede, ulazak velikim transnacionalnih kompanija iz domena trgovine usluga, bankarstva i sl. tj onih koji isisavaju kapital iz zemlje domaćina i guše domaću privredu na svaki način, uništava se domaća industrija i ekonomksi potencijal, liberalizuje se tržište kapitala i naravno evo ga MMF kao supervizor za sklapanje aranžmana iz predostrožnosti. Pri tome, nije bitno što država mora da plati dodatne namete za zaduženja po kamatnoj stopi od preko 7% realno godišnje, što će to u 2012 biti 170 miliona eura. Bitno je da plate u javnom sektoru i penziju budu i dalje limitirane kako bi tobož inflacija bila pod kontrolom. Takodje u budžetu su predvidjena smanjenja za najsiromašniji ili stagnacija, u inflaciji koja će zbirno biti preko 10%, a verovatno i više, je’l to nije dodatno siromašenje. Voleo bi da znam koju to meru nametnutu od strane novog svetskog ekonomskog poretka Srbija nije ispunila. Ni jednu, voleo bi da me neko demantuje. ’’Gentlemen go home’’ reče jedna ozbljna zemlja MMF-u – Bocvana.
Kriza ovakvog koncepta kapitalizma, pa ma kako se on zvao, je očigledna. Najbolji primer za to je u krajnjem slučaju i rast broja nezapošljenih i u razvijenim zemljama, a i generisanje stalno novih ratnih žarišta po svetu od strane SAD,koja je sve svoje ekonomske krize rešavala na taj način.
S druge strane moram da se složim sa konstatacijom da u Srbiji nikada i nije bilo pravog liberalnog kapitalizma.Pa zar čitav niz monopola koji se sreću u svakom segmentu privrede nisu najbolji primer za to? I što je najgore ti monopoli su pod direktnom zaštitom države. Ovde naravno ne mislim na monopole javnih preduzeća.
Liberalni kapitalizam u Evropi je u krizi, zato sto je evropski zivotni koncept u krizi. Previse se administrira i regulise. Ostatak sveta vise nije u krizi sto se vidi i kroz povecanje zaposlenosti, te rastu cena nekretnina i prometa u MP. E sad ja ne sudim ni za ni protiv Evropskog administrativno-neliberalnog modela, samo konstatujem cinjenice. Na kraju svet ce pregaziti Evropu i njen model dokazati losim. Srbija ima dupli problem, prvo jer tezi „Evropskim vrednostima“ u njenom najgorem obliku, bas onom koji ubija samu EU, a drugo sto nekom ko planira buducnost ove zemlje mora da postane jasno da neke stvari moraju da se promene iz korena, te da ce prilikom postavljanja novog „reda stvari“, biti neophodno hrabro i radikalno ekonomsko manevrisanje, pa u tom smislu MMF ili „evropske vrednosti“ ne bi smele da budu kocnica i smetnja.
„Beše još nekih bisera ali svakako da je upečatljiv onaj da Srbija ima veze sa neoliberalizmom kao Albanija sa demokratijom u vreme Envera Hodže.“
Ne znam ko je ovo izrekao, ali mu skidam kapu. Divno i tacno receno.
Ovo sto se desava u Srbiji apsolutno nema veze sa kapitalizmom, liberalizmom ili bilo cime slicnim. Ovo je ogoljena otimacina, a ne liberalizam ili neoliberalizam, kako vec ko voli da ga zove. Ovde nije sprovedena totalna liberalizacija trzista, vec naprotiv, totalna monopolizacija za koju bi umesto reci monopol, preciznije bilo koristiti rec pljacka.
Uostalom, mislim da bi i bio red, ali i izazov, da neko jednom i potkrepi podacima ko je stvarao dohodak u poslednjih 12 godina i na koji nacin. Ako je tata politicka baja, a tatini sinovi postanu najveci trgovci u zemlji, da li je to liberalizam ili kapitalizam ili socijalizam ili monopolizam? Ili je u pitanju obicna pljacka? Ne mogu da shvatim da neko enormno bogacenje pod sapom politike naziva neoliberalizmom. To je u istoriji oduvek imalo drugaciji naziv, jer se kralo i otimalo i pre hiljadu godina, kada kapitalizam i liberalizam nisu ni postojali.
Uostalom, najmanje su bitni termini, oko kojih uvek volimo da se preganjamo, bitna je sustina. Da li su svi oni koji su se obogatili za vreme Milosevica kasnije samo uvecali kapital? Pri tome ne mislim na ove koji se najvise apostrofiraju, vec na obicne biznismene iz nasih mikro sredina. Oni i nisu ucili skolu, pa se i ne opterecuju terminologijom. Da li su oni krivi sto su „napravili pare“ ili politika i pravni poredak i ono sto se pod tim podrazumeva?
Kada su pojedine banke poslednjih godina u Srbiji propadale, ko ih je uzeo u svoje okrilje, pa zamazao sustinu i pokrio gubitke? Zna se – drzava, vlast. I to je liberalizam? Ne, jedini adekvatan izraz je – pljacka. Pise li se o tome? Ne. Da li je strucna javnost ustala protiv toga? Nije.
Zbog toga nama pada drustveni proizvod, a ne zbog, kako to novinari vole da kazu, divljeg kapitalizma. Najlakse je optuziti liberalizam, on ne moze da se brani, a kada se optuze konkretni ljudi moze svasta da ispadne…
Nije ovo nikakva kriza neoliberalizma, ovo je kriza kapitalizma. Marks je to odavno objasnio, cak je tacno i odredio intervale u kojem ce se kriza javljati. Sustina je u podeli drustvenog bogatstva, kad radnik nema novca da kupi ono sto proizvodi kriza je neminovna, jer kad nema potrosnje nema ni proizvodnje.
Krize hiperprodukcije se javljaju i u onim zemljama kao Svedska ili Norveska, koje nisu sprovodile neoliberalni koncept.
Sam kapitalizam, bez obzira dali je kontrolisan ili liberalan, generise krize hiperprodukcije.
O nasim rezimskim ekonomistima ne vre4di trositi reci, svasta od njih mozes cuti.
Iako se nama čini da je kapitalizam ili neoliberalizam (ekonomske mere) krivac, stvari su zapravo vrlo primitivne. Ako su posle ekonomista več i političari primetili, da privreda nije više konkurenčna, da nijedna banka više neče da kreditira, da se radna mesta sele u 3 svjet, to su samo posledice.
Pravi razlog je tehnologija (Srbska), koja je zastarjela. Ona sasvim dobro služi kada je potražnja veča od ponude. No to več 60 godina nije tako. Kome čete prodati zastavu 101?
Drugi razlog za opštu nelikvidnost su Tajkuni. Oni sa sredstvima privrede (koja nisu njihova) otkupljuju nešto što zbog recesije ne vredi ni polovinu toga. Zadužit če se (svoje firme) do grla i nestati. No, kao fizička lica sa novcem, koji je prilikom tih transakcija (napr. lančanom kupovinom firmi) otišao u razne offshore račune, če odlično živjeti negde u 3 svetu, možda i u Srbiji.
A večina nama poznate privrede nestat če. Pošto nema novčanih tokova, jedini poslodavac, koji još raste (država) do kraja 2015 više neče imati za plate, kamoli za penzije ljudi koji bi trebali još da rade. Štrajkovi kao u Grčkoj su samo početak.
Da, slažem se, političari, koji misle da vladaju niti ne razumeju situacije, niti ne mogu napraviti nešto revolucionarno, jer jih to odmah košta vlasti. To je kao kod vrednosti novca, sve je u glavi. A birači biraju lepša obečanja.
Rešenje ? Nema ga. Stvari če se polako srediti same.