Поређење вредности робног извоза српских региона и америчких метрополитских подручја у првој половини 2024.

Цензус САД-а је објавио податке о робном извозу америчких метрополитских подручја у првој половини 2024. године (линк).

 Укупан извоз САД повећан је за 2,3% док је извоз Србије повећан за 0,2%, па је удео Србије у америчком извозу смањен са 1,57% у ПП 2023. на 1,54% у ПП 2024.

Број становника САД-а се повећава, док се Србије смањује, па изведени показатељи о извозу по становнику изгледају боље од апсолутних кретања.

Извоз САД повећан је са 1.003,5 на 1.026,5 милијарди долара, што је при повећању броја становника са 334,1 на 335,8 милијарди долара довело до повећања извоза по становнику са 3.003,5 на 3.056,8 долара.

Извоз Србије (без накнадних корекција јунских и осталих месечних података) повећан је са 15.768 на 15.799 милиона долара, број становника је смањен са 6,64 на 6,61 милиона па је извоз по становнику повећан са 2.374 на 2.392 милиона долара.

У односу на вредност америчког извоза по становнику, у ПП 2023. српски извоз износио је 79,1% а у ПП 2024. био је 78,2%.

Извоз Србије требало би да буде знатно већи по становнику од извоза САД-а, јер ове друге имају џиновско домаће тржиште и много већи услужни сектор те је значај робног извоза за економски развој много мањи.

Већина излистаних америчких метрополитских подручја налази се уз океане и језера, има велике луке, а што указује на наш хендикеп јер немамо излаз на море. Тај хендикеп се превазилази, попут Мађарске, Чешке и Словачке, великим серијским производњама како би се смањили јединични транспортни трошкови.

Да би се дошло до половине укупне вредности америчког извоза треба сабрати 26 метрополитских подручја, од Хјустона до Хартфорда и овај списак указује на другачији поглед на економска кретања кроз економску географију, да највећи део трговине обављају велики урбани центри, а што остаје прикривено укупним подацима. За Лос Анђелес, на пример, је можда значајнија динамика тражње у Токију или Шангају од потреба на атлантској обали САД-а.

Већу вредност извоза од Србије има 11 метрополитских подручја, од Хјустона до Сијетла, док четири подручја има сличну вредност и то Бостон, Атланта, Портланд и Филаделфија, са градовима који их окружују.

Војводина је у овом поређењу упоредива са Шарлотом у Северној Каролини или Риверсајдом у Калифорнији који представља пољопривредно залеђе Лос Анђелеса, а и Шарлот је типично пољопривредна област.

Остала три региона у Србији, без података за Косово и Метохију, упоредива су са Колумбусом у Охају и са Сакраментом у Калифорнији.

Када се посматрају подаци по становнку, Војводина је са 3.073 долара била незнатно изнад америчког просека, Јужна и Источна Србија имале су извоз од 2.415 долара, Београд 2.182 долара и Шумадија и Западна Србија 1.770 долара.

Као увозно-дистрибутивни центри Војводина и Београд остварују дефицит у робној размени а друга два региона имају суфицит.