Робна размена Кине у 2024. години

Робни извоз Кине у 2024. години износио је 3.575,5 милијарди долара и повећан је за 5,8% или за 196,4 милијарди долара, у односу на 2023. годину.

Увоз Кине повећан је за 1,2%, или за 30,4 милијарди долара, са 2.556,9 на 2.587,3 милијарди долара.

Суфицит у робној размени повећан је за 20,2% или за 166,1 милијарди долара, са 822,1 на 988,2 милијарди долара.

Приказаних 30 група производа са највећом вредношћу извоза учествовало је са 44,9% у укупном извозу Кине и у збиру су имали раст извоза за 6,5%.

Осам од ових 30 група производа имало је смањење доларске вредности извоза у 2024. години и то су: телефони, електрични акумулатори, полупроводници, електрични трансформатори, деривати нафте, трицикли и сличне играчке, кофери, обућа са спољним ђоном и горњим делом од гуме или пластике и женска одећа.

Највећи апсолутни раст вредности извоза имала су електронски интегрисана кола, за 23,7 милијарди долара, док су највећи релативан пораст имали бродови за крстарење, за 59,8%, са 25,1 на 40,1 милијарди долара. Ако искључимо неразврстане производе, путнички аутомобили су били на трећем месту по расту вредности извоза за 12,6 милијарди долара, а након електронски интегрисаних кола и бродова.

Извоз у САД је и у 2024. задржао убедљиво највећу вредност и повећан је за 4,7%, што је више од раста за 4,1% у Русију.

Раст извоза у Русију је један од најважнијих индикатора економског стања у њој, јер јој је Кина постала највећи снабдевач тржишта.

Извоз Кине у Украјину повећан је за чак 32,4% и то је последица огромне вредности безпилотних летелица које украјинска војска из цивилне претвара у војну намену.

Србија је била на 91. месту са 3,4 милијарде долара и већу вредност од суседних земаља имале су Мађарска и Румунија.

Највећи раст апсолутне вредности извоза Кина је имала у Вијетнам, који све више преузима посредничку улогу у пословању предузећа из Кине, САД и ЕУ, а како би се избегли штетни ефекти санкција. Извоз у Вијетнам повећан је за 17,6% или за 24,2 милијарде долара, са 137,5 на 161,8 милијарди долара, и постао је трећи по значају иза САД и Хонг Конг, Кине, а испред Јапана и Републике Кореје које су имале већи увоз из Кине у 2023. години.

Раст увоза електронски интегрисаних кола за 36,7 милијарди долара више је него довољан да објасни повећање укупне вредности увоза за 30,4 милијарди долара.

Укупна вредност увоза 30 група производа приказаних у табели повећана је са 1.663,9 милијарди у 2023. на 1.740,9 у 2024. години, а удео у укупном увозу повећан је са 65,1% на 67,3%.

Након полупроводника, сирове нафте и руда гвожђа, увоз злата се налазио на четвртом месту и повећан је са 91,9 на 102,9 милијарди долара.

Већина производа приказаних у табели су основне сировине или репродукциони материјали, а што упућује на чињеницу да тражња из Кине пресудно утиче на кретање цена већине примарних производа.

Тајван, Кина и Република Кореја су довољни да се објасни раст укупне вредности увоза, јер је са првим повећана за 18,6 а са другом за 20,1 милијарди долара. Вероватно је увоз полупроводника из ових земаља пресудно утицао на раст укупне вредности.

Увоз из САД је остао на истом нивоу, смањен је из Јапана, Аустралије, Русије и Бразила на осмом месту.

Србија је била на 75. месту са 2,3 милијарде долара и од суседа су већу вредност имале Мађарска и Румунија.

Кина је имала смањење вредности увоза из Немачке за 11,4 милијарде долара те је она пала на 11. место, иза Малезије и Вијетнама.