Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
Objavljeno 12.5.2012.
U nastavku analiza neiskorišćenih poljoprivrednih potencijala i povećanja konkurentosti dolazi se do potencijala za izvoz i proizvodnju meda. Med je specifičan proizvod velikih nutritivnih i lekovitih svojstava za čiju proizvodnju je neophodni odredjeni ekološki standardi i preduslovi koji se tiču zdrave ili približno zdrave i nezagadjenje prirodne okoline. Srbija trenutno ima rastući trend u broju košnica uzrokovan izmedju ostalog i tranzcionom krizom i nezaposlenošću gde veliki broj ljudi pokušava da nadje način da zaradi i preživi.
Izvor: RZS, baza poljoprivede
Prirodni uslovi, umerena kontinentalna klima i bogatstvo biljnog sveta pružaju odlične uslove za gajenje pčela u Srbiji. Medonosni potencijali omogućavaju znatno veći broj košnica, prema proceni stručnjaka i preko 1.200.000.[1]
Godišnja proizvodnja meda u Srbiji kreće se od 3 do 5 hiljada tona (u 2011 je proizvdedno približno 6 hiljada tona) i ona se plasira velikim delom na domaćem tržištu. Godišnja potrošnja meda po stanovniku je oko 0,7 kg. Otkup meda radi izvoza je u poslednje vreme u porastu ali još uvek u malim količinama prema potencijalima.
Svetski izvoz meda je dat u sledećoj tabeli. U prethodnih osam godina svetksi izvoz meda je gotovo dupliran. Najveći svetksi izvoznici su Kina sa oko 140 miliona eura godišnje u proseku, Argentina sa 125 miliona u proseku i Nemačka sa oko 80 miliona u proseku. Proizvodnja ostalih pčelinjih proizvoda ovde nije razmatrana (vosak matični mleč, pčelinji otrov, polen i sl).
Srbija se nalazi u donjoj grupi zemalja prema izvozu meda. Ukupno je izvezeno meda u vrednosti od oko 3.6 mililna dolara u 2011, dok je izvoz u 2010 bio oko 5.3 mililona eura.
Srpski izvoz meda:
Izvor: trademap.org
Nemačka je glavno izvozno tržište za srpski med. Zatim dolaze Crna Gora, Austrija, Makedonija i Italija. Ostale zemlje zauzimaju zanemarljivo mali izvoz u odnosu na nabrojane.
Osnovni trgovinski indikatori kod izvoza meda su prezentirani u tabeli a njihovo objašnjenje je sledeće:
Prosečna cena izvezenog meda u svet je u 2010 godini bila 3.934 dolara po toni ili oko 3 eura po kg. Najbolja izvozna cena se postiže sa Nemačkom i Crnom Gorom oko 4.1 i 4.3 dolara po kilogramu ili 3.2 evra po kg. Koeficijent koncentracije uvozne tražnje kod ovih zemalja upućuje na zaključak da je Nemačko tržište vrlo konkurentno, da je Crna Gora i Makedonija zemlje sa preovladjujućim uvozom meda iz Srbije, Italija takodje ima prilično visok stepen koncetracije što daje Srbiji nadu da se na istom tržištu mogu postići daleko značajnije izvozne prednosti.
Potencijali izvoza u Nemačku kao glavno izvozno tržište je nekoliko puta veći nego postojeći izvoz. Izračunati su potencijali i za ostale zemlje.
Potencijali proizvodnje meda u Srbiji gledajući prirodne preduslove: klimu, biljni sortiment, ekološki status i sl bi bili oko 600-700 hiljada košnica sa proizvodnjom od oko 20 kg meda u proseku po košnici ili oko 14.000 tona. Izvozni potencijali su oko 12-14.000 tona ili praktično celokupna proizvedena količina. Potencijal deviznog priliva je oko 30-40 miliona eura. To je još uvek manje nego Madjarske koja ima lošiji biljni sortiment (livade, bagremove šume i sl.) od Srbije.
[1] www.pcela.rs/pcelarstvo
Neznam da li je ko od vas cuo za Krnjevo. Nedaleko od Smederevske Palanke na starom „carskom putu“. Elem preduzece mislim da se zove Cmana Promet ili tako nesto (zapamtio sam da se preduzetnik zove Cmana) je krenulo u izvoz meda u Francusku. Koliko se secam placali su sav otkupljeni med odmah (najdalje 15 dana) i to negde oko 2,5 EUR po kg. Takodje secam se intervjua u kome je vlasnik istakao da Kina prodaje med po 1EUR za kg a mi 3Eur za kg i da se nas med koristi da se popravi kvalitet kineskog meda tako sto ga francuzi mesaju u kineski u razmeri od 20%. Elem napravili su i laboratoriju (na zahtev i uz sufinansiranje francuskog uvoznika) a glavna ogranicenja su im postala rezidua od nekih pesticida te neki „kineski med“ koji se dobija kad se pcelama daje secerni sirup a koji su proizvodjaci pokusavali da im prodaju cuvajuci „pravu stvar“ za maloprodaju u kojoj postizu znacajno vece cene. Neznam sta se trenutno desava sa njima ali znam da su pricali da „pravi med“ mogu po garantovanoj ceni da izvezu u neogranicenim kolicinama.
Dragovane, ne znam da li drzis pcele, ali nije to bas tako jednostavno. Ja ne drzim pcele, ali u mojoj familiji ima nekoliko takvih, pa preko njih poznajem mnoge pcelare.
Olako porediti cene meda nije u redu, jer nije svaki med isti i razlike u kvalitetu su ogromne. Osim toga, ta cena od 3 eura je niska i verovatno to i jeste razlog sto niko ne izvozi. Po toj ceni moze da izvozi neko ko ima ogroman broj kosnica i koji preferiria nekvalitetan med od suncokreta. Znam da je ranije bilo pravilo da se kilogram dobrog meda prodaje kao kilogram kajmaka.
Osim toga, bude godina kada ima meda, a bude i ozbiljnih podbacaja, dosta zavisi od prirode, zato i kazem da stvari nisu bas tako jednostavno.
Idealan posao za Srbe, pcele rade a Srbi broje pare.