Према подацима РЗС-а (линк) у јануару и фебруару 2025. године у Србији је регистровано 1.734.957 ноћења у чему је било 898.949 домаћих и 836.008 страних. У односу на исти период 2024. укупан број је повећан за 5,7%, у томе је домаћих смањен за 0,7% а страних повећан за огромних 13,6%.
Према подацима ДЗС-а (линк) у истом периоду у Хрватској је регистровано 1.358.123 ноћења у томе 569.150 домаћих и 788.973 страних. У односу на исти период 2024, укупан број ноћења повећан је за 4,7%, у томе домаћих за 5,6% а страних за 4,0%.
Судећи по већем релативном расту укупног броја ноћења у Србији (+5,7%) непознаваоцу регионалних прилика учинило би се да су грађански протести заправо у Хрватској (+4,7%), али у наставку нећемо бавити овом темом, послужила је тек да намами, заинтересује, читаоце.
Кад смо се већ података латили, ред је и да извршимо нека поређења.
Београд је повећао број ноћења странаца, у прва два месеца за 11,1%, док је Загреб повећао за 6,1%. У прва два месеца 2024. Београд је имао 86,6% више ноћења странаца, а у истом периоду 2025. имао је више за 95,6%.
Београд има више ноћења и од Софије и Букурешта, а мање од Будимпеште и све више се намеће као економски центар на путу између Беча и Истамбула. То је закон економске географије а не последица економске политике.

И док сам у излистаним подацима о разлици у броју ноћења по земљама спонтано тражио Украјину при дну листе (земље са највећом разликом у корист Хрватске) њено проналажење при средини, где је више ноћења остварено у Србији довело ме је до сазнања о обојеној револуцији у Србији: број ноћења из Украјине у Србији је повећан за 162,8%, док је у Хрватској смањен. Евромајдан у Београду! (шалим се, наравно)
Ако би наставили у правцу обојене револуције требало би се забринути, јер је у Србији повећан број ноћења из Ирана три пута, из Израела 2,7 пута и из Ирске је удвостручен. Каква експлозивна комбинација!
Далеко од шале, протеривање хрватских држављана из Србије сигурно је утицало да се смањи број ноћења из Хрватске за 21,1%, као што је смањен и број ноћења држављана Србије у Хрватској за 11,7%.
Држављани Словеније остварили су 126,6 хиљада ноћења више у Хрватској него у Србији, док је код БиХ предност Хрватске била занемарива (у 2024. је било више ноћења у Србији). Из Северне Македоније (+62,3 хиљада) и Црне Горе (+44,8) је било знатно више ноћења у Србији.
Србија је имала више ноћења од Хрватске код гостију из: Русије, Турске, Кине, Румуније, Бугарске, Грчке, Индије, Израела, УАЕ, Шведске, Холандије, Данске и Украјине.
Хрватска је имала више ноћења из: Аустрије, Немачке, Италије, САД, Пољске, Ј. Кореје, Чешке, Француске, Шпаније, Словачке, УК, Аустралије, Швајцарске, Мађарске, Албаније, Јапана и Норвешке.
