PLATNI BILANS REPUBLIKE SRBIJE JANUAR-SEPTEMBAR 2023 I 2024

Aktuelnu ekonomsku situaciju značajno determinišu i kretanja u platnom bilansu. Naravno da se za dnevne potrebe uvek skspoatišu pozitivne informacije poput recimo salda priliva stranih investicija, zatim pozitivnih trendova u budžetu i sl. Ali za ozbiljnu stručnu analizu je potrebno istaći i ono što nije predmet dnevno političkih informacija.

Analiza platnog bilansa je zbog samog karaktera rada koncentrisana na tzv ’’užu verziju’’ platnog bilansa prema  BMPI6 metodologiji MMF koji primenjuje i NBS (nbs.rs/odnosi sa inostranstvom/platni bilans). Za detaljnija objašnjenja korišćeni su podaci  ’’šire verzije’’ takođe dostupni na pomenutom sajtu.

Platni bilans Srbije:

Platni bilans po definiciji je kao i svaki bilans uvek u ravnoteži. Sastoji se iz bilansa tekućih transakcija koje obuhvataju trogovinu robom i uslugama kao i primarni i sekundarni dohodak, dok finasijski račun podrazumeva transakcije po osnovu investicija, kredita finansijske imovine i deviznih rezervi (izvori finansiranja tekućeg računa). Upoređujući saldo za devet meseci 2023 i 2024 osnovne napomene i se mogle sistematizovati kao:

Značajno pogoršanje odnosa u tekućem delu platnog bilansa kao rezultat povećanja rashoda i to po osnovu primarnog dohotka koji će se posebno analizirati. Tu je i pogoršanje salda razmene roba i usluga u smislu većeg uvoza na stavci robe i stagnaicji izvoza (neznatno povećanje od oko 300 miliona eura). Ovaj disbalans nije moga značajno pokriti ni pozitivan saldo usluga koji je ponovo značajno manji nego u istom periodu 2023 godine

Značajno je porasla rashodna strana kod primarnog dohotka koji se uglavnomsastoji iz: Račun primarnog dohotka uključuje naplate i plaćanja po osnovu naknada za zaposlene i dohotka po osnovu investicija (direktnih, portfolio i ostalih investicija). Dohodak po osnovu direktnih investicija obuhvata ukupnu dobit pravnih lica, odnosno dividendu i reinvestiranu dobit. Iz dohotka po osnovu investicija isključuju se vrednost indirektno merenih finansijskih usluga (FISIM) koje se uključuju u trgovinu uslugama. Osnovni izvori podataka predstavljaju podaci platnog prometa sa inostranstvom koji se obavlja preko banaka i NBS, izveštaji o kreditno-finansijskim transakcijama i direktno izveštavanje. Pored perzistentnog deficita robne razmene tokom posmatranog perioda, deficit tekućeg salda dodatno pogoršava i deficit primarnog dohotka dominantno usled rashoda poosnovu stranih direktnih investicija (SDI). Međutim, reinvestirana dobit od SDI u Srbiji poslednjih godina iznosi oko 1 milijardu evra, što delimično ublažava pritisak na devizno tržište. Pomenuti iznos ima neutralan uticaj na platni bilans, budući da se pored knjiženja na računu primarnog dohotka istovremeno knjiži na strani priliva kapitala u finansijskom računu.

Pored priliva stranih direktnih ivnesticija od 3,6 milijarde eura u prvih devet meseci 2024 (za 400 miliona više nego u istom peirodu lane) deficit je finansiran povećanjem zaduženosti pre svega kredita i trgovinskih kredita. Ukupnu finansijsku poziciju Srbije bliže definiše poseban izveštaj koji se naziva ’’Međunarodna investiciona  pozicija Srbije’’ i koje takođe publikuje Narodna banka.

Definitivno pogoršanje odnosa u platnom bilansu je osnovna karakteristika ove godine (doduše rano je za donošenje ključnih zaključaka obzirom da nije kraj godine) ali definitivno se ne može očekivati velike promene u eksternoj poziciji Srbije osim  daljeg rasta zavisnosti od ino kapitala i pogoršanja finansijske pozicije. Takođe  nije realno u ovom situaciji ni očekivati promenu strukture kod stranih ivnesticija u smislu prenamena na investicije veće dodate vrednosti za nacionalnu ekonomiju.

Srpska ekonomija nosi perzistentan rizik od spoljnih faktora i dešavanja pre svega na međunarodnim tržištima novca i kapitala. Isto tako, veoma je zavisna od priliva novca po osnovu inveisticija i kredita. Strane direktne ivnesticije kao što se vidi imaju i svoju značajnu rashodnu stranu što je očekivano kako se rok poslovanja tih investicija u zemlji primaoca povećava.

Međunarodna investiciona pozicija Srbije se dalje pogoršava u prvom polugodištu 2024 godine. Ukupan iznos povećanja obaveza je oko 500 miliona eura i to pre svega zahvaljuću ostalim investicima odnosno dodatom neto zaduženju.

Stanje međunarodne investicione pozicije Srbije na dan 30.06.2024

Ovde je prisutna vremenska neusklađenost podataka iz bilansa investicione pozicije i platnog bilansa u trajanju od jednog kvartala. Želja je bila da se podaci u platnom bilansu (koji je ovde bio primarna tema analize) što više akutelizuju dok promene u bilansu međunarodne investicione pozicije u trećem kartalu će biti publikovane u narednim nedeljama kada će se ove vremenske komponente analize podudariti. Često se u akademskim krugovima naglašava da su strane direktne investicije poželjne u cilju pokrivvanja deficita tekućeg računa. Bez sumnje to stoji ali samo u ranim fazama, kasnije kod odliva kapitala po osnovu istih zemlja u odsustvu prilagođavanja se mora okrenuti kompenzatornim transakcijama.  Ove konstatacije najbolje ilustruje naredna tabela: