Макроекономија Економске анализе, Србија, окружење, и међународна економија
На опоравак пацијената у болничким условима, осим примењене терапије, воље за животом, подршке породице, утиче и непосредно окружење у коме нега медицинских сестара (и техничара) има важну улогу.
У складу са демографским старењем Европе мења се просечна старост већине професија, па и медицинских сестара. Претпоставићемо, или се присетити, да је она пре 50 и више година износила око 30 година, а овде смо израчунали да је она у 2022. години износила око 42 године.
Најстарију просечну старост медицинских сестара имале су Мађарска (46,0 година) и Словачка (45,7 година) а најмањи Турска (34,9 година) и Норвешка (40,5 година). Србија је са 43,4 године била мало изнад просечне старости, на коју је највише утицала младост у Турској, јер је већина земаља била изнад просечних 42 година старости.
Медицински техничари (није ми јасно зашто је неприкладно и увредљиво називати „медицинском браћом“) учествовали су са 14,3% у укупном броју медицинских сестара ових земаља за које Евростат располаже подацима. Изнад тог просека биле су Италија, Турска, Белгија и Шпанија, док су остале биле знатно испод. Дискриминација мушкараца у овом хуманом занимању била је очигледна у Летонији, Литванији и Словачкој где су мушкарци учествовали са мање од 5% у укупном броју.
У другој табели су осенчена поља за најчешћу старост медицинских сестара. Код осам земаља она је била од 25 до 34 године, код још осам од 45 до 54, код четири, укључујући Србију, од 35 до 44 година и само код Литваније највише је било сестара старости од 55 до 64 година.
Подаци за Белгију, Данску и Финску односе се на 2021. годину и обојени су црвеном бојом.
