Увоз Србије из Израела у 2022. години

Мотиви за објављивање приложених података су ми следећа два текста:

Подаци су са заједничког портала СТО и УНКТАД-а trademap.org, и коришћење ове најмоћније базе података је бесплатно, довољно је само да се региструјете и да имате приступ најдетаљнијим подацима о светској робној размени на нивоу производа.

Ова база података садржи огледало статистике: може да се провери шта је прокњижено у партнерској земљи, а не само шта је пријављено у властитој.

То значи да је могуће да се нешто у Србији прогласи државном тајном, на пример трговина вакцинама, али да је и даље лако доћи до забрањене информације „са друге стране“.

Осим нас истраживача (још само др Драгован Милићевић користи базу, колико је мени познато) приметио сам да и удружење пчелара Србије користи овај драгоцени извор података.

Било би добро да ове податке користе и јавно тужилаштво, управа за борбу против организованог криминала и сличне истраживачке институције.

Унакрсни подаци о робној размени две земље никада нису идентични, а разлика између њих се повећава са географском удаљеношћу између земаља, јер се смањује вероватноћа да ће царински органи тих земаља међусобно сарађивати.

Стога не треба да чуди да је разлика између нашег увоза из Израела (195,5 милиона евра у одабраних пет година) и званичног извоза Израела у Србију (114,7 милиона евра) већа од 70%. У трговини са суседним земљама она ретко прелази 10%, а у трговини са много удаљенијим Јапаном она је 449%, јер је 5,5 пута већа вредност увоза у Јапан од извоза из Србије: код нас је књижено 426,4 милиона евра (у томе цигарете 340) у периоду 2020-2024, а у Јапану увоз од 2.339 милиона евра (у томе цигарете 2.150 милиона евра).

Шта на основу приложених података можемо да закључимо, а у вези са наводном, или стварном, применом звучног топа за који се у медијима наводи да је увезен из Израела 2022. године?

  1. Нашии податаци о производима који нису споменути износе 1.865 хиљада евра а код извоза из Израела само 175 хиљада евра. На овој позицији се обично сакрива трговина која не жели да буде јавно објављена, и уколико код нас постоји могућност да је на тој позицији звучни топ, код Израела не постоји. Овим ставом се не поништава могућност коју је изнео Демагој Маргетић, јер нисам проверио детаљне податке о увозу из Хрватске и САД-а.
  2. На претпоставку Саше Лазаревића пренету на Стању ствари упућује увоз беспилотних летелица из Израела, тежих од 7 килограма у вредности од 399 хиљада евра. На супротној страни, код Израела постоји позиција „Ваздухоплови и друге летелице с погоном неоптерећене лакше од 2.000 кг“, у вредности од 376 хиљада евра. И овај увоз, опет, може да се односи на дронове који се користе у пољопривреди, или у друге комерцијалне сврхе.

Могуће је да су обојица у праву, а могуће је и да нису. Користим јавну расправу да укажем на океан аналитичких могућности за који је потребно издвојити много времена, а то би сваком истраживачу донело неизмерно сазнање (не и корист).

Што би рекли наши студенти, време је за ДИНСТАЊЕ.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *