OD PROMOTERA SLOBODNE TRGOVINE DO BASTIONA PROTEKCIONIZMA

Nedavno objavljena nova carinska politika SAD kao još uvek vodeće svetske sile o nametanju uvoznih carina gotovo svim državama sveta je samo jedno od obećanja predsednika Trampa u predizbornoj kampanji i ozbiljnijm analitičarima i poznavocima svetskih prilika ne izgleda ni malo iznenađujuće. Drugo su političke izjave o ekonomskim žrtvama koje je podnosila Ameirka u odnosu na ostale zemlje sveta u smislu da je ekspoloatisana godinama i decenijma na ovom mestu nisu vredne komentara. Ista Amerika je šezdesetih i početkom sedamdsetih godina bila promoter neoliberalnog koncepta uređenja svetskih ekonomskih tokova, liberalizacija spoljne trgovine, smanjenje ili ukidanje carina i necarinskih barijera i sl. Amerika je bila na vrhuncu ekonomske moći, a pravilo je da moćna ekonomska sila nameće pravila igre manje moćnima u cilju maksimizacije svoje korisnosti. To je uostalom radila i Britanija na vrhuncu kolonijalne moći. Kriza početkom sedmadesetih izazvana nafitnim šokom je doprinela uvođenju raznih necarinskih barijera sa svrhom ograničenja platnobilansnih negativnih tendecija što je dovelo do smanjenju obima svetske trgovine. Uspon monetarizma kao dominantog ekonomskog modela posle naftne krize i pojava tzv. Vašingtonskog konsenzusa dodatno jača poziciju SAD naročito kada je Smitsonijanskim sporazumom suspendovana konvertibilnost dolara u zlato i otovren put puštanja u neprekidan rad štamparije novca FED-a. Tražnja za dolarom raste kao dominante svetske valute, najveći deo svetskih monetarnih rerzervi se drži u dolarima, najveći deo svetske trgovine se obračunava i realizuje u dolarima isti postaje najveći i najznačajniji izvorni proizvod SAD. Poznata izreka tadašnjeg ministra finansija u Niksonovoj vladi Džona Konelija 1971 godine ’’dolar je naša valuta a vaš problem’’. Konstantna emisija dolara i rast tražnje za istim omogućavaju SAD da ovaj trend  ne doprinosi rastu inflacije  kao jedne od postavki monetarizma posle određenog perioda poznatiji kao ’’time lag’’. Rast učešća dolara u svetskim rezervama omogućavaju zemlji prakitčno neograničeno zaduživanje. Librealizacija trgovine i kapitala omogućila je veliko selenje kapitala u zemlje jeftinije radne snage i inputa, samim tim i izrazitu deindustrijalizaicju SAD. Amerika postaje uslužna ekonomija, nestaju čitave grane kao simbol američke moći (selenje automobilske industrije je uslovila da Detroit od naprednog grada bude grad duhova i sl). Da li se Tramp posle gotovo 250 godina vratio na osnovne postavke prvog sekretara finansija posle sticanja nezavisnosti 1776 godine Aleksandra Hamiltona koji je i tovrac američke centralne banke po ugledu na Bank of England i koji je zagovrao koncept ubrzane industrijalizacije. Anegota o dolasku Britanske državne delegacije na pregovore o budućoj saradnnji kada su ga pitali šta on misli o tome rekao je da su SAD  industrijski nerazivijena zemlja u odnosu na Brtianiju i da ako uvedu slobodnu trgovinu zadugo će glavna delatnost Amerike biti lov dabrova i izlovljavnje bizona jer oni nemaju šta drugo da ponude. Za uzvrat uvoziće mašine, tekstil i sl. čime bi industrijska politika SAD bila na duži vremenski period suspendovana. Mi ćemo vama uvesti carine pa kada dostignemo isti nivo industrijskor razvoja trgovaćeno slobodno rekao je. Poslednjih godina je aktuelna velika prekompozicija moći u svetskoj trgovini i međunarodnim odnosima. Naročito neposredno pre, za vreme i posle pandemije. Naglo jača uloga BRIKS kao organizacije koja broji  preko 2/3 svetskog stanovništva sa Kinom kao vodećom ekonomskom silom, Rusijom kao energetksom, Indijom kao sada najmnogoljudnijom zemlji, Brazilom kao dominatnom ekonomskom silom Južne Amerike i novopridošlim zemljama velikih ekonomskih i resursnih mogućnosti. Pada uloga dolara BRIKS razmatra uveđenje obračunske valute u međusobnoj trgovini, već se mnoge transkacije obavljaju u lokalnim valutama zemalja članica i sl. SAD imaju izrazite ’’deficite blizance’’ (spoljnotrgovinski i budžetski) koji prete da potpuno kolabiranju nacionlanu ekononomiju. Samo je spoljnotrgovinski deficit u 2024 iznosio preko 1,3 hiljade milijardi dolara,  dok je deficit u robnom bilansu preko 1,56 hiljada milijardi. Budžetski deficit ili kumulirani javni dug je preko 36 hiljada milijardi dolara. Kada se pogleda stvorena vrendnost bruto društvenog proizvoda u uslugama je stvoreno preko 17 hiljada milijradi, u industriji 2,3 hiljade milijradi u 2024 godini. Ukupan  bruto društveni proizvod u 2024 je bio 28 hiljada milijardi.

Nametanjem rigoroznih uvoznih carina, američka adminsitracija pokušava vratiti kapital i prozvodnju u zemlju, izvršiti ubrzanu reidustrijalizaciju i smanjiti deficit trgovnskog bilansa. Udeo izvoza u američkom bruto društvenom proizvodu je samo 7,8% jer se isti  većinom stvara u ’’nerazemnjivim sektorima’’ Da li će Tramp kanibaizovati industriju Evropske unije preko seljenja kapitala prego okeana (što je već vidljivo naročito u automobilskoj industriji), kakav će odgovor Kine biti ostaje da se vidi. Definitivno od početka aprila više u svetskoj ekonomiiji ništa ništa neće biti isto. Uvođenje carina Srbiji od 37% je potaklo mnoge rasprave o ekonomskim štetama po privredu  Srbije. Srbija izvozi u SAD jedva dva posto svog ukupnog izvoza. Daleko veće štete za privredu Srbije će biti tzv ’’indirektni efekti’’ preko smanjnja uvozne tražnje Evropske unije kao dominantnog partnera Srbije. Takođe sada je izvesno i povlačenje kapitala, iz ovog dela Evrope samim tim i Srbije. Izledan je pad u stranim diretnim investicijama i problem kumuliranja deficita plantog bilansa i finanansiranja istog.